Protest iz pozorišne sale nastavljamo na ulicama Novog Sada vođeni dubokim osećajem nepravde i zajedničkog bola, kaže za "Vreme" glumica Sanja Ristić Krajnov
Upravo je dobila nagradu za najbolju žensku ulogu na pozorišnom festivalu Novi Tvrđava teatar. Glumi Ksantipu u predstavi „Ućutkivanje Sokrata“ u režiji Nebojše Bradića, produkciji Bitef teatra u Beogradu, predstavu koja je otvorila ovaj festival u Čortanovcima i po kojoj je i njegovo ovogodišnje izdanje nazvano – „Ne ućutkujte Sokrata“.
Sanja Ristić Krajnov je glumica Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i profesorka glume na tamošnjoj Akademiji umetnosti. Pomenuta predstava je o traganju za istinom. Ne može da veruje da je prošlo deset meseci od tragedije u Novom Sadu, a da se istina još uvek krije.
Građani su se ujeinili
„Novi Sad je pogodila nezapamćena tragedija. Posle tog dana grad više nije bio isti. Građani su se ujedinili u želji – da se istina sazna i da krivci odgovaraju“, kaže za portal „Vremena“.
„Svi se sećamo tog dana. Svako od nas tačno zna gde je bio u trenutku kada se nesreća dogodila. Ja sam bila u učionici, na Akademiji, sa svojim studentima, imali smo čas. Vrlo brzo posle toga, ti isti studenti pokazali su hrabrost – nisu pristali da ćute, nisu pristali da zlo prođe neprimećeno. Zbog toga su ih tukli, lomili vilice, hapsili, pretili… i dalje to rade.“
Izuzetno joj je žao što je bila sprečena da bude u Novom Sadu tokom protesta u subotu.
Smatra da je Univerzitet napadnut zato što je „mesto slobodne misli, dijaloga, preispitivanja, zato je to opasno mesto za vlast! Zato hoće da ga unize i unište. Potrebno im je jednoumlje, a ne misleći čovek“ .
Na prvoj predstavi nakon nesreće, priča Sanja Ristić Krajnov, „pročitali smo imena žrtava na sceni. Taj gest posle se pretvorio u krvave ruke, transparente, podršku studentima i podizanje indeksa koje je dobijalo veće aplauze od same predstave. Mnogi koji su pokazali da stoje uz studentsku ideju su kažnjeni. Počele su odmazde u vidu otkaza, ukidanja sredstava, različitih pritisaka i protivzakonitih radnji koje su njima svojstvene“.
Mreža otpora
„Ti momenti na samom kraju naših igranja, dodatno nas spajaju sa publikom. Tada svi zajedno, kao građani, kao Novosađani, imamo zajednički protest, u pozorišnoj sali. Protest dalje nastavljamo na ulicama našeg grada, opet svi zajedno vođeni dubokim osećajem nepravde i zajedničkog bola, koji su uticali na preobražaj iz pasivnosti u spremnost na delovanje“, kaže Sanja Krajnov.
Po njoj, „protesti su stvorili mrežu otpora, ali i mostove između građana. Doprineli su prevazilaženju generacijskih, ekonomskih, socijalnih i ideoloških razlika.
„Upravo u tom zajedništvu leži istrajnost u odbrani Novog Sada, gde više ne upiremo prstom u ono šta nas deli, već zajedno šetamo, zviždimo, skačemo, protestujemo, ali i zajedno stojimo 16 minuta, u tišini“, kaže Sanja Ristić Krajnov.
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
