Kako je došlo do incidenta sa benzenom i potonjeg ekološkog ustanka u Pančevu? Da li će Pančevo postati otrovno političko pitanje za stranke u predizbornoj kampanji
Prvi zavijajući ton u trajanju od dvadeset sekudni emituje se u Pančevu u 23 sata i 39 minuta u utorak 14. novembra. Potom nastupa petnaest sekundi tišine. Sasvim pustim pančevačkim ulicama vuče se neprirodno gusta magla i težak, razdražujući miris koji suši usnu duplju i izaziva mučninu u grudima. Drugi zavijajući ton od dvadeset sekundi. Navikli na noćna trovanja i mirise pojačanih imisija, građani su iznenađeni zvukom sirena za uzbunu, ustaju iz kreveta i fotelja, zapitani šta se dešava. Ponovo nastupa petnaest sekundi tišine. Bombardovanje? Velika havarija? Kroz zamandaljena okna vide se samo pramenovi otrovnih gasova, a kroz pore hladnih prozorskih okvira prolaze tragovi teškog mirisa. Treći i poslednji zavijajući ton traje dvadeset sekundi.
Signal za radijacijsko-biološko-hemijsku opasnost (RBH) emituje se u ukupnom trajanju od devedeset sekundi. Time je prvi put u istoriji najzagađenijeg grada u Srbiji podignuta RBH uzbuna. Na nacionalnim medijima stanje je redovno, a na lokalnoj televiziji izvinjenje zbog prekida programa. Potom se na ekranima pojavljuje predsednik Opštine Srđan Miković koji objašnjava da je koncentracija benzena u gradu do te mere porasla da je došlo do epizodnog zagađenja vazduha I stepena.
Neki građani će uprkos tome krenuti napolje, kroz otrovni gas ka zgradi Opštine, koja je jedina otvorena pančevačka kuća te noći. Opštinsko veće je, uz prisustvo novinara na hitno sazvanoj noćnoj sednici, većinom glasova donelo odluku da primeni Pravilnik o epizodnom zagađenju, koji je dve godine stajao u opštinskim fiokama. Sve u nadi da će to zaustaviti ekstremno noćno zagađenje.
A sa sirenama počinje drama. Tokom noći raste strah, iz sata u sat, uporedo sa nezabeleženim porastom koncentracije benzena i prelaskom zagađenja na drugi stepen. Time počinje i serija građanskih akcija kojim su stanovnici Pančeva narednih dana pokušali da skrenu pažnju nadležnih organa na svoje dugogodišnje probleme sa Južnom industrijskom zonom. Incident postaje otrovno političko pitanje, namećući se i kao tema u predizbornoj kampanji.
VEČE: Trovanje benzenom počelo je malo ranije. Uz Tamiš, južno od Pančeva, iza naselja Vojlovice i ka selu Starčevu, prostiru se kompleksi fabrika Azotare, NIP Petrohemije i Rafinerije nafte Pančevo. Pored velike naftne industrije koja emituje svašta u atmosferu, ali koja uporedo sa tim puni 25 odsto nacionalnog budžeta, u Pančevu postoji i opštinski monitoring sa tri merne stanice koji država ne priznaje, ali koji lokalna samouprava koristi da informiše građane o nivou zagađenja. Monitoring meri imisiju, to jest gasove zatečene nad gradom za koje se opravdano veruje da su doplovili sa nekog od više stotina emitera u Južnoj zoni, ali pošto niko ne meri emisiju u fabrikama, ima i drugih teorija oko porekla gasova, što saobraćajnih, što meteoroloških.
Mada su atmosferske prilike važan faktor za prostiranje zagađujućih materija, višegodišnje pozivanje na nepovoljne meteorološke uslove, kom su u mnogim dosadašnjim havarijama pribegavala rukovodstva fabrika, građane Pančeva obično dovodi do besa. Puščano zrno ne ubija zato što je metak imao priliku da izađe iz okvira i prođe kroz cev, već zato što je neko prethodno povukao oroz. Ali, pre nego što se bilo šta desilo, u Pančevu su zaista danima vladali nepovoljni meteorološki uslovi. U utorak uveče pritisak je bio povišen, oko 1011 milibara, a vetar se kretao brzinom od svega dva metra u sekundi, da bi najednom promenio smer i sa zapadnog prešao na južni i jugoistočni, noseći lagano ka gradu sve što se u Južnoj zoni kuvalo.
