Nije u redu da neki sumnjivi, poput ovog svedoka koji i sam za sebe govori da je učestvovao u nekim vrlo nečasnim radnjama, budu zaštićeni, a da istovremeno pošteni građani nemaju nikakvu zaštitu
U Haškom tribunalu zaštićeni svedok optužio je Miodraga Isakova, potpredsednika Vlade Srbije, da je bio „u rukama“ DB-a zbog kockarskih dugova koje je napravio igrajući parama Soros fondacije, namenjenim Nezavisnom društvu novinara Vojvodine. Ova optužba otvorila je nekoliko zanimljivih pitanja.
„VREME„: Ovih dana se u javnosti govori o izjavi zaštićenog svedoka u Haškom tribunalu. Kako biste objasnili to što se dogodilo?
MIODRAG ISAKOV: To je pokušaj, nadam se neuspeo, da se i meni namesti neka afera. Moje držanje i delovanje su poznati, tako da ne verujem da ovakva podmetanja mogu proći. Što ne ide, ne ide. Neke stvari su prosto nespojive s mojom ličnošću. Čini mi se da je tu reč o neuspelom pokušaju blaćenja od strane nekih krugova koji imaju problema da objasne razne svoje veze i kontakte. Neki od njih su se potrudili da pokušaju da me vrate u svoje društvo. Ali, to je beznadežan pokušaj. Bolje bi bilo da se oni vrate sebi, da budu onakvi kakvi su bili kada smo zajedno počinjali otpor kriminalizovanom društvu. Na ove izmišljotine sam jasno odgovorio i tome nemam nešto naročito da dodam. Čujem da je gospođa Sonja Licht dala izjavu za Radio Slobodna Evropa u kojoj je demantovala sve navode „zaštićenog svedoka“ u vezi s navodnom zloupotrebom sredstava dobijenih od Soros fondacije. Posebno bizaran je detalj da je DB brinuo o trošenju Sorosovog novca, da je štitio interese Sorosa tako što im je dojavio da ja trošim njihov novac. To je zaista neverovatna konstrukcija, kao što je isto tako neverovatna tvrdnja da sam imao bilo kakve veze sa DB-om. Osim, naravno, što me DB neprestano pratio, kontrolisao godinama, ispunjavao svoje biltene izveštajima o mojim aktivnostima. Često sam bio meta njihovih prisluškivanja, saslušanja, privođenja, hapšenja…
Da li ste išli da vidite svoj dosije?
Nisam išao da pogledam svoj dosije, iako mi je Dušan Mihajlović, kao uostalom i ostalim članovima vlade, ponudio da pročitam dosije. Imao sam ljudsku dilemu da li da idem i to sve čitam ili ne. Naravno, ja tom dosijeu ništa ne verujem i ne mislim da bih tu mogao nešto pametno pročitati. Ali, strepeo sam od mogućnosti da bih čitajući dosije mogao prepoznati ljude koji su to pisali ili posumnjati da su neki ljudi to radili, da bih možda mogao prepoznati i neke svoje prijatelje kao cinkaroše. Neki su možda još oko mene. Prosto sam se uplašio od mogućnosti da mi to bude sasuto u lice i da mi se mnogo toga zgadi. Nisam mislio da je to nešto posebno važno. Od prvog dana sam ipak insistirao da se ti dosijei otvore i da budu dostupni javnosti. Kada je o mom dosijeu reč, posle ovog događaja zahtevao sam da taj dosije bude dostupan svima koji su za to zainteresovani.
Neki prijatelji advokati predložili su mi da tužim Tribunal u Hagu. Ako bude bilo ikakvog pravnog osnova, ja ću to i uraditi. Jer, nije u redu da neki sumnjivi tipovi, poput ovog svedoka koji i sam za sebe govori da je učestvovao u nekim vrlo nečasnim radnjama, budu zaštićeni, a da istovremeno pošteni građani nemaju nikakvu zaštitu. To mi se ne čini pravičnim. Da se zna ko je osoba koja to govori, onda bih njega lično tužio. A ne zna se, jer ga je sud zaštitio. Stoga mi se čini logičnim da je sud odgovoran za podmetanja i podvale koje je izgovorio zaštićeni svedok i kojima sam bio izložen. Ako mi stručnjaci kažu da postoji pravni osnov, onda ću sasvim sigurno podneti tužbu protiv Tribunala u Hagu zbog uznemiravanja koje sam doživeo od njihovog zaštićenog svedoka.
Većina građana je izjavu zaštićenog svedoka ipak doživela kao deo obračuna na aktuelnoj političkoj sceni. Konačno, i zaštićeni svedok je pomenuo Nenada Čanka kao ličnost koja može da potvrdi neke od njegovih tvrdnji. Šta vi mislite, koliki je njegov udeo u tome?
