Svoju ljubav prema igri, kao jedinom životnom cilju, one će iskoristiti na najbolji mogući način: prikupiće i naučno obraditi kulturno nasleđe jedne od naših najlepših grana narodne umetnosti
Retki su primeri u istoriji nauke i kulture, kako kod nas tako i u svetu, da se dve rođene sestre potpuno posvete istoj naučnoj oblasti i da u njoj dostignu vrhunac. Sestre Ljubica i Danica Janković su naš primer. Pored toga što su bile prve žene koje su se u Srbiji bavile etnomuzikologijom, istorija nauke im priznaje da su one i začetnice nove naučne discipline – etnokoreologije.
Sestre Janković potiču iz porodice koja je srpskoj nauci i kulturi dala nekoliko značajnih imena. Sa majčine strane to su mitropolit Mihailo (Jovanović), pisac Atanasije Stojković, istoričar Dimitrije Jovanović, kao i sama majka Draga, koja se bavila književnim radom. Otac Stanislav bio je poštanski službenik, a Ljubičin i Daničin brat od strica bio je pesnik Danilo Janković. Nesumnjivo najveći uticaj da se Ljubica i Danica posvete naučnom radu imali su rođeni ujaci, znameniti Tihomir i Vladimir Đorđević, prvi vrsni etnolog, a drugi kompozitor i muzički pisac.
KROZ ŽIVOT: Starija Ljubica rođena je 26. juna/8. jula 1894. godine u Aleksincu, a četiri godine mlađa Danica (rođena 7/19. maja 1898) u Lešnici, u Podrinju. Imale su i sestru Milicu, ali o njoj nema bližih podataka. Nema tačnih podataka ni kada se porodica poštanskog službenika Stanislava Jankovića preselila u Beograd, ali iz Rukopisne zaostavštine sestara Janković, koja se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije, saznajemo da su obe završile gimnaziju u prestonici.
Ljubica je studirala na Filozofskom fakultetu Jugoslovensku i uporednu književnost, srpski jezik, srpsku istoriju i grčki jezik (stari i novi). Diplomirala je 1920, i iste godine u novembru bila postavljena za suplenta Četvrte muške gimnazije. Naredne, 1921. godine, Ljubica će preći u Drugu žensku gimnaziju, položiti profesorski ispit (1922) i kao predavač ostati sve do 1939. Dvogodišnji prekid u nastavi (1922–1923) imaće zbog dodatnog studiranja u Austriji, Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj.
I Danica je studirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali na grupi predmeta: Jugoslovenska i uporedna književnost sa teorijom, srpska istorija, francuski i engleski jezik. Po diplomiranju (1922), Danica će dve naredne godine provesti na studijama književnosti u Engleskoj (Oksford), a po povratku u zemlju prvo će raditi kao suplent gimnazije u Tetovu (1925–1926), zatim kao profesor u Ženskoj učiteljskoj školi u Beogradu, a od 1931. godine u Univerzitetskoj biblioteci. Penzionisana je 1951.
Uz navedeno gimnazijsko i univerzitetsko znanje, na insistiranje ujaka Tihomira i Vladimira sestre su stekle i dodatno obrazovanje; Ljubica je učila violinu i klavir, a Danica violinu, čelo i klavir, dok su obe učile narodne igre. Nažalost, obe sestre su se rano razbolele (Ljubica od Bazedove bolesti, a Danica od dijabetesa), pa će svoju ljubav prema igri, kao jedinom životnom cilju, iskoristiti na najbolji mogući način: uz pravilnu orijentaciju, ispočetka nadgledanu od iskusnih ujaka, prikupiće i naučno obraditi kulturno nasleđe jedne od naših najlepših grana narodne umetnosti, postati vrhunski etnomuzikolozi i osnivači nove naučne discipline – etnokoreologije.
NARODNE IGRE: Početak naučnog bavljenja etnomuzikologijom sestara Janković vezujemo za 1934. godinu, kada su objavile svoje prvo zajedničko delo Narodne igre I i promovisale originalni sistem opisivanja igara koji služi učenju. Iz novih opisa vidi se odnos koraka prema melodiji, zatim nastajanje, tok i završetak koraka i pokreta, njihova transformacija u druge korake i pokrete, njihovo trajanje i pauze. Opis daje i položaj i putanje igrača, kao i njihov odnos u svim formacijama i transformacijama. Sistem beleženja i opisivanja igara sestara Janković ocenjen je u stručnoj javnosti kao najprecizniji i da predstavlja „model jasnoće“ (Journal of the International Folk Music Council, vol. III, London 1951, strana 124).