Automatske merne stanice monitoring sistema počele su da beleže rast koncentracije benzena. Između 18 i 19 sati, koncentracija je prešla vrednost od pet mikrograma po kubnom metru, što je granična vrednost imisije na godišnjem nivou po evropskim standardima. Benzen je nastavio da raste, već u sledećem satu bio je veći od deset μg/m3, što je granična vrednost koju je Vlada Republike Srbije odredila za grad Pančevo. Oko 20 časova na mernoj stanici Vatrogasni dom izmerena je koncentracija od 40 μg/m3, a na stanici u Vojlovici 29,9 μg/m3. Uporedo sa daljim porastom koncentracije benzena koja se približavala granici epizodnog zagađenja I stepena na 80 μg/m3, nad gradom se pojačavao neprijatan miris, građani su po navici proveravali prozore i zvali broj 985 Službe za obaveštavanje i uzbunjivanje.
NOĆ: U zgradi Opštine počele su vanredne aktivnosti posle velikog broja poziva građana. Fabrike nisu u nadležnosti Opštine, u njih ne mogu da uđu opštinski inspektori. Zato je Jelena Stanković, republički inspektor za zaštitu životne sredine, koji ima sedište u Pančevu, obaveštena o pritužbama i stanju imisije. Ona odlazi u Južnu zonu da proveri šta trenutno radi koja fabrika. Na tom putu, inspektorka vodi telefonski razgovor sa direktorom Rafinerije Nikolom Garićem, posle koga sužava izbor osumnjičenih i odlučuje da obiđe samo pogone NIP Petrohemije. U međuvremenu, predsednik Opštine Srđan Miković dolazi u Opštinu i uz telefonske konsultacije sa većnicima saziva vanrednu sednicu Opštinskog veća, a potom poziva i novinare da joj prisustvuju. U 21 čas, merna stanica na Vatrogasnom domu beleži koncentraciju od neverovatnih 107 μg/m3.
Na drugom spratu, u prostoriji sa ovalnim stolom i veštačkim cvećem, počinje noćno zasedanje veća. Zabrinuti i zbunjeni, većnici u jaknama i trenerkama biraju reči pred prisutnim novinarima, diskutujući da li će zvučni signal za hemijsku opasnost izazvati paniku među stanovništvom. Čuju se i optužbe kako je sve to trebalo ranije rešavati. Tokom zasedanja, stiže novi izveštaj opštinskog monitoringa, debata je na vrhuncu, a dežurni inspektor obilazi ovalni sto i predaje papir predsedniku Mikoviću, koji zamišljeno sedi u čelu. Razgovor se prekida, svi gledaju u predsednika opštine. „Raste“, promuklo kaže Miković, zagledan u tabelu. Na mernoj stanici Vatrogasni dom u 22 sata izmerena je koncentracija od 118 μg/m3.
Posle ovog podatka, više nema diskusije, većinom glasova se usvaja predlog da se proglasi RBH uzbuna. Miković odlazi na lokalnu televiziju, a sednica veća traje do daljeg. U Opštinu su pozvani direktori Petrohemije i Rafinerije, fabrika koje imaju pogone u kojima može da dođe do emisije benzena. Posle oglašavanja zvučnog signala, u Opštinu dolaze i mnogi građani, a po povratku sa terena republičke inspektorke Jelene Stanković nastavlja se zasedanje veća. Pored većnika, novinara i inspektorke, drugoj sednici prisutni su generalni direktor Rafinerije Nikola Garić i nekoliko predstavnika Petrohemije, ali ne i njihov generalni direktor Siniša Borović, očegledno zauzet nečim njemu značajnijim od rekordne koncentracije benzena.
