Narodna radinost i digitalna radost

Može se reći da su uspostavljene tri promene.

Prva je imenovanje umetničkih direktora. Radove koji reprezentuju umetničku scenu između dva salona izabrali su umetnički direktori, po jedan za likovnu i primenjenu umetnost. To su Lidija Merenik i Dragana Palavestra, obe po profesiji i istoričari umetnosti i kritičari. Do sada su za izbor radova bili odgovorni selektori, po profesiji kritičari ili umetnici. Ljiljana Ćinkul, predsednik saveta prošlog i ovog salona kaže za „Vreme“ da su „prethodnih godina sve kombinacije isprobane“ i da je ideja o „istoričaru umetnosti, dakle, čoveku koji je stručan da odlučuje šta reprezentuje likovnu scenu, stalno provejavala proteklih godina“. Ona podseća da i „na velikim svetskim izložbama radove bira umetnički direktor, autoritet po vlastitom kriterijumu“. Prošle godine je bilo devet selektora i svi su ponudili svoj pojedinačni projekt na temu „kako u sopstvenom vremenu biti i posmatrač i učesnik“, što je, po oceni Ljiljane Ćinkul, „bio pokušaj saveta da revitalizuje manifestaciju zastarelog modela“.

ISTORIJSKI PREGLED: Posledica ili rezultat toga i prva promena ovogodišnjeg salona je njegova koncepcija. Lidija Merenik i Dragana Palavestra ponudile su publici pregled sadašnjeg i prošlog u umetničkom životu, u celinama „Aktuelnosti“ i „Retrospektiva“. Ljiljana Ćinkul objašnjava „da je na pragu XXI veka primereno napraviti pregled druge polovine prošlog veka „pa je prihvaćena ideja umetničkih direktora da se u Muzeju ‘25. maj’ izlože nagrađeni radovi na salonima od 1960. do 2001. godine. „Biće to prilika da se današnjim očima, na primeru najboljih radova, pročita istorija salona, pa tako i stvaralaštva.“ Najviše reakcija, međutim, očekuje se povodom „Aktuelnosti“, selekcije umetničkih direktora. „I taj segment salona ove godine je promenjen. Naime, zbog mnogih reakcija nakon prethodnih salona da zbog načina biranja svi ne mogu ravnopravno da konkurišu za učešće na najvećoj umetničkoj manifestaciji, dakle, da u obzir dolaze samo radovi koji su po ukusu selektora, raspisali smo konkurs na koji je mogao da se javi svaki građanin“, objašnjava Ljiljana Ćinkul treću promenu. Prispeli radovi su žirirani i predstavljeni posebnom izložbom, koja je ravnopravna s izložbom radova po izboru umetničkog direktora.

Naslov ovogodišnjeg „Oktobarca“ „Zum in – zum out“ sugeriše višeznačnost ovogodišnje koncepcije. Salon će se održavati u desetak galerija. „Otvaranje je po tradiciji u paviljonu ‘Cvijeta Zuzorić’, što ne znači da je tu i glavna izložba“, kaže Svetlana Petrović, kustos salona. Ona navodi da su radovi aktuelne likovne umetnosti po izboru Lidije Merenik postavljeni u „Cvijeti“, u podrumu Pedagoškog muzeja i galeriji „Zvono“, a u galeriji Ulusa žirirani su radovi s konkursa. Retrospektiva nagrađenih radova s prethodnih salona je u Muzeju „25. maj“. Radovi aktuelne primenjene umetnosti po izboru Dragane Palavestre su u galeriji Progres, Jugoslovenskoj galeriji umetničkih dela i galeriji Žad, dok su radovi izabrani konkursom u galeriji SULUJ-a. Svetlana Petrović navodi da će po pozivu umetničkih direktora, na salonu biti izložen 81 rad 60 umetnika, a da je konkursom izabrano 26 dela 13 umetnika. „Retrospektiva prethodnih salona planirana je pre tri godine povodom jubileja, ali je tada tako nešto bilo nemoguće organizovati. Mislim da će taj istorijski pregled biti stimulans stručnoj javnosti da prozbori o značaju Oktobarskog salona u kreiranju umetničke scene“, kaže Svetlana Petrović.

KORAK KA INTERNACIONALNOM: Oktobarski salon je prva kulturna manifestacija koju je osnovala Skupština grada Beograda. Poslednjih petnaest godina organizacija „Oktobarca“ poveravana je Kulturnom centru Beograda. „Pretpostavljam da smo taj važan posao dobili zato što smo se pokazali ažurnim i sposobnim da realizujemo različite programske koncepcije saveta salona i selektora. Uspevali smo da tehnički odgovorimo svim potrebama medija i formi koje je on predstavljao. Saveti i selektori su se menjali, a mi smo sve to sačuvali“, kaže Vesna Danilović, pomoćnik direktora Kulturnog centra. Ona podseća da je njihova galerija godinama bila domaćin izložbi „Oktobarca“ i da su inicirali mnoge teme važne za koncipiranje salona. „Istakla bih naše nastojanje da ova manifestacija postane internacionalna, što će se, duboko verujem, i ostvariti.“ Ljiljana Ćinkul kaže da pokušaj da se ove godine dovedu strani umetnici nije uspeo. „Nismo mogli da obezbedimo sumu novca za osiguranje koje je tražio galerista mladog francuskog umetnika Alija Mahdavija – profesor mu je bio Vladimir Veličković – čiji su nam radovi preporučeni. Mislim da će nedavno uspostavljena saradnja s Bečom i Parizom učiniti da idući salon nema tih problema.“ Vesna Danilović hvali saradnju sa skupštinom grada. „Za ovakvu manifestaciju podrška gradske skupštine je izuzetno važna, zato što salon nije komercijalan kao ostale kulturne manifestacije. Zato i nikada nije mogao da dobije marketinšku kampanju onog obima koji imaju Bitef i Fest, niti sponzore kakve oni imaju. Salon je artistička manifestacija, ne kažem da druge to nisu, ali je nama potrebno više napora da animiramo publiku i sponzore nego što je potrebno Bitefu ili Festu.“