Gomila nesklada
Mirjana Novaković: Strah i njegov sluga; Dramatizacija i režija: Kokan Mladenović; Igraju: Predrag Ejdus, Nataša Ninković, Nenad Jezdić, Mladen Andrejević i dr.; Produkcija: Belef i Atelje 212
Na ovogodišnjem Belefu ostvarena je dugogodišnja želja da se živopisni prostori Kalemegdana iskoriste kao lokacija za ambijentalne pozorišne projekte (što ne znači da takvih poduhvata nije bilo i ranije, ali su oni bili srazmerno retki). Reditelj Kokan Mladenović je shodno ambijentu beogradske tvrđave odabgao i odgovarajući tekst kao polazište za predstavu; radnja romana Strah i njegov sluga Mirjane Novaković odvija se upravo na Kalemegdanu, u Beogradu i njegovoj okolini, za vreme kratkotrajne austrijske vladavine u XVIII veku. Ova njegova sveprisutnost – s bedemima, tajnim prolazima, kapijama, palatama, čaršijom i okolnim selima – čini da je Beograd glavni junak knjige.
Međutim, posle ovog snažnog početnog impulsa, projekat dramatizacije romana Strah i njegov sluga nailazi na ozbiljne izazove. Glavni problem jeste kako da se dramaturški zgusne polifonična struktura romana, koja sadrži nekoliko pripovedačkih tokova, napetu i do paroksizma razuđenu pseudokriminalističku radnju, ironično preplitanje bogate istorijske, folklorne i književne građe. Kokan Mladenović, kao autor dramatizacije, nije uspeo da zaokruži razgovetnu dramsku priču, ali je zato ponudio više nego razgovetnu poantu. Za razliku od romana, u dramatizaciji je kraj vrlo izričit: vampiri za kojima svi tragaju ne postoje, oni su izmišljeni da bi se skrenula pažnja s političkih manipulacija, i sâm đavo ispada žrtva ove igre. Dakle, tamo gde caruju pokvareni političari (svejedno je da li su austrijski, turski ili srpski) i đavo je malo dete; ovo je i suviše jasna poruka, a uz to i banalna, za priču koja teško da nas je jasno vodila u bilo kom pravcu.
Dodatni problem predstave nalazi se u tretmanu humora koji je, inače, stalno prisutan u romanu, najčešće u vidu finog verbalnog paradoksa. U predstavi žanr nije bio dosledno postavljen, tako da su glumačka rešenja lutala u rasponu od preovlađujuće ozbiljnih, u slučaju Nataše Ninković (princeza Marija Avgusta) i, posebno, Srđana Timarova (Vuk Isakovič), do naglašeno parodičnih u slučaju Miodraga Krivokapića (princ Aleksandar) i, posebno, Nenada Jezdića (sluga Novak); u oba slučaja, bila je znatno narušena ta fina ironija kojom se roman odlikuje. Predrag Ejdus je igrao đavola koristeći se katalogom svojih davno isprobanih komičarskih sredstava za dočaravanje dijaboličnih kreatura, dok je jedno od retkih, žanrovski i dramski zaokruženih ostvarenja ponudio Mladen Andrejević u komičnoj ulozi otmenog, nadobudnog i kukavnog barona Šmidlina.
Ova izrazita neusklađenost je, prevashodno, rediteljev propust; čini se da se i ovog puta, kao i mnogo puta do sada, Kokan Mladenović više posvetio spektakularno-ludičkim aspektima predstave, nego temeljnom dramskom i žanrovskom uobličavanju glumačke igre. Zato predstava Strah i njegov sluga, nastala u koprodukciji Ateleja 212 i Belefa, možda može da šarmira autentičnim ambijentom (prostor ispod Zindan kapije) i scenama jahanja, maskenbala i vatrometa, ali ostaje nedorečena i na planu teatarske forme i na planu značenja.
Umetnici koji su odbili da učestvuju na Oktobarskom salonu kažu da je to zbog nejednakih honorara. Jelena Medaković, sekretarka za kulturu Beograda, kaže „honorari su jednaki za sve“
Iako se program ovogodišnjeg Bitefa sveo na samo jednu predstavu, i iako je do njegovog početka ostalo nepunih mesec dana, nema zvaničnih informacija o sudbini festivala. Priča se da će se o svemu pobrinuti direktor Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević
Najpre je saopšteno da honorari za umetnike na 61. Oktobarskom salonu nisu predviđeni. Onda su pojedinim umetnicima ponuđeni honorari dvostruko veći nego prethodnih godina
Nakon što je izvesni Marin Medak pozvao hrvatske branitelje i sve građane da bojkotuju beogradsku predstavu "Ljudi odozgo", gostovanje u Osijeku je otkazano. Razlog: u njoj glumi Sergej Trifunović koji „nije dobrodošao zbog svojih ranijih izjava o Hrvatskoj“
Klementina Suhanov, Gombrovič. Ja, genije;
s poljskog prevela Milica Markić, Službeni glasnik, Beograd, 2025
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