Direktor Rafinerije skrušeno kaže da je u njegovoj fabrici stanje redovno, dok se predstavnici Petrohemije raspravljaju sa većnicima o uticaju saobraćaja na aerozagađenje. Jedan većnik pita o kakvom saobraćaju oni govore kad je grad trenutno jezivo pust. Na zahtev predsednika Mikovića, republička inspektorka obaveštava prisutne da je obišla NIP Petrohemiju i tamošnje zaposlene zatekla na delu, kako su uključili pogon koji po jednom njenom rešenju ne bi smeo da radi pri nepovoljnim meteorološkim uslovima. Predstavnici Petrohemije kažu da su pogon na naredbu inspektorke isključili, ali da to ne može da utiče na koncentraciju benzena. Jedan od prisutnih šefova drži čas hemije objašnjavajući kako sulfidi protiču kroz reaktor. Prekida ga predsednik Miković sa konstatacijom da dok se vodi jalova rasprava benzen i dalje raste, trujući ceo grad. Stiže novi izveštaj, koncentracija u 23 časa na mernoj stanici Vatrogasni dom dostiže 125 μg/m3.
„Ljudi, ko će da prekine trovanje 130.000 građana?“, Miković najednom podiže glas, ali mu predstavnici fabrika ne odgovaraju. „Možete li da ustanovite odakle otrov dolazi?“, predsednik pita inspektorku Stanković. Ona odgovara odrečno. Informacija da tokom noći nisu merene vrednosti emisije u fabrikama izaziva smeh u sali, dok nikom nije smešan podatak da se jedina republička mobilna eko-toksikološka laboratorija nalazi u Leskovcu i da neće stići do Pančeva pre zore. „Možete li da zaustavite sve pogone?“, pita Miković, ali se na njegovo pitanje niko i ne trudi da odgovori. Direktori se vraćaju na saobraćaj, investicije i sulfide u reaktorima. Nemoćan i gnevan, predsednik Miković napušta salu. Sednica se opet privremeno prekida.
POSLEPONOĆI: Koncentracija benzena raste i dalje. Po hodnicima Opštine šetaju većnici neformalno raspravljajući da li je u njihovoj nadležnosti da narede evakuaciju grada, pošto industrija arogantno odbija da zaustavi trovanje. U međuvremenu, direktori po istim tim hodnicima neprekidno vode telefonske razgovore. Novinari raspravljaju kakve efekte izaziva toliki benzen u vazduhu. Neprijatan miris se tada već uvukao i u zgradu, vazduh je postao težak, benzen lebdi hodnicima, između onih koji odriču svaku odgovornost i onih koji traže pravo na život. U holu stoji pedesetak građana koji se pitaju šta će biti do kraja noći. Ljudi su pokunjeni, crveni u licima, od umora i nepravde, od brige za porodice koje te noći ne spavaju, od vazduha koji ne može da se udahne.
Najednom, stiže vest da u Pančevo dolazi predsednik Republike Boris Tadić. Sa njim i Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine. Suočen sa bezizlaznom situacijom pred trovanjem celog grada, predsednik Opštine Srđan Miković, u dogovoru sa većnicima iz drugih partija, odlučio je da kao član Demokratske stranke iskoristi svoje partijske kanale i usred noći pozove u pomoć lično predsednika države. Potez očajnika koji će preokrenuti situaciju.
Skoro je jedan sat posle ponoći, ali u zgradu Opštine polako pristižu delovi predsedničke logistike, ceremonijal majstori, policajci i telohranitelji, kao i novinari svih beogradskih redakcija. Već se čuje teza koja će kasnije biti tema kolumni i internet foruma – da predsednik tako rado dolazi da se naguta benzena kako bi osvojio poen u predizbornoj trci. Kako god bilo, pokazalo se da je hitni noćni poziv predsednika Opštine upućen na odgovarajuću adresu i da je izašao na dobro stanovnika Pančeva, bar u toj noći.
Kad su Boris Tadić i Bojan Pajtić stigli, sednica veća sa inspektorkom i direktorima se nastavila, ali je ubrzo stigao novi izveštaj monitorng sistema, po kome je koncentracija benzena najednom dvostruko opala, sa 125 na 67 μg/m3. Šta je uticalo na to da benzen tako naglo opadne? Možda su i tu umešani meteorološki uslovi, ali možda sa svim tim imaju veze mnogobrojni telefonski pozivi obavljeni između najave i dolaska predsednika Tadića. U svakom slučaju, svi su najednom odahnuli, opasnost je prošla.
