Darko Nikolić,
direktor marketinga Državne lutrije Srbije, razrešio je veliku dilemu. „Pošto se uplatno mesto na kome je uplaćena ‘sedmica’ nalazi usred takozvane kineske četvrti, mnogi su se zabrinuli da je dobitnik Kinez. Sumnje su potkrepila i svedočenja stanara bloka 70, koji tvrde da su Kinezi u utorak uveče ‘nešto slavili do zore’“:
„Radnica koja je radila toga dana seća se da u vreme kada je uplaćen dobitni tiket nije bilo ni Kineza ni bilo kojih drugih stranaca koji su uplaćivali tiket. Inače, po informacijama koje ja imam, Kinezi slabo igraju naš loto. Tako da je dobitnik sigurno naš čovek.“
(„Kurir“)
Aleksandar Timofejev,
novinar, u svojoj emisiji takođe se bavi „sedmicom“ i Kinezima:
„Od veselijih tema, naravno, dobismo konačno ova tri miliona evra o kojima smo toliko puta pričali ovde. Mislim, ja ne dobih. Ne znam, publiko, je l’ ima nekog iz bloka 70, gde je to uplaćeno? Možda neko od vas, dragi gledaoci? Slušajte zbog toga pažljivo. Naravno, osoba se još nije javila, dama ili muškarac. Kažu, krenula je priča odmah da su Kinezi. Pa dobro, pa šta i ako su Kinezi? Onda će sad meni neko da kaže: ’Šta Kinezi? Nek oni u Kini igraju loto, pa nek tamo uzmu pare!’ Kao, ovde nas je manje, ima nas par miliona, pa se lakše dobiju pare, neka tamo uzmu na milijarde ljudi, koliko ih ima. No, dobro. Bilo kako bilo, ne znam ni sam, videćemo. Ako je neko od vas, poštovani gledaoci, dobio nagradu, da znate da vas ovde čeka fotelja narodnog heroja.“
(B92)
Smiljko Kostić,
gradonačelnik Niša, kandidat Nove Srbije, u svom gradu ima mnogo problema. Na pitanje da li je problem stranka ili on, kaže:
„Ne znam. Ako ja smetam kao ličnost nekome, što ne kaže. Nikad nikom nisam smetao, samo su meni smetali. Ceo moj život je odbrana od nekoga.“
O priči da je naredio saradnicima da otvaraju pošiljke umesto njega jer se boji da ga ne otruju antraksom, kaže:
„To sa antraksom su izmislili. Objasniću vam kako je stvorena ta priča. Jednog dana došao sam u kancelariju gde je bila desetina ljudi koji ne rade ništa. Rekao sam im da ne mogu da sede i da moraju nešto da rade. Ne može sva pošta da ide na sto gradonačelniku. Mora da se raspoređuje. Pojedinci su izašli i napolju pustili priču da neću da otvaram poštu jer se bojim antraksa.“
O automobilu poklonjenom porodici generala Lazarevića:
„Novac za kola generalu Lazareviću nije uzet iz gradskog budžeta. To je novac građana Niša, privrednika, članova Nove Srbije… Ako je neko bio spreman da se odrekne novca iz svog džepa, zašto bi to nekom bio problem. Hteli smo da pomognemo porodici tog čoveka da imaju kola kojima će da odu da vide oca, pa ako nemaju novca za hotel i da spavaju u kolima. General Lazarević nije zločinac, ja ne znam da je počinio zločin. Da znam da jeste, ja to ne bih uradio za njega.“
(„Večernje novosti“)
Andreja Đorđević,
mašinovođa, u tekstu „Aman, ljudi, skačite sa mosta“, priča da je dok je vozio šinobus za Majdanpek, u trenu video da se sto metara ispred njega žena baca na šine. Naglo je aktivirao magnetne kočnice. Voz se zaustavio svega pet metara ispred žene samoubice. Đorđević je zgrabio veliki i teški ključ za zamenu poluspojki, skočio dole i dreknuo:
„Sad ću ja da te ubijem!“
(„Večernje novosti“)
Biljana Vilimon,
slikarka i kolumnistkinja, kaže da ona i predsednik Boris Tadić često ručaju u istoj kafani:
„Skoro sam ušla u restoran i nisam ga videla, prođem pored njega. Čujem iza leđa: ‘Aaaaaaa, Vilimon, pa ti ni da se javiš.’ Okrenula sam se i vidim Borisa. Rekla sam da sada, kada mu se svi javljaju, ja nemam potrebe. Samo da se ovo ne shvati da se sad tu nešto uvlačim predsedniku države.“
(„Glas“)
Jovan Damnjanović,
direktor prve romske televizije u Srbiji Amaro drom:
„Eto, pre neko veče organizovali smo Oskar popularnosti, na koji nisu došli ni Rasim Ljajić ni Nenad Bogdanović. A kažu ovo je početak dekade Roma. Pa, gospodo, dobro vam počela dekada. Jedini se Aleksandar Vučić sam setio da pita da li bi mogao da dođe da malo igra šah. I zaista došao, kaže, barem da proba.“
