Lik, delo i nalogodavci

Poštovani gospodine Žarkoviću, Gebels, očigledno, nije umro. Naime, u poslednjem broju „Vremena“ od 15. februara 2007. pod naslovom „Miloševićeva blagajnica“ dopustili ste vašem novinaru D. B. da na moj račun obmanjuje javnost neistinama i paranoidnim političkim spekulacijama. Iako je svakom dobronamernom čitaocu i poznavaocu funkcionisanja bankarskog sistema jasno da su u pitanju smišljene i tendenciozne namere sa političkom pozadinom, zahtevam da u skladu sa zakonom objavite moj demanti u prvom sledećem broju vašeg nedeljnika.

Smatram nepotrebnim osvrtati se na potpisnikov pokušaj vređanja konstatacijom da sam „Miloševićeva blagajnica“, jer moje bankarsko znanje i zvanje su potvrđeni i od najviših međunarodnih finansijskih institucija i stručnjaka. Ali, neke materijalne neistine, po ne znam koji put, moram da osporim. I pitam vas, zar mislite da me gospodin Soroš, koji finansijski podržava vaš nedeljnik, kao i svi ostali njegovi glasnogovornici u Srbiji, već odavno ne bi sudski proganjali zbog učešća u navodnom iznošenju novca iz Srbije, da su zato imali makar i jedan dokaz?

Nemam nameru ni da razuveravam čitaoce „Vremena“ u niz iznesenih gluposti poput „ona nikada nije pitala svoje nalogodavce zašto je za nešto potrebno obezbediti novac“, jer je prvo bankarsko pravilo da vlasnik računa raspolaže svojim novcem bez obaveze da bilo kome objašnjava zašto i kako to radi, pa ni bankarskom službeniku.

Što se tiče optužbe da su se „banke u kojima je radila Borka Vučić urušile gotovo same od sebe, sa 5-6 milijardi dolara nenaplativog potraživanja“… ona je, takođe, još jedna podvala neokomunista koji su na vlast došli posle 5. oktobra 2000. Kao izvršiocima svetske finansijske oligarhije, njihov cilj je bio da srpske banke uruše zarad predavanja bankarskog tržišta inostranim bankama. Ni u jednij zemlji u tranziciji u našem okruženju nisu na ovakav način likvidirane kompletno sve razvojne banke. Uostalom, autor teksta i sam piše da je likvidacija srpskih banaka bila politička odluka „jer se morala ukloniti glavna poluga moći onih struktura koje su Srbiju gurale u političku izolaciju“. Takođe, reformatori su obmanjivali lažnim bilansnim izveštajima oditorskih kuća (koje su takođe bile pod kontrolom stranaca). O tome najbolje svedoči zapisnik o primopredaji moje dužnosti 2000. u kome stoji da je Beogradska banka, toga trenutka, prema deobnom bilansu imala obaveze od samo 162 miliona dolara (plus 140 miliona dolara garancija), a sva potraživanja su bila naplativa i 100 odsto pokrivena odgovorajućim instrumentima obezbeđenja. Zato Beogradska banka i danas, posle šest godina u stečaju, ima značajna sredstva na svom računu.

U vezi s razmenom poslovnog prostora, vezano za Jubmes banku i palatu Ušće, u dosad sprovedenom sudskom postupku dokazano je da ugovorom nije pričinjena nikakva materijalna šteta i sve je vraćeno u prvobitno stanje.

I što se tiče privatizacije Telekoma, sve što je napisao novinar D. B. je laž. Kako sam bila član Upravnog odbora Fonda za razvoj Srbije, na čiji račun su „legla“ sva sredstva dobijena od ove privatizacije (Fond je jedino bio ovlašćen da njima raspolaže), prilikom moga svedočenja pred brojnom italijanskom delegacijom dala sam sve tražene podatke, uključujući i informaciju o 480 miliona maraka koje navodi vaš novinar. Koliko mi je poznato, Italijani su sve ovo proverili u Fondu za razvoj Srbije.

Posle svega, pisanje Gebelsovog sledbenika može se objasniti jedino potrebom da u datom političkom trenutku, koji njegov nalogodavac smatra važnim i možda odsudnim za Srbiju, učini još jedan udar na moj lik i delo, koji, pokazuje se, mnogi drže autoritativnim.

Srdačan pozdrav.