Groblje slavnih

Grobovi slavnih ličnosti oduvek su bili svojevrsno hodočašće za žive. Pred nadgrobnim spomenicima slavnih najređe su njihovi rođaci, ponekad izgubljeni u masi običnih ljudi koji su došli na grob neke poznate ličnosti da izraze divljenje onome što je pokojnik za života uradio i ostavio čovečanstvu. Tako je, valjda, na svim grobljima sveta na kojima počiva poneko ko je zadužio taj isti svet, ali teško će se naći groblje poput moskovskog Novodevičjeg, na kome je sahranjen toliki broj ljudi koji su kao političari, vojnici, umetnici, naučnici, pisci, pa čak i kao klovnovi dali veliki doprinos čovečanstvu. Kad uđete u Novodevičje groblje, lako se možete priključiti nekoj od turističkih grupa čiji vodiči vešto vijugaju od groba do groba slavnih pričajući turistima koji neumorno škljocaju svojim kamerama ko su bili i šta su radili ti slavni Rusi… Dok smo nasumice šetali između aleja i „otkrivali“ velike umove velike ruske zemlje, čuli smo portugalski, jidiš, japanski… Turisti, koji u sve većem broju posećuju Moskvu, ne propuštaju priliku da posete ovo groblje slavnih koje je 1898. niklo na južnoj strani Novodevičjeg manastira (u čijem dvorištu takođe počivaju neki zaslužni Rusi). Groblje je projektovao arhitekta I.P. Maškov. Od 1923. na njemu se sahranjuju poznate ličnosti a 1949. prošireno je na južnu stranu. Tokom 1970. urađeno je još jedno proširenje ka jugo zapadu, ali tu je kraj…. Na 7,5 postojećih hektara sahranjeno je 26.000 ljudi i, jednostavno, više nema nijedne slobodne stope. Doduše, kada su krajem marta u razmaku od nekoliko dana umrli bivši ruski predsednik Boris Jeljcin i slavni violončelista Mstislav Rostropovič, bukvalno je od centralne staze otkinuto parče zemlje i danas njihovi grobovi stoje na levoj (Jeljcin) i desnoj (Rostropovič) strani, tamo gde se, nekih stotinak metara od ulaza, centralna „ulica“ pretvara u mali trg sa koga ne sve strane, direktno u veliku rusku prošlost, vode brojne staze.

Na ulazu u groblje, opasano manastirskim zidinama sa jedne i rekom Moskvom sa druge strane dok na drugoj obali puca vidik ka Vrabčijim gorama i Univerzitetu Lomonosov, možete za 50 rubalja (1,5 evra) kupiti neku vrstu vodiča kroz groblje slavnih. Zapravo, radi se o spisku, po abecedi (pardon, azbuci) kao sa šapirografa, 184 osobe koje su po nečijim kriterijumima odabrane kao „slavniji od slavnih“. Iza prezimena i inicijala imena stoje godina rođenja i smrti, zanimanje i broj parcele. Na drugoj stranici tog „geštetnerskog vodiča“ je kompletna šema groblja tako da se uopšte nije teško snaći. Ipak, čudi da je talas komercijalizacije svega što turistima može da izmami neku paru zasad promašio neko prikladnije izdanje koje bi, osim para, donelo još malo propagande jer se, sa retkim izuzecima, radi o ljudima kojima se Rusija s pravom ponosi.

Dolazak novih slavnih „stanara“, poput Jeljcina i Rostropoviča, povećao je interesovanje turista za ovo jedinstveno groblje koje polako postaje deo nezaobilazne moskovske turističke rute…

Uz malo reporterske slobode, zamišljamo šta bi radili i o čemu bi pričali slavni besmrtnici kada bi ih neka savršena vremenska mašina vratila na ovaj svet i učinila savremenicima? Oni koji veruju u život na „onom svetu“ istu ideju mogu da prebace i na taj teren… Dakle, pretpostavka je da bi Nikita Hruščov i Boris Jeljcin, kao ljudi koji su u određenim periodima bili na čelu velike zemlje, razmenjivali iskustva o socijalističkom SSSR i postkomunističkoj Rusiji… Andrej Gromiko i Anastas Mikojan mogli bi da pričaju kako se vodila diplomatija u vreme „čvrste ruke“ a Aleksandra Kolontaj o tome kako je postala prva žena diplomata u nekadašnjem SSSR. V.M. Molotov se pamti po koktelu koji se ne pije, a Nadežda Alilujeva i Raisa Gorbačov mogle bi da svedoče o ulozi prve dame Kremlja u dva veoma različita perioda istorije. Nadežda je, naime, bila prva žena Josifa Visarionoviča Staljina a Raisa Gorbačov supruga autora perestrojke Mihaila Gorbačova, pod čijim je mandatom pao Berlinski zid i počeo raspad komunističkog sveta…. Iz raznih uglova sve to bi opisivali velikani pera poput Tolstoja, Čehova, Gogolja, Bulgakova, Ilje Erenburga ili Ostrovskog, za poetsku notu bio bi zadužen Majakovski dok bi o pedagogiji brinuo Makarenko… I.A. Iljf, polovina spisateljskog tandema Iljf i Petrov (Zlatno tele), svedočio bi o inspiraciji za Ostapa Bendera (Ideje moje, benzin vaš) koji je postao prototip za današnje prevarante svih vrsta… Za siguran prevoz slavnih brinuli bi avio-konstruktori Tupoljev i Lavočkin, a ako bi trebalo sve to ovekovečiti na filmsku traku, kandidata je na pretek: od Ejzenštajna, Stanislavskog i Simonova do Bondarčuka. Nastavak „umetničke linije“ kompletiraju kompozitori Dmitrij Šostakovič, Sergej Prokofjev i I.O. Dunajevskij, majstori instrumenata poput Rubinštajna (ne Artura), Rihtera ili Rostropoviča, slavni pevač Fjodor Šaljapin, ne manje slavna balerina Uljanova… Za zabavu bi bio zadužen A.I. Rajkin na čijem su se šou-programu svojevremeno u Lenjingradu sreli Vladimir i Ljudmila Putin, i iluzionista Kio-Renard… Na popisu slavnih nalazimo i jedno srpsko-crnogorsko prezime, doduše u ruskoj transkripciji: E.V. Vučetić (1908–1974), iza čijeg imena stoji: skulptor.