„Najveći su gubici u ljudskom zdravlju“, rekao je predsednik Tadić. „Nema igre sa tim. Arogancija nije dopustiva prema građanima“, istakao je predsednik i potom dugo preslušavao prisutne direktore i republičku inspektorku o tome šta se sve može učiniti kako bi se slični incidenti izbegli. Pričalo se o načinima da se urede dotrajale tehnologije i meri emisija u samim fabrikama, ali niko više nije pominjao meteorološke uslove i jak saobraćaj. Kasnije je u Opštinu Pančevo stigao državni skleretar Dragan Povrenović, kao predstavnik Vlade Srbije.
JESEN U PANČEVU: Nezadovoljstvo zbog zagađenja
Benzen je nastavio da opada. U 2.24 pušten je zvučni signal za prestanak opasnosti. Predsednik Tadić je proveo pun sat u razgovoru sa građanima u holu opštinske zgrade. „Vidite da razgovaram sa ljudima“, rekao je predsedniku Opštine Mikoviću, dok je pokušavao da jednom od prisutnih Pančevaca odgovori zašto je nemoguće da cela Južna zona bude na jednom „crvenom dugmetu“ kojim bi se industrija isključila svaki put kad počne sa trovanjem.
JUTRO: Sutradan, u sredu 15. novembra, u 12 sati je održana vanredna sednica Skupštine opštine, na kojoj je zaključeno da je „dalje zagađivanje životne sredine u Pančevu nedopustivo“. Višesatnoj sednici su prisustvovali i obični građani, a među njima i srednjoškolci koji su se spontano okupili na platou ispred zgrade.
Dalje je sve poznato – događaji u Pančevu su izbili u prvi medijski plan. Rukovodioci Petrohemije i Rafinerije su saslušani u policiji. Stigle su izjave iz Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, predsednik Opštine Miković je na nacionalnim medijima demonstrirao pančevačku promuklost, a generalni direktor Petrohemije Siniša Borović je odbijao pozive novinara pitajući „šta hoće od njega“.
Oko 20 časova u sredu koncentracija benzena je opet bila visoka, na Vatrogasnom domu je izmereno 49 μg/m3. Pred Opštinom se okupilo stotinak građana koji su razgovarali o mogućim rešenjima. „Treba da natovarimo 30 kamiona komunalnog otpada i odvezemo ga pred Vladu Srbije“, predložio je jedan građanin.
U četvrtak, srednja dnevna koncetracija benzena iznosila je oko 18μg/m3. Članovi Upravnog odbora Petrohemije koji dolaze iz organa lokalne samouprave podneli su ostavke. I generalni direktor Petrohemije Siniša Borović podneo je ostavku, kao da je najednom shvatio šta se to od njega hoće. Međutim, kako to biva, Upravni odbor Petrohemije je njegovu ostavku odbacio uz konstataciju da o tome mora da se konsultuje sa republičkim vlastima.
Lokalni list „Pančevac“ izašao je sa potpunom crnom naslovnom stranom i pozivom građanima da se pridruže protestu planiranom za petak. Aktivisti sa zaštitnim maskama širom grada delili su flajere, po radnjama se mogao videti crni letak „Zatvoreno zbog zagađenja“, a širom grada su izlepljeni plakati „Ti trebaš“ sa pozivom na akciju. Više od sedamdesetoro dece se javilo lekarima zbog problema sa disajnim organima, a pojavila se informacija da više od 1000 dece predškolskog uzrasta u Pančevu boluje od opstruktivnog bronhitisa.
ŽIVOT, VAZDUH: U petak, oko deset časova, građani su počeli da se okupljaju pred zgradom lokalnog lista. Veliki broj autobusa bio je parkiran na Trgu slobode, spreman da primi demonstrante, a na čelu se nalazio kombi lista „Pančevac“ sa gradskom zastavom. Predsednik Opštine Miković i gradski funkcioneri predvodili su kolonu, zajedno sa lokalnim novinarima. Na drugoj strani grada, taksisti su se takođe spremali za put u Beograd.
