Koje su glavne odlike interneta u svetu danas?
U razvijenom svetu to je obilje novih servisa i broadband pristup sve većem broju korisnika. Najveći problemi su u distribuciji sadržaja (kršenje copyrighta, razne vrste kriminalnih aktivnosti – od finansijskih prevara do zloupotrebe dece u pornografske svrhe i naravno spam koji čini preko 70 odsto svetskog i-mejl saobraćaja). Stepen razvoja interneta u jednom društvu je najčešće proporcionalan ekonomskom razvoju društva, ali nije BDP jedini kriterijum za razvoj interneta. To svedoče zemlje kao što je Čile, koje su zahvaljujući jasnoj i glasnoj, nedvosmislenoj i neprekidnoj podršci ključnih političkih faktora, daleko prevazišle očekivane rezultate u primeni interneta (po nekim parametrima čak izbile i ispred SAD). Pripreme za Internet Protocol V6 odmakle su i to je sledeći tehnološki iskorak koji će omogućiti brojne nove servise, a tada će internet kakav danas koristimo izgledati isto kao i nekadašnja telegrafska veza prema MMS porukama.
Koje su glavne odlike SCG interneta u ovom trenutku?
Internet su u SCG donele male privatne firme. Preduzetnički duh je dominirao u ovih 15 godina, ostvarujući natprosečne rezultate i pored svih objektivnih prepreka. Internet korisnicima u SCG danas su na raspolaganju skoro svi postojeći načini povezivanja na internet (osim WiFi, ali nekoliko provajdera intenzivno radi na tome). Pristupna mreža u fiksnoj telefoniji je i dalje glavni problem. Manje srećni potrošači „uvođenje novih“ linija plaćaju nekoliko puta sporijim internetom, jer im se uvode PCM uređaji bez pitanja i bez obaveštavanja. Oni srećniji mogu da biraju između ADSL-a, kablovskog i bežičnog pristupa. Nemogućnost iznajmljivanja analognih linija („poprečne veze“, brzine do 2Mbps) od bivšeg monopoliste ozbiljna je prepreka korišćenju interneta za pravna lica.
Stanovnici većih gradova su još u velikoj prednosti u odnosu na one u unutrašnjosti. SCG internet je „mesto“ na kome smo najviše povezani sa dijasporom – bilo da je reč o sajtovima sa lokalnim vestima, i-prodavnicama za dijasporu, ili o raznim VoIP servisima, koji omogućavaju jeftinu (i sve kvalitetniju) govornu komunikaciju sa rodbinom i prijateljima na drugom kraju sveta. Očekuje se da skori početak rada Agencije za telekomunikacije donese više reda u tržišnu utakmicu, kako među provajderima tako i u odnosima između privatnih ISP-ova i bivšeg monopoliste u fiksnoj telefoniji (sa velikim ambicijama na planu internet usluga), a sve to na dobrobit krajnjih potrošača koji će uskoro (nadajmo se) biti bliži kvalitetnom internetu – a to je brz, jeftin, siguran i svima pristupačan internet.
Kako vidite održivi razvoj interneta u SCG u narednih pet godina?
Nezahvalno je davati prognoze, pogotovu ne tako dugoročne – u sledećih pet godina će se desiti mnogo više novih tehnoloških proboja nego u prethodnih 20. U svakom slučaju, za implementaciju naprednih servisa neophodan je broadband internet za što veći broj korisnika, kako u privredi tako i u obrazovnim institucijama i među rezidencijalnim korisnicima. Najviše očekujem od razvoja bežičnih servisa (posebno pristup internetu preko mobilnih uređaja), ali ulaganja privatnih investitora (ISP-ova i kablovskih operatora) u optičku infrastrukturu obećavaju bolje dane za rezidencijalne korisnike. Nadam se da ćemo se pet godina od danas boriti sa problemima koje donosi intenzivno korišćenje kvalitetnog pristupa internetu u poslovne, edukativne i ostale lične svrhe (pre svega u ostvarivanju prava građana u odnosima sa državnim organima), a da će dani kada smo se mučili da uopšte uspostavimo bilo kakvu vezu biti zaboravljeni.