Posle objavljivanja prve knjige, sestre Janković su nastavile sistematsko istraživanje, sakupljanje, proučavanje i opisivanje narodnih igara, melodija i pesama. Odlazile su redovno na teren (o svom trošku) i od najboljih igrača, svirača i pevača učile i beležile igru, melodije i pesme. I ovde su uvele svoj sistem rada: „1) svaku igru prvo lično doživeti, tj. naučiti je, pa je onda zabeležiti i opisivati; 2) u svakom kraju ispitati prvo kakav je odnos između igranja i muzičke pratnje, pa beležiti istovremeno sve komponente igre; 3) igre proučiti u vezi sa narodnim životom i kulturnom pozadinom; 4) svaku zabeleženu igru, melodiju i pesmu proveriti“ (Rukopisna zaostavština sestara Janković). Rezultat takvog rada bilo je objavljivanje Narodnih igara II 1937. godine i Narodnih igara III dve godine kasnije. Odmah zatim, uprava Etnografskog muzeja u Beogradu pozvala je Ljubicu da osnuje Odsek narodnih igara i da vodi Odeljenje za muzički folklor, za koje je već pet godina sestra Danica, kao spoljni saradnik, prikupljala i beležila narodne melodije. Ljubica je ponudu prihvatila i na tom poslu ostala narednih 11 godina.
Godine 1947. Danica je postavljena za honorarnog naučnog saradnika Etnografskog instituta Srpske akademije nauka, dok će Ljubica 1963. godine biti izabrana za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Paralelno sa muzejskim radom Ljubica je sa Danicom nastavila sa obilaženjem terena, sređivanjem građe i objavljivanjem narednih tomova Narodnih igara. Narodne igre IV objavile su 1948. godine, peti tom 1949, šesti tom 1951, sedmi 1952. i osmi 1964. godine. Ukupno su, u ovoj dragocenoj zbirci narodnog stvaralaštva obuhvatile više od 900 igara.
Pored obimnog rada na Narodnim igrama, svakako njihovom životnom delu, sestre Janković su objavile i niz naučnih radova iz svoje oblasti, dok se Danica uspešno bavila i prevodilačkim radom (prevela nekoliko dela znamenitih engleskih i francuskih pisaca). Sestre Janković su bile i članovi više stranih i međunarodnih stručnih organizacija. Ljubica i Danica su bile dopisni članovi Međunarodnog arhiva za igru u Parizu (pre Drugog svetskog rata), kasnije Međunarodnog savetodavnog odbora za narodnu muziku u Londonu i Nacionalnog komiteta za narodnu umetnost Sjedinjenih Američkih Država, dok je Danica bila i član Engleskog društva za narodne igre.
UVEK ZAJEDNO: Ceo život provele su zajedno u porodičnom domu u Beogradu, u nekadašnjoj Podrinjskoj ulici broj 2. Obe su dugo bolovale i jedna drugoj pomagale (Danica je punih trideset godina život održavala injekcijama). Danica je umrla u subotu 18. aprila 1960, tri godine kasnije majka Draga, a Ljubica u petak 3. maja 1974. godine. Počivaju u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu.
Fotografije: Legat sestara Janković – Narodna biblioteka Srbije
Trenutak u životu koji je mnogo više od izuzetnog fizičkog napora – to je suočavanje sa sopstvenim strahovima, testiranje volje i dobijanje odgovora na pitanje: Koliko sam spreman sebe da se žrtvujem za neko lepše sutra?
Tradicionalni projekat kompanije Lidl Srbija „Čisto iz ljubavi“ nastavlja se i ove godine, a osim dobro poznatih akcija uklanjanja otpada iz prirode, obuhvatiće i edukativne radionice namenjene organizacijama i udruženjima građana iz cele zemlje. Nakon učešća na pomenutim radionicama, odabrani akteri civilnog sektora imaće priliku da, uz podršku kompanije, sprovedu akcije čišćenja i time pokrenu pozitivne ekološke promene u svojoj lokalnoj zajednici
Irski pisac Tim MekGavan proveo je čitav mart u Beogradu kao gost književne rezidencije, jednog od programa Beogradskog irskog festivala. Svakog dana je pisao dnevnik. “Vremenu” je ustupio deo svojih utisaka o protestima, 15. martu, studentima... “Masa odaje počast žrtvama iz Novog Sada uobičajenom tišinom. A potom, tiho se otvara nabor u velikoj gomili ljudi. Onda počinju krikovi kao iz horor filma”, zapisao je o takozvanom zvučnom topu
“Pozorište je veoma opasno oružje” – govorio je Mejerhold. Rečenica koju je napisao 1920. godine i danas odjekuje i postavlja pitanje: “Zašto?”
Knez Miloš je za narod bio neko kome “niko ništa ne sme”, neko ko je bio gazda u svom “domaćinstvu” Srbiji, ko se davno pokazao kao kadar gospodar koji razume seljaka kao niko i koji zna da ga zaštiti od gospode koju i sam prezire i trudi se da se ne “zapati previše”
Još danas prave antirežimske stranke dosta toga mogu da dobiju. Ukoliko ostanu pasivne i oklevaju, već sutra će izgubiti sve
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