Dok je srednje dnevno zagađenje benzenom u Pančevu bilo oko 16,5 μg/m3, ova kolona je krenula ka Beogradu da bi protestovala pred zgradom Vlade Srbije. Oko 12 sati, ispred Vlade je pristiglo oko 3000 građana sa zaštitnim maskama, zastavama i raznim transparentima, kao što je „Rak kuca na vrata“, rendgenski snimak pluća i grb grada Pančeva. Građani su doneli krst sa natpisom „Pančevo“ i ostavili ga pred Vladom. Čule su se pištaljke, trube, bubnjevi i povremeno uzvikivanje jezive parole „Život, vazduh“.
Za većinu učesnika protest je pokazao da građani Pančeva ispred Vlade nisu dobili ono po šta su otišli u Beograd. Ni vazduh, ni život. Zato je sutradan, u subotu, uz srednju koncentraciju benzena od devet μg/m3, organizovan novi protest, ali u Pančevu. Građani su jedan sat blokirali put ka fabrikama Južne zone i odneli mrtvački sanduk do Petrohemije. Na kraju ovih barikada, građani su se razišli, a organizatori su najavili da se planiraju višednevne blokade prilaza Južnoj zoni čiji će cilj biti da „zaustave isporuku derivata“, kako bi se posledice pančevačkih protesta osetile u celoj zemlji.
Novembarski ekološki ustanak u Pančevu je počeo. On preti da u narednim sedmicama preraste u „borbu za život“ u kojoj, kako se najavljuje, građani Pančeva neće birati sredstva, ali pitanje je kako će to dalje teći. Uprkos trenutnom jedinstvu, stare političke tenzije koje postoje u samom Pančevu mogle bi da osujete dalje aktivnosti. No, ako blokade uspeju da potraju, Pančevo bi lako moglo postati ne samo stalni ekološki već i nezgodan politički problem za celu Srbiju.
Štajebenzen?
Benzen (C6H6) je aromatični ugljovodonik. Otkrio ga je 1825. godine engleski fizičar Majkl Faradej, a ime mu je dvadeset godina kasnije dao nemački hemičar A.V. Hofman. Istorijsku cikličnu formulu benzena sa naizmeničnim jednogubim i dvogubim vezama otkrio je nemački hemičar Avgust Kekule, a u XX veku je njegova struktura kvantnomehanički objašnjena. Benzen je otrovna, bezbojna tečnost koja na 80oC prelazi u gasovito stanje. Nezaobilazno se koristi u naftnoj i hemijskoj industriji. Medicinska istraživanja su pokazala da je vrlo kancerogen. Uzrokuje neurotoksične promene kod ljudi i životinja, utiče na plodnost odraslih i usporava razvoj dece. Povećava mogućnost raznih infekcija. Izaziva leukemiju.
Opština
„Mi se borimo za opstanak. Niko ovde nije za zatvaranje fabrika, ali mi želimo da se modernizuju“, rekao je za „Vreme“ predsednik Opštine Pančevo Srđan Miković, objašnjavajući kako će merenje emisije u fabrikama, remont i sanacija postrojenja, kao i prestanak nabavke „škart goriva“ iz Sirije, smanjiti zagađenje ne samo u Pančevu, pošto će sa kvalitetnijim gorivom automobili u celoj zemlji oslobađati manje štetnih gasova. Tokom protesta građana Pančeva koji je organizovan u petak pred Vladom Srbije, on je Aleksandru Popoviću, ministru za nauku i zaštitu životne sredine, predao dokumentaciju debelu 15 centimetara u kojoj se nalaze sva rešenja i zahtevi vezani za zagađenje koje je Skupština opštine Pančevo donela tokom 2005. i 2006. godine. Ovim rešenjima se uglavnom zahteva uključivanje Pančeva u odlučivanje o sudbini Južne zone. „Novac ide tamo gde se sedi, a ne tamo gde se radi i gde ostaje leukemija i opstruktivni bronhitis“, rekao je Miković, objašnjavajući da će na predlog ministra učestvovati u radu proširenog Koordinacionog tela na kome će izneti zahteve lokalne samouprave, ali i da će učestvovati u blokadama Južne industrijske zone kao „građanin Pančeva“. „Od samog ministra Popovića sam dobio savet da ograničim saobraćaj“, našalio se Miković.
