Milovan Ilić Minimaks,
O Ivanu Zeljkoviću, voditelju kviza „Milioner“:
„…Možda bih mogao da ga posavetujem da ne mora uvek da kaže: ‘Osmo pitanje glasi, deveto pitanje glasi’… Kod njega svako pitanje ‘glasi’. Trebao bi da se opusti i da kaže: ‘Evo ga deveto pitanje’. Možda mu se potkrade još poneka greška. Ali, i ja sam u početku grešio, pa sam tražio savete od lektora. Danas mnogi voditelji kažu: ‘Trebamo da uradimo’, jer nema ko da im objasni da je ispravno reći: „Treba da uradimo“.
O političkom angažovanju:
„Nisam bio član partije, samo sam bio na izbornoj listi gospodina Paroškog i njegove stranke. Kada sam čuo da je Bora Čorba prihvatio da bude na listi, mislio sam da ne bi bilo loše da i ja prihvatim ponudu Milana Paroškog. Ispao sam naivan, pa su mi kasnije zbog toga često prigovarali. Na sreću, nisam prošao. Nikada mi niko nije ponudio da se učlanim u neku partiju, mada to nikada ne bih prihvatio, pa makar mi ponudili mesto direktora našeg Kulturnog centra u Parizu. To je mala cena da bih se prodao. Da su mi ponudili dva miliona evra, u tom slučaju bih se verovatno prodao. Mnogi se prave da imaju previše morala: kupaju se goli na Adi Bojani, a ne bi prošetali centrom Beograda ko od majke rođeni. Kakva je razlika šetati go na Adi Bojani pored paparaca, a ne šetati go centrom grada za milion evra. Nije sramno šetati go, čovek se rodio go, ali je sramno imati dvojni moral.“
Na pitanje koga bi, a koga ne bi zvao u novu „Maksoviziju“ kaže:
„Najpre bih pozvao Natašu Mićić zbog toga što nosi mini suknje. Drugi razlog je to što uskoro neće imati nijednu funkciju, pa je više niko neće zvati. Pozvao bih Miloševića i Šešelja jer bi to bio jedini način da se vrate iz Haga. S obzirom da ne govorim sa Balaševićem, pozvao bih i njega da napokon progovorimo, mada bi on verovatno poveo prevodioca jer u poslednje vreme više boravi u Zagrebu nego u Beogradu. Među gostima u prvoj emisiji trebalo bi da se nađe i Vladan Batić jer ga smatram najistaknutijim političarem koji je, kao i ja, postao od nosoroga. Na kraju, pozvao bih Natašu Bekvalac jer bi zbog njenih petnaestak šećerana kritičari rekli da je emisija bila slatka… Karlu del Ponte jer bi mi rasterala gledaoce. U ovom momentu ne bih zvao ni Rasima Ljajića. On je još uvek u dubokoj žalosti zbog smrti svog predsednika. Nedu Arnerić ne bih pozvao jer ona često misli da je u Beogradu, a u stvari je u Turskoj. Ni Koštunicu ne bih zvao zato što sam siguran da se ne bi pojavio u studiju, a kasnije bi mi objasnio da ga nisu obavestili.“
(„Svet“)
Nikola Lazetić,
fudbaler, o prvom rođendanu sina Luke:
„Svi oni koji imaju decu znaju kako sam se osećao. Bilo mi je teško, Luka je mali, pa nisam ni telefonom mogao da mu čestitam rođendan. Mnogo sam razmišljao o tome… Desilo se da sam na utakmici koju sam tog dana igrao dao gol, skinuo sam dres i ostao u majici na kojoj je pisalo: ‘Luka, srećan ti rođendan’. Istu poruku nosio je i avion koji sam iznajmio da tog dana leti iznad Beograda. Ne mogu da kažem da preterujem u nekim stvarima, jer sve što radim za svoje dete nije preterivanje. Skoro sam istetovirao japanskim pismom njegovo ime na desnom ramenu. Želim da svakog dana u Italiji uradim nešto za njega. Često sam sâm i mislim samo na njega.“
(„Star“)
Goca Božinovska,
pevačica, o honorarima pevača za pravoslavnu Novu godinu:
„Ma, ne verujem da je ikom više do dočeka srpske Nove godine… Ne može čovek čestito ni da se odmori od praznovanja i trošenja para. Tezgu još nisam ugovorila. Prošle godine u ovo vreme imala sam mnogo više ponuda. Mnogi vlasnici lokala nas ne zovu iz straha od naših honorara. Frljamo se ciframa, sačuvaj bože, koje veze s mozgom nemaju. Svi smo poludeli. I mi pevači, i gazde, i publika… Kompletna propast na estradi! Samo se gleda ko će koga da odere. Ali, pošto para nema, ne može više niko nikoga, pa samo što se ne ujedamo!“
(„Ekspres“)
Milovan Vržina,
satiričar i urednik „Ošišanog ježa“, komentariše 2003. godinu:
„Godina koja je prošla ostaće upamćena po strahovitom seksualnom uznemiravanju čvoraka od strane celovitog, što naprednog, što nazadnog srpskog naroda i njegovih političara! To jest, j….. smo čvorka! Sad se, uhvaćeni u preljubi, mnogi od naših lidera bar nadaju da će se nešto lepuškasto iz jedne takve veze roditi…“
(„Ekspres“)
Neda Ukraden,
pevačica, o kalorijama, ogledalu i izgledu pevačica:
„Mi pevačice smo više gladne nego site i to je strašna presija i nalog profesije. Ne mogu da zamislim sebe kao bucka, niti pevačice koje ne vode računa o svom izgledu, a žele da na sceni budu poželjne, privlačne, seksipilne, sa erotskim nabojem, da ih muškarci požele! Smešne su mi koleginice koje na sve načine žele da pokažu da su zaludele muškarce, pa trče ka prenaglašenoj i ružnoj erotici. Ne shvataju da to nikuda ne vodi. Moraju prvo dobro da se pogledaju u ogledalo, pa tek onda da se razgolićuju. Pevačice prvo treba da shvate svrhu ogledala i njegovu pomoć svim ljudima na svetu. Ha, ha, ha… Mnoge koleginice bi valjalo da pregledaju svetske časopise i vide kako se oblače i kakav fazon furaju svetske zvezde, pevačice koje prodaju na milione albuma i isto toliko ih publike gleda na koncertima. U njihovom seksi imidžu nema vulgarnosti niti doze jeftine pornografije kao u imidžu naših pevačica, koje i ne listaju strane revije jer se plaše neznanja jezika, a ne shvataju da bi im samo gledanje slika dosta značilo. Ha, ha, ha… Neću da vređam koleginice. Ima tu divnih, poštenih i cenjenih estradnih umetnica koje sjajno rade svoj posao i pravi su intelektualci. Ne shvatam pevačice koje u nekakvim razgovorima i intervjuima žele da dokažu svoju visoku dozu intelektualizma, a nisu pročitale ni Andersenove bajke. Ha, ha, ha…“
(„Blic“)
Čeda Čvorak,
član grupe Luna, na pitanje da li pecaroši lažu i preteruju kada govore o ulovu:
„Za lovce ne znam, a što se ribolovaca tiče, ne bih rekao da lažu! Možda… malo preteruju. Naročito kada je u pitanju ona riba koju nisu ni ulovili. E, ta, neupecana, uvek je najveća! Znate ono: ‘Joj, kolika je bila, a pobeže…’. Dešavalo se i meni, pa to je za nas pecaroše normalno.“
(„Star“)
Kapetan Dragan,
o lovcima:
„Što se lovaca tiče, ja ih lično ne volim. Smatram ih impotentnim ljudima, kojima je puška ekstenzija penisa, pa samo gledaju ko će šta da ulovi. Ne volim ih, ne zato što ubijaju životinje, mogu i ja da ubijem ili zakoljem kokošku, ali ne mogu nikako da uživam u tome. A oni uživaju, što je bolesno! Lov je, inače, muškarcu u prirodi i normalno da ima nagon ka tome. Važno je samo kako taj nagon usmeriti…“
(„Star“)
Biljana Kovačević–Vučo,
predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, zamoljena da komentariše pravne aspekte ljubavne veze između rukometaša Petra Kapisode i petnaestogodišnje Marije Mićunović, kaže da nije u suprotnosti sa odredbama Krivičnog zakona Srbije i Crne Gore:
„Po krivičnom zakonu Srbije i Crne Gore zabavljanje s maloletnim licima nije kažnjivo, ukoliko se radi o nečemu na šta je maloletno lice dobrovoljno pristalo, znači ukoliko nije u pitanju zlostavljanje ili prestup. Ne postoji gornja granica godišta, već je odluka potpuno prepuštena dogovoru između maloletnog lica i roditelja. Ako se roditelji ne protive vezi, zakonski gledano, nema nikakvih prekršaja.“
(„Internacional“)
Dimitrije Kalezić,
protojerej stavrofor, profesor Bogoslovskog fakulteta, govori „ko je za Srbe ključna figura – Deda Mraz ili Božić Bata“:
„Deda Mraz je izmišljotina, oličenje bezličnosti, najtipičnija personifikacija, pripisivanje svojstva ličnosti onome što ovo nije, nastao je u zapadnom svetu pre dva-tri veka. Služi za dečje šale kroz ceo decembar. Kod nas je poslednjih pedesetak godina prenaglašavan, istican, guran, samo da se potisne Božić Bata.“
Vesna Marjanović,
etnolog, savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu:
„Deda Mraz, u crvenom kostimu i sa belom bradom, produkt je komercijalizovane, kasnoameričke propagande vezane za koka-kola proizvode, a temelji se na arhaičnim kultovima evropskog kontinenta. Smatra se da je ovaj lik rusko-finskog porekla, a njegov kult se vremenom stopio sa likovima svetog Nikole i Božić Bate.“
(„Blicnews“)
Miodrag Kostić,
biznismen u „najboljim godinama“, misli da se „granice života stalno pomeraju i da će biti sasvim normalno da naša generacija bez problema doživi stotu“:
„Stalno sam pod stresom. Napetost teško mogu izbaciti iz sebe i valjda zato teško zaspim i kratko spavam. Do tridesete mogao sam da spavam i po osam, devet sati, a danas ne više od pet, šest.“
Da li ume da prepozna žene koje žele da budu sa njim samo zbog novca?
„Odmah to osetim. Uvek su drugačije obučene, pokušavaju da budu atraktivne i teže da se predstave pametnije nego što jesu. Njihovu strahovitu želju da se pokažu bolje od onoga što realno vrede prepoznam pri prvom kontaktu. To je siguran znak šta bi volele da dobiju od mene.“
Da li je nekada sebi „kupio ljubav“?
„Mnogo puta sam bio u prilici, ali interesatno – nikada nisam to uradio.“
Buduća supruga bi trebalo da bude „vredna i čista“, i šta još?
„Devica sam u horoskopu, pa sam vrlo sitničav po tom pitanju. Kao i svaki perfekcionista, važno mi je da sve što vidim bude savršeno. Ne smeta mi da žena ode da kupi hranu, ali da je posle toga lepo servira. Ne mora stalno da stoji pored šporeta, ali voleo bih da jednom nedeljno, ili bar mesečno, skuva nešto posebno za nas. Jer, jesam ja romantičan u početku, ali kasnije sam praktično romantičan.“
(„Zdravlje i lepota“)
