Zajedno sa ovim poslednjim, filmografija Žil Vernovih literarnih predložaka iznosi impresivnih 47 filmova. Od prvog Le Voyage dans la lune iz daleke 1902. pa do Put oko sveta za 80 dana, koji je trenutno u našim bioskopima, ovaj prorok tehnološkog doba i neumorni prorizvođač avantura ostao je interesantan filmskim producentima koliko i svojim čitaocima. Kakve veze s tim ima Džeki Čen? Pa, gotovo nikakve. Njegovo ime kao lako prepoznatljiv trademark za zabavnu akrobatiku može da parazitira na svemu pa i na Žilu Vernu. Na štetu ovog poslednjeg, svakako.
Što se romana Put oko sveta za 80 dana tiče on je pre ovog filma ekranizovan još dva puta. Poslednji put 1989. u vidu TV serije sa Pirsom Brosnanom kao Fileasom Fogom i Erikom Ajdolom kao vernim Paspartuom. Ipak, veliki i nedostižan uzor filma pred nama ostaje istoimeno ostvarenje iz 1956. godine u režiji Majkla Andersona, koji je te godine osvojilo i Oskara za najbolji film. Spisak glumaca koji su se pojavili u njemu podseća na šetnju onim holivudskim bulevarom sa zvezdama i otiscima na pločniku. Pored Dejvida Nivena u ulozi engleskog pronalazača pojavlju se i Marlen Ditrih, Ava Gardner, Džon Gilgud, Baster Kiton, Širli Meklejn, Frenk Sinatra… Sličan recept su pokušali da primene i producenti aktuelnog Puta oko sveta. S vremena na vreme u filmu možete zapaziti par prepoznatljivih lica iz sveta šoubiznisa u, manje ili više, epizodnim ulogama. Neki od njih su i Arnold Švarceneger, Džon Kliz, Luk i Oven Vilson, Mejsi Grej, Vim Venders. Nešto kao u šou Dejvida Letermana. Slavne ličnosti se smenjuju, publika tapše, gledaoci gledaju. Funkcija ovih epizodista je krajnje sumnjiva. Izgleda da su ljudi koji su pravili film očekivali da se posetilac bioskopa toliko oduševi na pojavu zvezda da izgubi svaki kriterijum u pogledu kvaliteta filma na platnu. Slično je i sa referencama na istorijske ličnosti. Kroz ova dva sata prodefiluju slikari Tuluz Lotrek, Van Gog, Gogen, Mone, zatim braća Rajt, Tomas Edison i sigurno još mnogi koje nisam prepoznao. Opet, kakve veze s ovim ima Džeki Čen?
Džeki Čen je upravo takva epizodna zvezda čije puko prepoznavanje gledaocu treba da donese nekakvu nadprirodnu estetsku nasladu, ali se njegovo pojavljivanje, nekom greškom, umesto na par kadrova, proteže na ceo film. Dakle, gostujući zabavljač koji je inficirao čitavo tkivo ove starostavne avanture. On je nalepljen na Put oko sveta na tako debilan način da ni film ni gospodin Čen nisu postali ništa bolji ni zanimljiviji. Izmišljen je čitav jedan dodatni zaplet samo da bi ovaj mali spretni Kinez mogao da pokaže neku od svojih ludorija. Paspartua, u njegovoj interpretaciji, juri nekakva kineska mafija tako da na svakoj od tačaka puta celokupna radnja mora da stane, a Fileas Fog da se odrekne dela svog dragocenog vremena da bi Džeki mogao malo da se potuče. S druge strane, kada dešavanja na filmu prate izvorne avanture, Džeki Čen gotovo da nema nikakvog posla. Kao da gledate neki klasičan film, recimo, Prohujalo sa vihorom a projekcija se nekoliko puta prekida da bi par akrobata izvelo cirkusku tačku na trapezu. Na ovom mestu ipak moramo odati priznanje onome što Džeki Čen radi. Ovaj kung–fu Čarli Čaplin svojim borilačkim baletom spaja Brusa Lija sa junacima nemih komedija. Njegove koreografije su možda i jedini pravi naslednik slepstik komedija. Ali kakve to, zaboga, ima veze sa Žilom Vernom? Na žalost ili na sreću, opet nikakve.
Ovaj film dodaje nove slojeve značenja izrazu »jeftina zabava“. Humor je na nivou viceva iz osnovne škole, rasprave o umetnosti i nauci su besramno stereotipne, dok korektnost prema svim mogućim klasama i bojama kože dovodi do potpune bezličnosti i kreativne malaksalosti. Ali, pravi problem leži na elementarnom nivou osnovne ideje. Kome god da je ovo prvo palo na pamet trebao je da ode da se umije hladnom vodom. Alo! Džeki Čen – Žil Vern. Kako niko nije primetio koliko je to loša ideja? Kako im niko nije rekao da kroz carevo novo odelo duva malo promaje?
