Vesna Rakić–Vodinelić,
dekanka i profesorka Pravnog fakulteta univerziteta Union, povremeno piše poeziju u desetercu. Ova pesma posvećena je „Peščaniku“ i zove se
„Sve se ovo ne bi desilo samo da je Pera na vreme otišao u policiju“.
Procviljele sve srpske vojvode
u sužanjstvu sajta Pješčanika.
A da zašto, veće ni krozašto
do za glase biračkoga tjela,
jer se đeca sajta osilila
pa ne poju umilnih pjesama
kano druga štampa prestonička.
Iz sokaka našeg balkanskoga,
stari momci kukavičkog soja
iz bojs klaba našeg domaćega,
Pješčaniku sajta oboriše,
nacistima dušu odmoriše,
pak stadoše složno tihovati:
„Pješčaniče, leglo izdajničko,
jesmo tebe danas oborili
i radio talase slomili!
Nakrivimo masne kapetine
i stegnimo gnusne šapetine,
kao što je Slobo neprebolni,
sve vršeći strogi legalizam,
zabranjiv’o medije slobodne!“
Al’ ne vrijedi gasit Pješčanika,
jer će Cece laktom progovorit
sa gostima svojim glagoljivim,
makar sajta od blata pravile,
klinastijem sastavljale pismom.
Pak sazvaše hakere iz grada.
Niče haker k’o iz zemlje trava,
te on stade sajta podizati.
Hoće l’ haker virusa otkriti,
il će pred njim nikom poniknuti?
Polećela dva vrana gavrana,
crne glase s terena donose:
„Džaba smo se bili i mučili,
badava smo noćima krečili,
razbijali auta polovnog,
jer hakeri sajta podigoše
sve uz pomoć štapa i kanapa!“
Gledala ih iz gorice vila,
sestra ljutog Pere Teofila:
„Niste kadri Pješčanik srušiti
jer pjesak je sitan, a čudnovat,
pa izbija i kad ničeg nema
usred ovog tamnog vilajeta.
Ne volite sajtove gledati
pa ni ovaj pjesak kako teče,
strepnja vaša dublja je od nade,
tako vas je pisac kalemio!“
(„Peščanik“, B92)
Dajana Penezić,
folk pevačica, ali i redovni student Medicinskog fakulteta, „uredno ide na sva predavanja i vežbe“, priča:
„Kad specijalizacija dođe na red, volela bih da upišem sudsku medicinu. To je ‘posao sa mrtvacima’, seciranje, obdukcije… Kada sam išla na vežbe i otvarala leševe, prvih dana mi je bilo teško, ni meso nisam mogla da jedem. Sada sam se navikla i zavolela taj posao, tako da ko od šale uzmem skalpel i krenem u akciju. Imala sam prilike da u ruci držim ljudsko srce, pluća, mozak, bubrege i osećaj je zaista neverovatan. Nisam se nimalo pokajala što sam odabrala medicinu.“ („Kurir“)
Šaban Šaulić,
„legendarni kralj narodne muzike“, ima sina koji je završio fakultet i dve kćerke, pa kaže:
„Stvarno sam imao sreće s decom. Mihajlo je već svoj čovek, počeo je i da radi u kabinetu Milutina Mrkonjića. Ponosan sam na njega, ima odlično društvo, svi su lepo vaspitani, školovani. I nisu buntovni, nisu imali od koga da nauče ništa loše.“
(„Gloria“)
Seka Aleksić,
folk pevačica, ima svoju modnu liniju i na pitanje da li će kreirati i dečju garderobu, kaže:
„U prethodnim kolekcijama bilo je modela namenjenih najmlađima, ali ću uskoro morati da im posvetim malo više pažnje, jer ipak čine znatan deo mojih fanova.“
(„Gloria“)
Roksanda Đorđević,
novinarka i autorka emisije „Stanje nacije“ na B92, otkriva nam kako neguje telo:
„Biram gelove za tuširanje i mleko za telo istog mirisa. Preventivno mažem anticelulit gel. Na masaže ne idem često, ali najviše volim relaks tretmane. Kako bih održala liniju, redovno idem u teretanu.“
(„Gloria“)
Maša Rebić,
književnica, govori o favoritima u kuhinji:
„Od svih kuhinja najviše volim italijansku, a dopada mi se i francuska, mada je komplikovana. Zahtevna je i iziskuje silno vreme za spremanje. I kad bih se priklonila njoj, ne bi mi ostalo prostora za pisanje. A za mene je pisanje blagotvornije od svake dijete. Kad pišem, uopšte ne jedem. “
(„Gloria“)
Vesna Vukelić Vendi,
pevačica koja voli da kaže šta misli, o stanju na estradi:
„Kao najstrašniji model moralne degradacije su neke pevačice koje rade za policiju. Tretiraju se u javnosti kao uspešne, iza njih su jake izdavačke kuće, a one ne pevaju nigde i pritom žive u strogom centru grada u luksuznim stanovima. One su tasteri za policiju, špijuniraju i prenose ko se na estradi drogira, od koga kupuje drogu, ko su dileri. I ne samo to, one su zato na platnom spisku policije. Redovno se, pritom, pojavljuju u tok-šou emisijama, poznate su i važno je da budu prisutne u medijima. Tako se zataškava njihov osnovni angažman. Da li će neko da proda svoje telo, to je lični izbor, i toga ima u svakoj profesiji. Ako je jadnica početnica u pevanju legla s nekim i dobila pare za to, ona nije štetočina. Nije greh ako devojka dobije 100 ili 3000 evra od svog udvarača. Kome će neko dati pare, ženi ili u crkvu, koga to briga. Meni je drago kad čujem da je muškarac poklonio devojci auto ili kuću, a da li je to uradio zbog seksa ili njenih lepih toplih očiju nije ni važno.“
Zorica Marković,
folk pevačica, na istu temu:
„Danas je sve poremećeno. Starija garda, kojoj pripadam, radila je danonoćno da bi nešto stvorili u životu i napravili karijeru bez mrlje. Nisam opstala 33 godine zahvaljujući svom telu, već zato što sam crnčila. Danas mladi vole glamur i luksuz. Devojke koje dolaze u Beograd iz unutrašnjosti odmah bi da ručaju u Hajatu, kupe stan i da ih vozi dobar frajer u besnom džipu. Kako da to postignu ako se ne prodaju. Srećna sam što nemam žensko dete, ali s obzirom da imam dva sina, plašim se ko će da mi uđe u kuću.“
Čeda Rajičić,
poznatiji kao Čeda Čvorak, kategorički tvrdi da nema prostitucije, ali ima drugih stvari:
„Na našoj pozornici kao i svugde prisutna je droga, ali društvo bi trebalo da se pozabavi time što se psihoaktivne supstance prodaju u osnovnim školama. To je problem. Nije problem ako se pevačica nudi za pare, ali je problem ako to radi klinka od 16 godina. Ko o tome govori i ko se protiv toga bori? Mogli bismo da krenemo od politike. Političari su nam, po mom mišljenju, jajare koje su se obogatile na guzove i ne zaslužuju tretman i pare koje dobijaju. Ništa ne rade da nas spasu. Oni su rak rana celog društva i strašno je što takvi u svojim rukama drže uzde naših života.
(„Revija 92“)
Slobodan Pavlović,
„veliki srpski dobrotvor i biznismen iz Čikaga, koji prodaje svoje zgrade u Americi da bi u rodnom kraju na obalama Drine kod Bogatića i Bijeljine podigao grad kome su on i njegova supruga Mira dali ime Slobomir“:
„Prošle jeseni ovde smo promovisali prvu generaciju akademaca Univerziteta Slobomir. Tog dana nam se ispunio san koji smo decenijama negovali u dalekoj Americi, da se šetamo pored Drine, a da nam mladi ljudi govore: ‘Dobar dan, teta Miro, Dobar dan, čika Slobodane.’“
(„Revija 92“)
Saša Pantić,
scenarista i glumac iz serije „Kursadžije“, stavio je na glavu lutku sa likom Ivice Dačića i dao intervju u ministrovo ime. Na pitanje zašto je pristao da bude ministar policije, kaže:
„Ako ste ikada pročitali moju knjigu, znate da Ivica i Marica uvek idu zajedno.“
(„Pravda“)
Milica Milošević,
„najpoznatiji srpski tarot tumač“, u ekskluzivnom razgovoru za „Pravdu“ otkriva šta će se sve dešavati tokom 2009. godine:
„Izbori su nam potrebni kao žednom voda, što se kaže, i ja ih vidim ove godine.“
Hoće li posle izbora biti bolje?
„Tokom ove godine pojaviće se nova ličnost na našoj političkoj sceni. To je jedan čovek koji trenutno živi u inostranstvu i kome je prosperitet Srbije iskreni cilj. Do sada se nije eksponirao u javnosti, ali okupiće oko sebe političke snage koje će na izborima dobiti poverenje naroda i krenuće zajedničkim snagama da vade Srbiju iz blata. Veliku ulogu u novoj vladi vidim da će imati i SNS, i još neke stranke nacionalnog profila.“
O Svetlani Ražnatović:
„Naša najveća muzička zvezda trenutno oseća gorak ukus u ustima i bojim se da će to, nažalost, potrajati. Zdravlje joj je zbog preteranih obaveza dosta narušeno. Trenutno ima veoma loš apetit, loš san, oseća bolove u glavi i kičmi. Često je nezadovoljna i uplakana, ima strahove i duhovne probleme. Ne vidim joj neku emotivnu sreću ove godine. I pored svoje lepote i slave, one je usamljena i prazna u duši.“
Kako vidi list „Pravdu“ ove godine?
„‘Pravda’ će definitivno opstati na uzburkanom tržištu štampe, jer ima dobre i školovane novinare i zanimljive tekstove. Novinarstvo je težak, ali i častan posao, i redakcija ga radi na najbolji mogući način, što čitaoci umeju da prepoznaju. Tiraž će mu tokom godine rasti i može se biti spokojan što se tiče budućnosti novina.“
(„Pravda“)
