Bolest koja je zahvatila sve delove košarke u Srbiji ne pokazuje znake slabljenja. Nova manifestacija teškog stanja dogodila se u nedelju 4. decembra, na derbiju između beogradskog Partizana i vršačkog Hemofarma. Nešto što je trebalo da bude „praznik košarke“, jer se sastaju poslednjih godina najuspešniji regionalni timovi, izrodilo se u „komad sa pevanjem i pucanjem“. Kao što je već ovih dana više puta izveštavano i prikazano, utakmica koju je Hemofarm rutinski dobijao okončana je opštom i do sada neviđenom tučom na domaćim košarkaškim terenima.
Trpković i Veličković su udvojili Konlija, Konli je udario po ruci Trpkovića, uleteli su ostali da se obračunaju, Lončar je preciznim udarcem glavom nokautirao Joksimovića i polomio mu nos, Šuput je krošeom „a la Parlov“ počastio desnu arkadu Stefanovića. Uleteo je Milojević, pridodao je Vukosavljević. Policija je intervenisala. Na sreću, malobrojna publika, valjda iznenađena brzinom dešavanja na terenu, nije uspela da se pridruži igračima i proširi područje borbe. Joksimoviću je nos polomljen, ali je on uspeo da ga postavi na pravo mesto pa neće morati da ide na operaciju. Svestan gluposti koju je učinio, Lončar ga je zvao sutradan da se izvini.
Pesničenje sa terena prenelo se na rasplamsavanje „institucionalno – birokratske vatre“ na konferenciji za novinare posle utakmice i kroz saopštenja „klubova i pojedinaca“. Pale su optužbe: Vujošević Duško, trener Partizana, po starom je običaju optužio sudije. Naravno, po njemu, nisu tu sudije jedine, već je sve zamešateljstvo Miodraga Babića, predsednika KSSCG u ostavci i direktora Hemofarma, i njegovih pajtaša iz Hrvatske sa kojima kroji utakmice u regionalnoj Gudjir ligi. Vujošević, Duško od ranije je poznat istražnim organima, jer su pojedine sudije nedelju dana pre poslednjeg incidenta najavile podnošenje krivične prijave na okolnosti ugrožavanja lične bezbednosti (navodno je trener Partizana na utakmici sa FMP-om, koju je, uzgred, Partizan dobio u neizvesnoj završnici, pripretio sudijama da će ih pobiti). Otkako postoji Gudjir liga Vujošević ističe da je to napravljeno na uštrb srpske košarke, da se tako želi da ona bude uništena i da bi nam bilo daleko bolje da igramo samo „našu“ ligu. Partizan, koji se poslednje četiri godine redovno kitio domaćim šampionskim lovorom, u regionalnom takmičenju bio je uspešan koliko i u takmičenjima u Evropi. Dakle, rezultati su skromni, ali je Vujošević otkrio da se iza toga krije sudijsko-birokratska zavera kojom se želi baciti Partizan na kolena. Iz Hemofarma je, naravno, stigao demanti kada je reč o nameštanju sudija, Miodrag Babić sa tim nema veze i tome slično i najavljeno je podnošenje krivičnih prijava protiv nasilnika iz Partizana. Nadgornjavanje i nadvikivanje oko prava na vlasništvo nad lešinom od srpske košarke dobili su novi oblik. Partizan protiv Hemofarma, Babić protiv Vujoševića, svi protiv smisla.
Krivične prijave će doći i iz policije koja je bila svedok događaja, po službenoj dužnosti. Tužilaštvo čeka da policija obavi svoj deo posla pa da vidi ima li elemenata i kojih za podizanje optužnice. Ranije ove godine golman FK Partizana Đorđe Pantić osuđen je na osam meseci društveno korisnog rada zbog napada na fudbalera Crvene zvezde Boška Jankovića u polufinalu fudbalskog kupa SCG. Zakon o suzbijanju nasilja na sportskim priredbama svoje kaznene mere oprobao je na sportistima, pa je sada javnost ponovo zavapila da se postupa i na ove „novonastale okolnosti“. Treba reći da je Zakon donet, pored toga što je to evropski standard, da bi se smanjilo divljanje navijača na stadionima i u dvoranama, ali zbog neažurnih sudova do sada nije bilo presuda koje bi se pozivale na kaznene odredbe ovog zakona.
Nevolja je u tome što prema tom istom zakonu policija obezbeđuje „red i mir“ oko stadiona i dvorana, a u samim objektima to čine redari. Naravno, to kod nas nije slučaj, jer niko sebi ne sme da dozvoli luksuz da policiju ostavi na obodima sportskih borilišta. Još kada se potuku sami sportisti, problem postaje još veći i nekako se očekuje da „organi sile“ postupaju i u tom slučaju. Međutim, iako je ovo bila tuča sa teškim telesnim povredama, to nije ekskluzivitet ovog prostora, što svakako nije opravdanje. U NBA ligi su česti ovakvi incidenti i naravno da nikad niko nije očekivao da se ti problemi rešavaju kao u slučajevima kada se ini potuku na ulici. Probleme tuča između sportista rešavaju klubovi i uprava lige i verovatno će se Gudjir liga oglasiti nekakvim stavom u vezi sa ovim incidentom. Ako bi sledili uzore iz NBA, onda bi kazne bile drastične: zabrana nastupa do kraja sezone plus deo u novcu. Pomalo je smešno očekivati da se svađama sportista bave „istražni organi“, kada nije reč o pranju novca u sportu ili o korupciji. Na neki način je stvorena atmosfera u kojoj baš to treba da se desi – svemoćni „organi reda“ rešavaju probleme po službenoj dužnosti. Najbolje da obračune zakrvavljenih i sujetnih „sportskih delatnika“ rešavaju sudije iz Palate pravde.
Eventualno potezanje po Palati pravde Nikole Lončara i drugih košarkaša Partizana neće smanjiti tenzije koje postoje u ovom sportu i koje se svako malo sve drastičnije ispoljavaju. Problem je u nepostojanju sistema, u nedostatku primenjivih pravila i u nemogućnosti da se neko društvo dogovori oko nekoliko zajedničkih stvari – aksioma – oko kojih se neće docnije voditi debate.
Ali, sve ovo podseća na opšti kontekst, širu društvenu sliku, a tako smo mislili da je naš sport već odavno deo „normalnog i uspešnog sveta“.