(„Glas“)
Tamara Raonić–Popović,
TV voditeljka, „na bleštavoj sceni ‘Grand šoua’ uvek elegantna, sa širokim osmehom dočekuje nove i stare estradne zvezde, trudi se da razume novinare koji je stave ‘u neki kontekst koji joj ne prija’:
„Nemam ništa protiv argumentovane kritike onih koji nisu kompetentni da je daju. Posebno su mi drage titule Mis lapsus. Nedavno sam ponovo prosula biser koji se dugo prepričavao. Kada sam reklamirala neki lek za glavu, želela sam da kažem: ‘Ako imate glavobolju, popijte dve tablete tog leka i glavobolja će da prođe, kao rukom odnesena’, ali ja sam ipak rekla: ‘Uzmite dve tablete i glava nestaje kao rukom odnesena.’ Ljudi koji su platili reklamu su insistirali da to ostane u programu.“
(„Ilustrovana politika“)
Zorica Brunclik,
pevačica, posle petnaest miliona prodatih ploča ima tri neostvarene želje:
„Mercedes dvosed, od koga sam digla ruke. Muž je trebalo da mi ga kupi za četrdeseti rođendan, tada nije mogao, sada ga više ne želim. Druga je da upoznam patrijarha Pavla. Treća da napravim kuću onako kako sam ja zamislila.“
(„Ilustrovana politika“)
Vera Čukić,
glumica i pisac, razmišlja „zašto toliki pametni ljudi nose kravate, dugačko parče tkanine koje ničemu ne služi, a izaziva nezgodne asocijacije“:
„Sebe smatram normalnom civilizovanom ženom, a ipak sam probušila uši zbog minđuša. Stavljam puder na lice, farbam kosu, nosim štikle i time opterećujem kičmu i stopala koja me povremeno zbog toga bole. Zašto? Moda je, znam, izvor radosti, dodatni impuls samopouzdanju, promena koja je neophodna u životu. Verovatno to vredi žrtava koje ljudi podnose zarad mode, čim taj fenomen opstaje.“
(„Ilustrovana politika“)
Uroš Petrović,
„četrvrti najinteligentniji čovek na svetu“, član predsedništva Mense za SCG, kaže da „inteligencija jeste bolest, ali na sreću nije zarazna“ i priča o X testu inteligencije koji je poznat po izuzetnoj težini:
„Javili su mi se neki prijatelji koji nisu mogli čak ni da dokuče šta se u nekim zadacima od njih očekuje. Tome nisam ni mogao ni hteo da odolim. Uhvatio sam se u koštac sa testom. Ali odmah mi se isprečio gotovo nerešiv problem: naime, taj test je napravljen za ljude sa engleskog govornog područja. Zato sam zadatke koji u sebi sadrže lingvističke začkoljice jednostavno preskakao. Rešenja testa mogu da se pošalju samo jednom, tu nema ‘popravnog’. Poslao sam, i posle izvesnog vremena dobio pismo od Lojada Kinga u kome me obaveštava da najiskrenije žali što mi engleski jezik očigledno nije maternji, jer bi tada rezultat bio znatno bolji. Ovako, našao sam se tek na četvrtom mestu.“
(„Ilustrovana politika“)
Svetlana Ražnatović,
„prema rasoloženju većine, trenutno najtraženija udavača“, o muškim suzama i lupanju šakom o sto, priča:
„Nikada mi ne bi zasmetala bilo čija suza. Naprotiv, volim iskrene i emotivne ljude. Kada je reč o lupanju šakom o sto, ja sam govorila da bih volela da sretnem muškarca koji će tako reagovati. Kasnije sam shvatila da bih tog momenta ja morala da ga pitam o čiji sto on lupa!? Više ne verujem u tu priču o šaci i stolu.“
(„Sofija“)
Ognjen Radivojević,
muzičar, na pitanje kako bi opisao sebe, kaže:
„Mislim da će onaj ko želi da zna, shvatiti kakav sam. Inače, ako kažem da sam pametan, lep, dobar, vredan, izuzetan, moglo bi da zvuči kao hvalisanje, zar ne?“
(„Sofija“)
Rada Radenović,
„važi za jedno od najlepših TV lica“, a o svojim planovima kaže:
„Trenutno razmišljam o tome da upišem kurs francuskog i španskog, volela bih da se razvijem u tom poliglotskom smislu.“
(„Sofija“)
„Sofija„,
„najuspešniji domaći magazin za žene“, predstavlja manekenku Anđeliju Vujović rečima:
„Reč anđeo je deo imena devojke koja na modnoj pisti, pred kamerama i u druženju sa zemljacima pokušava da iskoreni mržnju i zavist, i da koren sopstvenog imena nametne kao pravilo ponašanja.“