Ne bih hteo da budem isti kao oni i da sada nekog drugog optužujem i da se krijem iza neke teorije zavere. To mi nije svojstveno. Uvek sam se trudio da na direktna pitanja direktno odgovaram, što ne znači da nemam sumnje i pretpostavke. O tome ću reći nešto više kad o tome budem više znao. Zaista ne znam šta o tome da mislim kada ne znam ko je zaštićeni svedok i da li je Nenad Čanak stvarno garant njegovih tvrdnji.
Nema sumnje da je jedan broj ljudi, prozvanih zbog svojih veza sa mafijom, likovao što i mene neko proziva, kao da će to umanjiti njihovu odgovornost i pomoći im da sa mnom podele odgovornost. To je logika: svi su pomalo umešani i tako se stvari suviše relativizuju. Uveren sam da to neće proći. Prve reakcije građana, novinara i javnosti govore da izjavu zaštićenog svedoka niko nije ozbiljno shvatio i niko nije na nju naseo.
Otkako su počela hapšenja ljudi iz zemunskog klana, osumnjičenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, pokazalo se da su se u Vojvodini nalazili brojni punktovi mafije. U Vojvodini je ubijen Ivan Stambolić. U Vojvodini je pronađen salaš na kome je bio privatni zatvor… Kako to objašnjavate?
Teško je ući u logiku kriminalaca i sledeći tu logiku objasniti njihove poteze. Moguće je da im je u Beogradu bilo tesno. U Beogradu je bilo previše mafijaša – ubica, dilera, previše droge. Možda su stoga morali da šire područje delovanja. Kad pogledate ko je sve uhapšen i osumnjičen, reč je uglavnom o ljudima koji su došli ovamo. To nisu ovdašnji ljudi. Očigledno da je, u nedostatku domaćeg razvijenog kriminala, nama kriminal uvezen. Postojao je nezaposednut prostor.
Moguće je da to ima veze i sa stepenom razvitka Vojvodine. Vojvodina je ipak nešto bogatija, u njoj ima i nešto više novca, više investicija. Ovde se više gradi, a svuda gde se gradi, pojavljuje se i novac koji treba legalizovati. Sećam se opaske gospodina Ostojića, sadašnjeg državnog tužioca, da mu je jedan kolega, došavši u posetu u Novi Sad, sa stručnog stanovišta rekao: Ovde ima mnogo kranova, gradi se, imaćete ozbiljnih problema. Dakle, građevinski radovi su ozbiljan indikator ekonomskog stanja. Ali, ova objašnjenja samo delimično zadovoljavaju.
To je još jedan razlog više da se ozbiljno zamislimo i da prestanemo da stvaramo idiličnu sliku o Vojvodini kao o obećanoj zemlji u kojoj cvetaju nacionalna, verska i svi drugi oblici tolerancije. Postali smo i mi mesto zanimljivo za kriminalce. Uljuljkivanje u ideji da imamo civilizacijsku prednost u odnosu na druge delove zemlje nema mnogo osnova. Postajemo i predmet i poprište raznih kriminalnih delatnosti i moramo se s tim suočiti.
Doduše, ima i mišljenja da je u Novom Sadu više toga otkriveno zato što policija i sudovi bolje funkcionišu. Ovim tvrdnjama ide u prilog činjenica da je novi državni tužilac iz Novog Sada i da je predsednik Vrhovnog suda iz Novog Sada, da je specijalni tužilac iz Vojvodine.
Isakov nije prvi koji namerava da tuži nekog haškog svedoka. Braća Karić podnela su nedavno krivičnu prijavu zbog lažnog svedočenja protiv NN lica, takođe zaštićenog svedoka B–129, nekadašnje sekretarice u Arkanovim „tigrovima“
Potpredsednika Vlade Srbije u jednoj od haških sudnica nedavno je pomenuo zaštićeni svedok C-48, bivši saradnik SDB-a, koji je tvrdio da je Isakov navodno bio pod kontrolom ove službe. Ovaj svedok je izjavio kako je Isakov voleo da se kocka u novosadskom kazinu Monte rojal, da je tamo prokockao prilično novca, između ostalog i opremu koju je Soros fondacija poklonila Nezavisnom društvu novinara Vojvodine i da ga je, znajući za ove neuspele kockarske poduhvate, SDB kasnije „držala u šaci“.
SVEDOK „PROTUVA„: Potpredsednik Vlade je na ovo prvo reagovao opaskom kako „ne može svaka baraba i protuva da bude zaštićeni svedok i pljuje koga god hoće“, zatim je priznao kako je voleo da se kocka „ali za svoje novce“, porekao da je ikada „probao drogu i DB“, zatražio otvaranje dosijea kako bi se videlo ko je iz sadašnje vlasti stvarno bio pod kontrolom policije, i na kraju sasvim otvoreno posumnjao da je svedok C-48 zapravo „namešten svedok“ i da su u njegovo dovođenje pred Sud upleteni „neki odavde“. Pre svih oni koji su se i sami nudili Tribunalu, ali nisu izgleda dobili poziv da svedoče. Pod onim „neki odavde“ koji podmeću Hagu svedoke, potpredsednik Vlade očigledno je mislio na neke od svojih dosovskih kolega, pogotovo iz neposrednog novosadskog okruženja, tim pre što se sporni C-48 u jednom trenutku i sasvim konkretno pozvao na neka imena.
