Bogorodica Sokolička u Narodnom muzeju
Izlaganje samo jednog eksponata u svetskim muzejima nije retkost. Ovih dana u Narodnom muzeju možemo da uživamo u skulpturi Bogorodice Sokoličke. Ona je, sa još 22 predmeta, u njujorškom Metropoliten muzeju bila deo izložbe „Vizantija – Vera i snaga 1261–1557.“ odžane od 15. marta do 4. jula ove godine.
Ime je dobila po manastiru posvećenom Bogorodičinom pokrovu – manastiru Sokolici, koji se nalazi u selu Boljetinu, ispod brda Sokolica, negde na pola puta između Trepče i Zvečana. U tu crkvu je 1920. godine ušao čuveni pesnik Rastko Petrović i u maloj niši video skulpturu koja ga je zadivila: „Srodna sličnim kipovima koji bejahu tesani od drveta, u Padovi oko XIII stoleća, prevazilazaše svojom umetnošću i njih i sve bizantske skulpture koje su dotad viđene. Ali mi trebaše čitav jedan sat da je oslobodim od odela i nakita kojim je pretrpaše seljani, ukopavajući je tako kroz dugi niz godina u svoja narodna bogatstva i maštu, da bi joj zahvaljivali za dobročinstva, i da bi je obožavali. Jedino se njeno slobodno lice moglo sagledati.“ Zadivljen svojim otkrićem kipa Bogorodice s malim Hristom, posvetio joj je poetski zapis Sveta seljanka na Kosovu. Tim zapisom bila je skrenuta pažnja ondašnjoj stručnoj javnosti na ovo remek-delo za koje se ispostavilo da ne pripada manastiru u kome je nađeno, već da se Bogorodica prvobitno nalazila u luneti portala između priprate i naosa crkve Svetog Stefana, tj. katolikona manastira Banjska, koji je građen kao grobna crkva kralja Milutina. Posle turskog razaranja Banjske, ova figura je sklonjena u Sokolicu gde se čuva i danas, i gde će, posle beogradske izložbe, biti vraćena.
T. J.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
