Svetlana Ceca Ražnatović,
folk diva, na pitanje kako održava vitku liniju, kaže:
„Veliki sam protivnik dijeta, jer iscrpljuju organizam i štete tenu. Do 31. godine nisam vodila računa šta jedem, ali sada sam mnogo po tom pitanju disciplinovanija. Izbacila sam iz ishrane so, beli šećer i belo brašno. Jedem mnogo voća i redovno vežbam. Idem u teretanu, ali ne bildujem. Mislim da žena, ipak, treba da izgleda ženstveno. Ništa ne bih menjala na sebi, ali nisam protivnik estetske hirurgije, ukoliko se sa tim ne preteruje.“
(„Večernje novosti“)
Vlado Georgiev,
„jedan od najpopularnijih pop pevača“, otkriva da je kršten dva puta:
„Drugo krštenje sam ‘zgrešio’ kada sam poželeo da Srđo iz benda bude moj kršteni kum. Budući da nisam znao ko me je krstio kada sam bio mali, jer me je baka sa dve godine odvela u crkvu poprilično tajno, ne od roditelja, nego od javnosti, moja želja da imam kuma koga poznajem – rezultirala je time da sam to uradio ponovo.“
O tehnologiji:
„Ali, zašto bih ja uvek bio nekome dostupan? Zašto bi neko meni uvek bio dostupan? To meni nikako ne ide u glavu. Potpuno mi je suludo dodatno činiti napetim tempo života svom tom aparaturom. Nikada nisam voleo to veštačko komuniciranje, volim da s nekim sednem i pričam. I-mejl ima smisla samo u poslu. Ako mi neko privatno pošalje i-mejl, ne vidim ništa i ne doživim pravu stvar. Kad ti neko rukom napiše pismo, mogao si da na osnovu rukopisa vidiš da li je nervozan, smiren, da li je dobre volje ili ne. Rukopis je mogao da te oda i da se vidi da li si žurio, da li si imao vremena, bio strpljiv… Danas se sve svelo na to koji si font izabrao i koje si fraze odabrao da bi nešto rekao. Ipak, i pored svega, pasionirani sam ljubitelj studijske opreme. To je moja neizlečiva bolest i velika ljubav. Opet, kada bi se vratilo neko staro vreme pre kompjutera, koji pravi muziku za pet minuta i svira nešto što zvuči kao nešto, tačno bi se znalo ko je dobar muzičar, i ko dobro svira, i koji bend vredi.“
(„Glas javnosti“)
Božo Prelević,
advokat, govori o tome kako žene osvajaju:
„Mislim da praksa više potvrđuje neke suptilnije načine. Osmeh i halter, na primer. Verujem da je zbog svoje mistike najveći izum ljudske civilizacije upravo halter, i da je neprevaziđen. Neke žene danas kupe malo silikona, stave ga ovde-onde, i misle da su postale velike zavodnice, što je smešno. Halteri su sve preživeli, a najozbiljniji udarac dobili su poslednjih godina na gej paradama, na kojima ih nose muškarci. To je ubijanje jedne od najtrajnijih erotskih ikona, i to im nikada neću oprostiti.“
Na novinarsko pitanje u čemu je razlika između Srpkinja i Crnogorki, kaže:
„Statistika pokazuje da Crnogorke, kada ubijaju svoje muškarce, najčešće koriste vatreno oružje, pa se Crnogorci manje muče. Ovde su žene naklonjenije hladnom oružju, dok se intelektualke odlučuju za verbalna ubistva, pa muževi u Srbiji najduže umiru, i to u velikim mukama. Ali, naravno, to je samo statistika.“
(„Večernje novosti“)
Marija Šerifović,
pobednica Eurosonga 2007, brani se od optužbi da je uvredila Fince:
„Ja Fince nisam uvredila, ljudi moji! Samo sam rekla da nikada ne bih volela da imam partnera, ljubavnog partnera, koji ima žutu kosu. Znači ne bih bila u vezi sa nekim iz Finske jer mi se fizički ne dopadaju. A onda su mi nakačili rasizam! Ne mogu da verujem! Nema logike da pljuješ ljude koji su ti toliko toga lepog doneli i pružili ako si iole normalan. Nema logike!“
(„Blic“)
Rajko Baralić,
poslanik Socijalističke partije Srbije, kaže da vozi najgori auto od svih 250 poslanika, „jugo“ koji je prešao 400.000 kilometara:
„Toliko je star da mi na parkingu ispred savezne skupštine nekad ne daju da se parkiram.“
(„Danas“)
Vesna Jugović,
vlasnica kompanije Miss Yu, hvali staklorezačku radnju u koju godinama nosi slike na uramljivanje:
„Sa njima sarađujem već godinama. Lepa slika nije potpuna ako nije uramljena. Na sreću, oko mene je mnogo lepote koja zaslužuje i lep ram. Momci koji tu rade, uramljuju najlepše osmehe u Srbiji i šire. Sve moje misice i lepotice baš tu su uramljene. Često kažem da je ova radnjica deo našeg estetskog srpskog čuda.“
(„Blic“)
Predrag M. Azdejković,
zvezda bloga na sajtu B92, pokušava da razreši ličnu dilemu može li Hari Poter doprineti povećanju broja pedofila:
„I sada nam stiže peti deo Hari Poter i Red feniksa i tu počinje čitava konfuzija. Dok smo s prethodnim delovima bili apsolutno sigurni da je kada neko kaže da se pali na Harija Potera to slučaj pedofilije, sa petim delom ništa nije jasno. Hari Poter u filmu ima 15 godina, dok Danijel Redklif (glumac koji tumači ulogu Harija, prim. nov.) za dve nedelje puni 18 godina, Rupert Gring (Ron Vizli) već ima 19, dok Ema Votson (Hermiona Grandžer) ima tek nešto više od 17. I sada dok neko gleda film i kaže ‘što je ovaj Ron Vizli seksi’ je l’ da ga ‘apsimo i spaljujemo ili koj moj da mu radimo? Ja sam zbunjen i ne znam šta da mislim. Zato se obraćam vama da mi pomognete da rešim ovu dilemu.“
(B92 blog)
Goca Marinković,
ranije Tržan, nedavno je postala majka i o svom iskustvu u porodilištu i cimerkama Jeleni i Slađani, priča:
„One su mi pomogle da prebrodim osećaj samoće koji je bio dominantan nekoliko sati posle porođaja, u trenutku kada sam bez Ivana bila sama sa bebom. Mnogo mi je značilo što nisam bila usamljena u apartmanu, kao što priželjkuju neke samozvane zvezde, već sam kao sav običan svet delila sobu sa drugim porodiljama.“
O vaspitnim metodama:
„Dok dojim bebu pevam joj pesme iz nekoliko reklama. Uglavnom plače kada je gladna i smiri se posle obroka. Kada plače bezrazložno, ne diram je dok ne prestane, jer želim da od malena razume moju spartansku taktiku vaspitanja koja će joj pomoći u shvatanju činjenice da život nije samo maženje i paženje.“
Planovi za budućnost:
„Čekaću da ona malo odraste, snimiću novi album i onda planiram novu
bebu, ali ako se desi pre toga – nema veze, idemo dalje. Doktor Stanojević (direktor GAK-a Narodni front, prim. ur.) otkrio nam je da postoji način na koji se prave dečaci, pa ćemo se Ivan i ja potruditi da Lena dobije brata.“
(„Story“)
Vladimir Božović,
advokat i bivši generalni inspektor MUP-a, „konačno je našao sreću pored pevačice Maje Mitrović“. Kako je počelo:
„Naše porodice se veoma poštuju, pa Maju nisam ranije posmatrao kao devojku sa kojom bih mogao da se zabavljam. Ukoliko neku devojku dugo poznajem i znam joj roditelje, u meni postoji izvesna blokada. Međutim, kada se vratila iz Španije, rodile su se prve simpatije.“
Maja Mitrović, o Božoviću kaže:
„On je izuzetno šarmantan, ljubazan i kulturan, pa se u njegovom društvu svaka žena oseća kao princeza. Znam da su ga mediji povezivali sa mnogim damama sa javne scene i da vlada mišljenje kako je veliki ženskaroš, što po mom mišljenju nije tačno. Verujem da se sviđa mnogim devojkama i da je zbog toga dobio nadimak Kazanova. Uprkos ozbiljnom poslu kojim se bavi i istaknutoj autoritativnosti, u Vladimiru se krije nežan čovek, prava dobrica.“
(„Story“)
Vesna Trivić,
pevačica i „devojka Đoleta Đoganija, sa kojim ima sina Adrijana“, priča o početku njihove zajednice:
„Naš zajednički život je na početku izgledao katastrofalno, naročito zbog toga što sam se prvi put srela sa roditeljskim obavezama, uz to je došlo i prilagođavanje Đoletovom ritmu života. Ipak, brzo smo shvatili da su emocije koje gajimo jedno prema drugom najvažnije, pa smo nastavili da ih negujemo.“
Đole Đogani,
frontmen grupe Đogani fantastiko, o svom malom sinu kaže:
„Već sada vidim da karakterom podseća na mene, jer nije plačljivko nego ozbiljna beba.“
(„Story“)
Ognjen Ivanović,
maneken, sada stjuard avio-kompanije Emirata, priča o svom načinu odevanja:
„Često dobijem ideju da se obučem kao ljudi u određenim filmovima ili na Fešn televiziji. Međutim, može da mi se dopadne i stil odevanja nekoga ko nije javna ličnost. Ukoliko mi se, na primer, svidi izgled nekog pekara koji se pojavi na TV-u, iskopiraću ga bez problema.“
(„Story“)
Ivana Knežević,
glumica i pevačica, priča o svom momku Marku Konu i njihovom zajedničkom životnom prostoru, u kome „ne želi da ima televizor u kupatilu“:
„Ne pristajem na to, jer je kupatilo moje mesto za uživanje. Ispunila sam ga parfemima i penama za kupanje. Osim toga, Marko voli da na TV-u igra tetris, što ja ne razumem, pa se samo sklonim. Neverovatno, ali on mi ne da da u stanu slušam muziku, jer volim ženske vokale i omiljene pevačice su mi Ivana Pavlović, Nina Badrić, Aleksandra Kovač…“
(„Story“)