„Pančevac“
Organizator prošlonedeljnih ekoloških akcija u Pančevu bila je redakcija lokalnog nedeljnika „Pančevac“, koji u ovom starom banatskom gradu izlazi već 138 godina. „Grad je počeo da se budi“, rekla je za „Vreme“ Marija Andrić, glavna i odgovorna urednica ovog lista. „Nas ne interesuje što je izborna kampanja u toku. Krajem nedelje krećemo u petodnevnu blokadu otpreme derivata. To je neuralgična tačka koja će blokirati celu Srbiju“, rekla je Andrić, objašnjavajući da se priprema ozbiljna organizacija blokade, planiraju se smene građana na dva sata i očekuje odziv starijih sugrađana.
Ekološkipokretotpora
Uz barikade na ulazima u fabrike Južne zone, u Pančevu se planira niz pratećih akcija. „Koristićemo sve zakonske mogućnosti“, rekao je za „Vreme“ Milenko Anđelković iz neformalne grupe pod nazivom Ekološki pokret otpora, u kojoj su se ujedinile sve nevladine organizacije koje poslednjih godina aktivno deluju u Pančevu. Ekološki pokret otpora će deliti građanima maske i male pojmovnike zagađenja, a trenutno priprema dokument kojim će se obratiti međunarodnim organizacijama i gradovima koji su zbratimljeni sa Pančevom. Ovaj pokret se zalaže i za osnivanje ekološkog ombudsmana u Pančevu.
Petrohemija
Pored toga što je u noći između 14. i 15. novembra prekršila rešenje Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, NIP Petrohemija je svojim potonjim reakcijama samo pojačala sumnje javnosti da je benzen došao iz njenih pogona. Generalni direktor se sporne noći nije pojavio na sednici opštinskog veća, a u saopštenju za javnost ova firma je pod sloganom „prvo tačno utvrditi, pa potom suditi“, opisala događaje od kako se navodi „13. i 14. novembra“, između ostalog, sledećom teorijom zavere sa pogrešnim tajmingom i imenima: „Prethodni dobro razrađeni plan, delovi gradskih struktura započeli su u popodnevnim satima pozivom Borisu Tadiću, predsedniku Republike Srbije, da u toku kasnog popodneva dođe u Pančevo zajedno sa predsednikom pokrajinskog izvršnog veća.“
Intervju - Dr Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite životne sredine: Građani su u pravu
Na protestu građana Pančeva ispred Vlade Srbije u petak 17. novembra, predstavnici lokalne samouprave su Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine predali zahteve da se zagađenje zaustavi i da Vlada Srbije održi sednicu u Pančevu. Na razgovoru sa ministrom, predstavnici lokalne samouprave su se dogovorili da ponovo aktiviraju Koordinaciono telo. „Kao i gotovo svaki drugi, ovaj problem je nasleđen i stvaran decenijama, ali nije rešavan“, rekao je za „Vreme“ ministar nauke i zaštite životne sredine dr Aleksandar Popović. „On može da se reši samo kroz zajednički rad Uprave za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, pokrajinskih organa, lokalne samouprave, nevladinog sektora i industrije.
Upravo zbog takvog partnerskog rada i zajedničke borbe sa zagađivačima, svojevremeno smo predložili da se formira tim kojim bi predsedavao predsednik opštine, a u kome bi bili predstavnici Uprave za zaštitu životne sredine i industrije. Tim je formiran, mislim da je radio sasvim dobro. Trebalo je periodično da se sastaje, analizira situaciju i predlaže mere. Žao mi je što ga pančevački gradonačelnik od 4. maja ove godine nije sazivao.
