Žrtveno jagnje ili grešnik

Ostavka šefa CIA Džordža Teneta (50), jednog od najmoćnijih ljudi američke javne scene, izazvala je veliko iznenađenje: istina, ostavka je bila očekivana ranije ili znatno kasnije, posle predsedničkih izbora koji se održavaju u novembru.

U trenutku kada se očekivala konsolidacija Bušove administracije, stišavanje potresa koje je izazvala afera Abu Graib i, konačno, veliki transfer vlasti u Iraku i normalizacija poremećenih odnosa sa saveznicima, došlo je do novog potresa u Vašingtonu. Izjava Džordža Teneta, šefa CIA: „Povlačim se iz ličnih razloga… da bih imao više vremena za moju divnu porodicu…“, što uvek nailazi na dobar odjek među američkim biračima, praćena i komplimentima Džordža Buša, ipak je samo providna pena koja skriva opasne političke podvodne struje.

POSLEDICE: Samo vrlo neobavešteni i vrlo naivni mogli su da poveruju da Tenet stvarno hoće da više vremena provodi sa svojim „divnim 15-godišnjim sinom“ kome će on, kako obećava, sada biti „divan otac“ i da Buš iskreno žali što se posle osam godina povlači Tenet, „jak i sposoban šef na čelu CIA koji je sjajno obavljao ovu funkciju za nas i našu domovinu“.

Svi analitičari uočavaju da će Tenetovo povlačenje imati dalekosežne političke posledice: ovo je najznačajnija ostavka u Bušovoj hijerarhiji i svakako siguran znak nesuglasica oko ključnih pravaca dalje Bušove politike u unutrašnjoj, spoljnoj, a posebno u – bezbednosnoj politici.

Bušova popularnost je poslednjih meseci u stalnom padu i već sada je javna tajna da njegovi ključni ljudi – šef diplomatije Kolin Pauel i savetnica za bezbednost Kondoliza Rajs – ne žele drugi mandat. Posle skandala sa iračkim zatvorenicima najozbiljnije je uzdrmana i ministarska fotelja sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda.

U izbornom štabu demokratskog pretendenta na Belu kuću Džona Kerija iskoristili su priliku da još jednom podsete američke birače da su oni odavno tražili Tenetovu ostavku i da odavno ukazuju da je potrebna radikalna reforma CIA. Tenet je inače na čelu CIA služio dve administracije, što je vrlo neuobičajeno: 1996. imenovao ga je Bil Klinton i u 56-godišnjoj istoriji CIA je na trećem mestu po dužini mandata. To navodno govori o njegovom „visokom profesionalizmu“, kako tvrde njegovi poštovaoci, dok kritičari tu vide opasnu osobinu „političke prilagodljivosti“. Postoje mišljenja da CIA nikada nije napravila toliko grešaka kao poslednjih nekoliko godina.

Neki analitičari ocenjuju da je Tenet bio zapravo laka meta, i da tek treba očekivati značajnije promene na samom američkom vrhu. Kako to u predizbornoj kampanji stalno poručuje Džon Keri: „Bušova administracija snosi ogromnu odgovornost za znatne obaveštajne propuste, ali zna se odakle se riba čisti.“

GRESI: Odmah posle terorističkog napada 11. septembra 2001. smatralo se da je obaveštajna služba zatajila i da Tenet mora da se povuče. Buš je, međutim, bio čvrsto iza svog glavnog obaveštajca. Bolji poznavaoci prilika tvrde da je on ukazivao na mogućnost terorističkog napada Al Kaide još početkom 2001, ali da su se onda negde sudarili i sapleli agenti CIA i agenti FBI-ja. Tenet se konstantno sukobljavao sa Bušovim jastrebovima koje je predvodio Donald Ramsfeld.

Poznato je, na primer, da se Tenet oštro suprotstavio tvrdnjama britanske obaveštajne službe MI6 da Irak raspolaže hemijskim i biološkim oružjem koje je u stanju da za 45 minuta po naredbi počne da dejstvuje. Tenet se opet našao u žiži kritika prošle godine posle invazije na Irak kada nije pronađeno opružje za masovno uništavanje, koje je navodno posedovao Sadam Husein, kako je to CIA tvrdila. Poslednjih meseci čak su i mnogi najviši zvaničnici u Vašingtonu optuživali Agenciju da je netačno prikazala situaciju i Iraku. U svom obraćanju naciji uoči napada na Irak, Buš je, na osnovu podataka CIA, tvrdio da Irak u Nigeriji kupuje uranijum za svoje nuklearno oružje; ova tvrdnja britanskih obeveštajaca koju je Bler tako voleo da ističe, a koju je CIA uvrstila u svoj irački dosije, ubrzo se pokazala kao netačna i Tenet je javno priznao grešku CIA što je dozvolila da se preuzmu ove nedovoljno dokumentovane tvrdnje britanskog MI6.

Kažu da je Buš visoko uvažavao Teneta zbog uloge koju je CIA imala u rušenju talibanskog režima u Avganistanu: CIA je poslala timove svojih agenata krajem 2001. pre nego što je počela vojna intervencija. Predsednik Buš je visoko ocenjivao rad Centralne obaveštajne agencije zato što je navodno uništila dve trećine rukovodstva Al Kaide. Istina, Osamu bin Ladena nije uspela da nađe.

Izgleda da su kritike, ali i nesuglasice u vrhu Bušove administracije konačno dostigle kulminaciju kada se otkrila uloga agenata CIA u zlostavljanjima u iračkim zatvorima.

Neki analitičari epizodu Tenet vide kao gest „žrtvenog jagnjeta“: eto, nema više persone dramatis na osnovu čijeg se izveštaja krenulo u rat na Irak. Veliko je pitanje da li će odlazak prvog čoveka CIA olakšati saveznicima da sastave rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a o Iraku, da li će uspeti da reše glavni problem – prenos vlasti na iračke organe.