Okreće se kolo sreće – rekao bi novokomponovani umetnik gledajući TV program protekle nedelje. Omrklo je kanalu Info 24. Doduše, još nije nestalo slike, ali imamo ekskluzivnu priliku da gledamo stečaj uživo. Zaposleni sede besposleni, stečajni upravnik drži govor, a telefonom se uključuju gledaoci i pružaju moralnu podršku. Čovek nužno oseća simpatiju prema nekome ko možda ostaje bez posla, ali ne mogu sebi da dozvolim luksuz kratkog pamćenja. U Srbiji su televizije nicale ko gljive posle kiše, a rahmetli Yu info nastao je iz Slobinog mađioničarskog šešira. Desile su se promene, jer je iluzionista nestao u stilu Dejvida Koperfilda – a Yu info (kasnije Info 24) ostao je kao beli zeka, ili golub potkresanih krila – bez maestra.
Na drugoj strani – medijski proboj TV B92 izazvao je brojne reakcije, jer je iz pozicije večitog pretendenta na deo marketinškog kolača, postao ozbiljna konkurencija. Prenosi Lige šampiona, NBA lige i serija „Mile protiv tranzicije“ prvi put su doveli ovu televiziju među velike igrače. Ko gubi ima pravo da se ljuti, ali treba razmisliti o suštini pritužbi. Bilo bi zaista nerealno pomisliti da povećani rejting TV B92 u ovom trenutku preti da ozbiljno ugrozi RTS ili Pink – trenutne lidere na TV tržištu. Borba devedesetdvojke predstavlja pokušaj da se iz sfere zanimljivog, ali hermetičnog medija uđe u zonu profita i ekonomski opravdanog poslovanja. Dakle, nije ugrožen primat, već se radi o malo drugačijoj raspodeli profita. Pritisci se dakle javljaju kao pokušaj eliminisanja svake konkurencije – odnosno zadržavanje monopolske pozicije. Zato valjda Radiodifuzni savet još ne funkcioniše i slobodno tržište u medijskoj sferi više liči na grabež i otimanje.
Zato je valjda i u Srbiji popularan kviz televizije Pink – „Ruski rulet„. Spektakularnosti poslednje epizode znatno je doprineo takmičar (ispostavilo se i pobednik) iz Sarajeva koji se zove Alija. Pre nego što je propao kroz pod, Alija je voditelju darivao figuricu u obliku Baščaršijske česme, pozdravio „raju u Sarajevu“, zaradio 200.000 dinara i povukao ručicu. Pink se kao što znate, emituje i u BiH, a zainteresovani mogu da prate žučne rasprave na ondašnjim internet forumima. Polemike vode radikalni Bošnjaci kojima smeta ekavica i ćirilični „Grand šou„, sa Hrvatima i Srbima koji su ponosni na „svoje“. Ondašnje agencije za medije smatraju Pink „multietničkom“ televizijom, pa nemaju problem sa njenim meteorskim uspesima. Možda je u ovom trenutku auditorijum u BiH dodatno osetljiv zbog pogoršanog zdravstvenog stanja gospodina Izetbegovića, pa će biti nezgodno da neki Alija u Beogradu „propadne kroz pod„. No, pustimo politiku i čestitajmo pobedniku na hrabrosti, jer svako prelaženje barijere je dobrodošlo, makar i u ovakvom kvizu.
Što se tiče Crne Gore, glavna tema državne televizije bile su „tenzije oko penzije„. Predstavnik Vlade se satima sporio sa sindikalcima oko pomeranja starosne granice za odlazak u mirovinu. Ona će za đetiće biti 65, a za ljepotice 60 godina, po 5 godina više nego danas. Prema UNESCO-u, prosečan životni vek Crnogoraca je 71, a Crnogorki 76 godina. Ove promene će možda osigurati veće penzije, ali će smanjiti broj penzionera koji su u CG posebna socijalna kategorija. Osim posebnog digniteta sa kojim se tamo nosi ovo zvanje, penzosi su neobično važan deo biračkog tela. Da neće možda da im ukinu i besplatnu banju jednom godišnje – tu suštinsku razliku koja je razlikovala penzose u Crnoj Gori od sabraće u Srbiji. I jednima i drugima preostaje najžilaviji način otpora – da žive što duže – u inat!
Što se tiče reklama – kao svojevrsnog ogledala stanja svesti nacije, primetio sam nekoliko bisera. Kampanja za jednu vrstu piva, u obilju novih spotova – emitovala je i jednu sa mužem koji se vajka da muškarci tokom kupovine imaju psihološki problem pri izboru. Tu se oni namuče i potegnu deblji kraj, a ženama je lako jer njima samo preostaje da uprte flajke piva i odvukljaju ih kući. Mislim da je ovo autogol koji je momentalno povećao animozitet žena prema pivu. Ako ste zaboravili, ipak su žene menadžeri kućnog budžeta, pa bi bahati domaćin mogao da popije – ali flajku u glavu.
Na jučerašnjoj sednici Skupštine grada je po hitnom postupku osim Ivane Nedeljković, direktorke „Puls teatra", smenjen i Miloš Latinović sa mesta direktora Bitef teatra, a za vršioca dužnosti je imenovan reditelj Filip Gajić
„Zatišje pred buru“ – tako je Ivana Nedeljković pre koji dan za „Vreme“ govorila o napadima na nju i Puls teatar zbog podrške studentima. A onda je smenjena
Uz malo sreće možete na novi bioskopski hit „Đavo nosi Pradu 2“ ili do romana Stefana Čapalikua „Zatvoreno zbog odmora“
Kako je moguće da su pozorišne zajednice i dalje zagledane u svoj pupak i da i dalje ne mogu da se dosete da je baš sada taj trenutak da se ujedine snage i znanje i da se stvori široki front otpora i borbe za kulturu kao javnog dobra - pita Marijana Cvetković
Umesto Ivane Nedeljković, po hitnom postupku Skupštine grada odlučeno je da će „Puls teatar“ u Lazarevcu voditi Mirko Kovačević, nastavnik likovnog. Da li je njena greška bilo gostovanje predstave šabačkih glumaca
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