Dogovor je da se taj tim reaktivira i dopuni predstavnicima drugih ministarstava, kao i pokrajinskih organa. Oni će imati prvi sastanak u utorak i izaći sa analizom potrebnih mera i celokupne situacije svih zagađenja u Pančevu, u što je moguće kraćem roku – reč je, dakle, o danima, ne o nedeljama. Takav dokument će biti podloga za odluku na sednici Vlade.“
„VREME„: ŠtajeuPančevuučinjenotokomvašegmandata?
ALEKSANDARPOPOVIĆ: Zatekli smo stanje u kome se nije znalo ko i koliko zagađuje. Kako bismo saznali, u situaciji gde nije bilo merenja emisija na emiterima, angažovali smo Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) kao ovlašćenu kuću, oni su tri meseca radili najrazličitija merenja, poredili rezultate tih merenja, proveravali različite tačke i ruže vetrova. Istraživanje IHTM-a je pokazalo da su najveći problemi na određenom broju rezervoara i pretakališta u Rafineriji.
Nakon toga smo krenuli da, zajedno sa zagađivačima, radimo na sređivanju stanja. Za vreme ove vlade je u ekološku obnovu postrojenja uloženo 92 miliona evra. Najproblematičnijih 29 rezervoara u Rafineriji je potpuno ekološki sanirano, još 21 manje problematičan biće saniran do kraja godine, a do sredine sledeće godine će 141 rezervoar, koliko ih ukupno ima, biti u potpunosti ekološki bezbedan. Sva tri, sa stanovišta ekologije problematična punilišta biće sanirana tokom ove i sledeće godine. U Petrohemiji se dva rezervoara trenutno rekonstruišu, tri su preostala za narednu godinu.
Moram da kažem da je direktor Rafinerije gospodin Garić za kratko vreme obezbedio mnogo stvari za koje novac nije potreban. Tako su, primera radi, tokom vikenda u fabrici dežurni tehnolozi, jer su se vikendom, uglavnom, događali incidenti, koji su se često mogli izbeći. Predložio je listu prioriteta tako da najgore rezeorvare, do njihove rekonstrukcije, sada već okončane, ako mogu izuzimaju pri punjenju, a ako ne mogu, da ne sipaju visoko isparive komponente, već nešto što će teže da isparava.
Danima javno postavljam pitanje šta je prethodna vlada učinila na saniranju problema Pančeva. Koliko su novca uložili, koliko objekata rekonstruisali? I kako nema odgovora, moram sam da ga dam. Nisu uradili ništa. Nema ni jednog jedinog rešenja, ni jedne jedine mere koju su preduzeli. Žao mi je što imam utisak da se ovog pitanja političari sete pred izbore. Političari u ovoj priči, dok ne kažu šta su učinili za rešavanje ovog problema, ne mogu nikako da budu u pravu. Jedino su u pravu građani Pančeva. Apsolutno u pravu.
O imenima i prezimenima će moći nešto više da kažu tužilaštvo i organi unutrašnjih poslova. Sasvim je jasno da u datim uslovima jedno od postrojenja Petrohemije nije smelo da radi. Ono je bilo na restriktivnom režimu rada. Inspekcija Uprave za zaštitu životne sredine je takav režim propisala 1. novembra, sve do kompletne rekonstrukcije postrojenja. Na to se ni sama Petrohemija nije žalila. Neko je doneo odluku da se prekrši rešenje koje je bilo izvršno i da postrojenje ipak radi. Smatrao bih sebe lično odgovornim da sporno postrojenje u Petrohemiji nije bilo predmet pažnje naše inspekcije, da tamo merenja nisu vršena, da rešenje nije izdato i da odgovornima nije rečeno – možete da radite po restriktivnom principu.
Do zagađenja je dovelo to što nije poštovano rešenje koje je donela inspekcija Uprave za zaštitu životne sredine. Ovo rešenje je doneto nakon analize stanja u predmetnom postrojenju, ne reda radi i bez ikakvog osnova.
Što se tiče merenja emisije, potpuno ste u pravu da ne mere svi potencijalni emiteri kontinualno emisije, ali ih ima više stotina. Samo Rafinerija nafte Pančevo ima 141 rezervoar. Zahvaljujući naređenjima Uprave za zaštitu životne sredine, u sve većem i većem broju postoji kontinualno merenje emisije. A do sredine sledeće godine će kompletno biti pokriveni svi visoki emiteri u Rafineriji nafte Pančevo.