„Najbolji pravnici u Novom Sadu“ svakako će veoma brzo objasniti Isakovu da od tužbe protiv Haškog tribunala najverovatnije nema ništa. U nekoliko navrata do sada događalo se, na primer, da u Hag stignu pogrešno optuženi ili uhapšeni ljudi i niko od njih kasnije nije uspevao da od Tribunala naplati bilo kakvu naknadu za pretrpljen duševni bol (u nekim slučajevima bilo je i prilično fizičkog bola) niti za dane provedene u zatvoru. Jedini koji su do sada nešto „naplatili“ bila su braća Milan i Miroslav Vučković, državljani RS koje je u leto 1998. neko pomešao sa braćom Banović i uz mnogo batina i modrica greškom spakovao u Hag. Da Vučkovići ne bi previše dizali prašinu i kukali po RS protiv Haga, vlada tadašnjeg premijera Milorada Dodika ponudila im je da otvore servis za pranje automobila, dok haški zvaničnici nisu imali obavezu čak ni da im se javno izvine za batine i hapšenje. Kao osnivač ovog suda, UN su se na vreme jednom odredbom ogradile od eventualnog plaćanja odštete pogrešno optuženima, a time i od bilo kakve haške varijante onog starog narodnjačkog hita „zašto prebi pogrešnog čoveka“.
DVOSTRUKA ZAŠTITA: Isakov, koga je jedan zaštićeni svedok optužio za saradnju sa Miloševićevim DB-om, ima otprilike slične šanse da dođe do neke nadoknade, makar i moralne, kao i oni koji su i bukvalno (ne samo moralno) izbubetani prilikom pogrešnog hapšenja po nalogu Tribunala. Namera potpredsednika Vlade Srbije je da za početak od Haškog suda traži da otkrije ime zaštićenog svedoka C-48 kako bi mogao da ga tuži zbog lažnih optužbi, a ukoliko Sud odbije da to učini, slediće, kako je najavio, i tužba protiv samog Tribunala. Teoretski, Isakov može da tuži ovog svedoka, ali ne može da očekuje od Suda da će mu otkriti identitet ovog svedoka jer u Hagu svaki svedok može da dobije zaštitu i samim tim nikada ne odgovara za ono što tamo izgovori. Ovdašnji pravosudni organi tražili su nedavno od haškog tužilaštva da im saopšti ime i isporuči zaštićenog svedoka K-2 koji je umešan u Arkanovo ubistvo, ali je odande odgovoreno da ovaj svedok uživa doživotnu zaštitu i da otkrivanje imena i isporučivanje ne dolaze u obzir. Ako se opredeli za „privatnu istragu“ i sam pokuša da otkrije ime ovog novosadskog saradnika DB-a (što u ovom konkretnom slučaju na osnovu svega što je u sudnici rečeno najverovatnije i ne bi bilo tako teško), potpredsednik Vlade rizikuje da se zbog nepoštavanja Haškog suda i sam nađe među onima koji mogu da budu osuđeni.
Isakov, inače, nije prvi koji namerava da tuži nekog haškog svedoka. Braća Karić podnela su nedavno krivičnu prijavu zbog lažnog svedočenja protiv NN lica, takođe zaštićenog svedoka B-129, nekadašnje sekretarice u Arkanovim „tigrovima“ koja je u Hagu tvrdila da je njihova kompanija sponzorisala neke paravojne jedinice. Prijava je podnesena pred Okružnim sudom u Beogradu jer je BK kompanija procenila da su posle tog svedočenja u Hagu posledice po njih nastupile ovde. Tužbu protiv svedoka Hačita Baranija iz Kosovske Mitrovice svojevremeno je najavila i jedna Albanka čijeg su supruga ubili pripadnici OVK. Barani je kao svedok u procesu protiv Slobodana Miloševića rekao da tog čoveka navodno često sreće u gradu.
Sve u svemu, Isakovu najverovatnije ne preostaje ništa drugo osim privatne istrage koja bi ustanovila kome je to bilo u interesu da ga u Hagu pominje na suđenju Miloševiću, i to izvan konteksta dela za koje se sudi bivšem predsedniku SRJ i mimo priče o ratnim zločinima. Milošević, naravno, uživa kada mu se pruži prilika da u sudnici dokači bilo koga iz nove vlasti i uvek insistira na takvim detaljima. Za potpredsednika Vlade Srbije svakako je neupredivo zanimljivije da utvrdi ko je odavde uživao u istoj priči i ko je odavde „pripremio“ svedoka C-48. Ideja Miodraga Isakova o otvaranju dosijea zaista i nije tako loša. Pitanje je jedino šta je u tim dosijeima do danas preživelo. Verovatno malo toga.
N. Lj. Stefanović
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
