Rastko Petrović
„Afrika 1928/29“
12. maj – 1. jun 2003.
Kulturni centar Beograda
U okviru prvog Festivala jednog pisca, pod nazivom Otkrivanje Drugog Neba, posvećenog stvaralaštvu Rastka Petrovića, koji je uz pokroviteljstvo Skupštine grada organizovao Kulturni centar Beograda, postavljena je i izložba crteža koje je Rastko Petrović napravio na svom putu po Africi u decembru 1928. i januaru 1929. godine.
Osnovna ideja ovog festivala je da na višemedijalan način predstavi i prikaže život velikog pisca, pesnika, likovnog kritičara i teoretičara umetnosti, talentovanog fotografa, pasioniranog putnika, kolekcionara i diplomate, a izložba „Afrika“ samo je jedan segment manifestacije.
Rastko Petrović je na svoja putovanja uvek nosio pribor za crtanje, pa tako i na ovo po Africi. Radovi iz dva skicenbloka nalaze se danas u zbirci Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti. O svom raspoloženju dok crta akvarele i pastele, napisao je: „Sa koliko više uživanja ja sam pravio svoje pastelne beleške, bez pretenzija, bez ambicija, jedino da bih sačuvao svoju viziju.“ Na ovom putu pisca je posebno fascinirala lepota tela Afrikanaca, podseća Gordana Dobrić i kaže: „Telo crnaca je za njega istovremeno i metafora noći, divljine, beskrajnog prostora u kojem se našao“.
„U Africi postoje dva sveta. Postoji čovečanstvo ljudi i čovečanstvo žena. Ta dva čovečanstva savršeno različita jedno od drugog žive nužno zajedno. Čovek je odvojen od svoje žene zasebnom magijom. Zasebnim fetišima, tetovažama, tajnom seksa, načinom življenja. Čak i zasebnim jezikom…“
Vesna Golubović
„Fragmenti“
26. maj – 2. jun 2003.
galerija Zvono
U galeriji Zvono još je otvorena izložba radova Vesne Golubović, umetnice koja od 1981. godine živi i radi u Njujorku. Izložbu čine slike na gipsanim pločama izvedene u prigušenim bojama kamena, u tehnici kazeinske tempere sa vodenim pigmentima formata 2,5m x1,5m. Za razliku od prethodne izložbe u galeriji Zvono 1998. godine, kada je oslikala zidove galerije, sada su, po rečima umetnice, izloženi „fragmenti zidova na zidu“. Veći deo opusa ove autorke pripada „privremenoj umetnosti“ slikanja na zidovima, koje nije moguće preneti, prodati, najčešće ni sačuvati.
Vesna Golubović gradi svoj potez na tradiciji pravoslavnog ikonopisanja. Njena umetnost obogaćena je i iskustvima koja je stekla u kontaktu sa najpoznatijim imenima „grafiti-arta“. U svom radu Vesna Golubović ostaje trajno vezana za tehniku koja spaja smirujuću dekorativnost tradicionalnog zidnog slikarstva i direktnost grafita. Njeni „grafiti“, međutim, nemaju ničeg revolucionarnog u sebi. Umesto toga, tu je tišina i mir molitve. „Pretakanjem iz duži u pravu, iz prave u tačku i njenim širenjem, nastaje boja, da još jednom objavi slobodu koju daje Sveprisutni“, govori za „Vreme“ Vesna Golubović.
Nikola Pešić
Poslednja istočnoevropska izložba
17. maj – 18. jun 2003.
Muzej savremene umetnosti
„Poslednja istočnoevropska izložba“ neobičan je i originalan projekat i krajnji rezultat zajedničkog poduhvata 21 kustosa i 59 umetnika iz 17 zemalja regiona Istočne Evrope. Koncept je nastao i razvijan je na seminaru „Profesija kuratora u tranziciji“, održanom u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu u aprilu 2002. godine. Zajednički imenitelj svih 17 zemalja je zahvaćenost procesom političke, ekonomske i kulturne tranzicije, kao i pripadanje istom geopolitičkom prostoru.
Cilj seminara bio je da se ukloni jaz između svakodnevne prakse rada na izložbama i tradicionalnog obrazovanja istoričara umetnosti. „Kurator kao medijator procesira propustljivost umetničkog sistema za inovativne umetničke prakse. Kurator stvara kontekst za kritičko preispitivanje društvenih problema ili procesa, artikulisanih kroz savremene umetničke prakse, da bi omogućio pažljivo, profesionalno čitanje kreativnih potencijala umetničkih praksi, kao i širi javni uvid u njih“, napisali su između ostalih inicijatori projekta Zoran Erić i Stevan Vuković.
Umetnici uključeni u izložbu nisu tretirani kao svedoci tranzicionih promena, već kao aktivni protagonisti. „Umetnici posmatraju, skeniraju i istražuju stvarnost koja ih okružuje tražeći način da objasne neshvatljivo.“
Tokom rada izdvojila su se četiri segmenta ili četiri tematske celine: Telo kao indeks kulturoloških promena – Difficult body, Javna predstavljivost umetnosti – city@org, Medijsko posedovanje vizuelnog iskustva – Remote without control, i Uloga umetnika u preispitivanju simbola – Reinterpretation of symbols. „Ostaje da se vidi koliko daleko će Poslednja istočnoevropska izložba biti prihvaćena kao konstrukcija na margini i koliko će njeno „marginalno“ usmerenje izgledati kao da se približilo centru, pred internacionalnom publikom koja se suočava sasličnim problemima individualnog i kolektivnog identiteta“, kaže Henri Mjerik Hjuz u uvodu obimnog kataloga u kome je objedinjen i dokumentovan celokupan radni proces stvaranja izložbe i „materijalizovan stav o polaznoj temi celog projekta“.