Uz pravovremeni inspekcijski nadzor, sa velikom verovatnoćom možete da kažete ko je zagađivač ako poznajete proizvodni proces i znate meteorološke parametre, čak i ako nemate merenje emisije na svakom objektu. Naravno, ovo važi u slučajevima kad je industrija zagađivač, a ne, na primer, saobraćaj.
Postoji zakonska regulativa koja uređuje ovu oblast. Moraju da postoje stručne institucije, a to ne može da bude lokalna samouprava. Pored toga, moraju da postoje oprema i stručnjaci. Ako kažemo da su poslednja dva uslova ispunjena ili ispunjiva, preostalo je samo da Opština formira stručnu instituciju koja bi se ovim poslom bavila. Dakle, kad ispuni sve zakonom predviđene uslove, Opština će dobiti i zakonskom regulativom propisano ovlašćenje. Ni u ovom trenutku niko ne zabranjuje Opštini da obavlja merenja. Ovde nije reč o manjku dobre volje, jednostavno moramo da poštujemo zakon, čim opština ispuni uslove, dobiće ovlašćenje. U slučaju Pančeva merenja sprovodi Zavod za zaštitu zdravlja Pančevo.
Kolikijeproblemljudskifaktoruvašemministarstvu?
Ispunili smo obećanje koje smo dali da ćemo zaposliti jednog inspektora koji će živeti u Pančevu. Ranije je Pančevo bilo „pokriveno“ inspektorom iz Beograda. Dogovorili smo se sa predsednikom opštine Pančevo da otvorimo još jedno radno mesto u Pančevu. Mislim i da je više nego dobar predlog gospodina Pajtića o učešću pokrajinske inspekcije u budućim naporima u Pančevu. Moram da kažem da je naša inspektorka u Pančevu, gospođa Jelena Stanković, odradila odlično posao do sada, često pod velikim pritiscima. Ima moje puno poverenje i za rad u budućnosti. Nije ni njen posao, niti posao ovog ministarstva da ulažemo novac u postrojenja. To čine vlasnici. Naše je da kažnjavamo i zatvaramo ako je potrebno. Zatvoreni deo postrojenja Petrohemije bilo je trinaesto postrojenje sa kojim smo to učinili. Videćemo ko će biti četrnaesti. Milosti nije bilo. Neće je ni biti.
Već sam rekao da veliki deo krivice svuda leži na industriji, pa i u Pančevu. U konkretnom slučaju, na Petrohemiji. Međutim, u Beogradu su te noći bile izmerene samo nešto niže koncentracije. Tokom prošle i pretprošle nedelje koncetracije na mernom mestu u Bulevaru despota Stefana u Beogradu bile su veće nego na Vatrogasnom domu i Vojlovici u Pančevu.
Sasvim je jasno da je reč, osim o industriji, i o drugim izvorima zagađenja, a to su saobraćaj i sistemi za grejanje. Za ove izvore odgovorna je isključivo lokalna samouprava. Ona ima zakonske obaveze da preduzme mere koje će dovesti do smanjenja koncentracije nepoželjnih supstanci zatvaranjem pojedinih ulica za saobraćaj. Kada ste i da li ste čuli da je neki grad ili opština u Srbiji takve mere preduzeo? Da li su u Beogradu svirale sirene, a koncentracija benzena je u više navrata bila viša od 100 mikrogama po kubnom metru?
Uz nespornu odgovornost industrije u Pančevu, za zagađenje vazduha jesu odgovorni i saobraćaj i ložišta, pogotovo u mestima u kojima nije sprovedena gasifikacija. Ako želimo rezultat, moramo svuda i na svakom mestu da frontalno napadnemo zagađivače. Svi zajedno. Žao mi je što Pančevo nije prijavilo u Nacionalnom investicionom planu nijedan projekat koji bi za cilj imao poboljšanje stanja životne sredine, pa čak ni gasifikaciju koja bi bitno smanjila barem deo zagađenja koje potiče iz ložišta.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
Nastupi Aleksandra Vučića od pada nadstrešnice do danas
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!