Teska saobracajna nesreca Lastinog autobusa kod Nove Gradiške, jul 2008.
Udesi ove vrste se događaju svuda, uzročnik je po pravilu čovek, pre svega vozač. Srećom, nisu česta pojava, ali na nesreću, skoro uvek su sa tragičnim posledicama
Jednodnevni izlet u Luksor rutinska je turistička ponuda u Egiptu: stotine i stotine autobusa svakodnevno iz mnogih turističkih centara duž Crvenog Mora kreće ka toj takoreći obaveznoj destinaciji za svakog ko tamo odmor provodi. Prošlog četvrtka, među tim stotinama autobusa bio je i minibus sa turistima iz Srbije koji, sticajem nesretnih okolnosti, na odredište nisu stigli: na magistralnom putu od Safage prema Luksoru, u čeonom sudaru sa šleperom, njih devetoro je poginulo, a jedanaestoro je povređeno. Poginuli su, takođe, vozač minibusa i lokalni turistički vodič.
Odmah nakon ove tragedije mogli su se čuti/pročitati komentari kako su egipatski putevi „grozni“, kako su tamošnji vozači „još gori“, kako niko „ne poštuje saobraćajne propise koji i inače ne postoje“, a iz nekih turističkih organizacija su upozoravali na lokalne „ulične turističke agencije“ koje nude jeftinije aranžmane od onih „kancelarijskih“, ali turiste prevoze „krševima“ pa, eto, nije čudo da se tako što dogodi.
Ništa od toga, međutim, nije tačno. Putevi u Egiptu su verovatno u lošem stanju, ali ne tamo gde je velika koncentracija turista: duž obale crvenog mora je autoput, a magistralni put od Safage do Luksora je mnogo, mnogo bolji od Ibarske magistrale, dobro je obeležen za razliku od ove naše „reper-saobraćajnice“, a saobraćajne patrole su na svakom koraku. Štaviše, opet „za razliku“, na tom putu je preko dana kamionima zabranjen saobraćaj baš zbog velikog broja turističkih autobusa. Udes se dogodio u blizini autoputa, tik pred stupanje zabrane na snagu: vozač šlepera, verovatno umoran posle celonoćne vožnje, žurio je da se domogne autoputa na kome zabrana ne važi, otpočeo je preticanje kamiona ispred sebe, a da nije uočio vozilo koje mu je u susret dolazilo, što zbog umora, što zbog prašnjavog vozačkog stakla i izlazećeg sunca koje ga je zaslepljivalo. To što je izlet možda bio u organizaciji „ulične agencije“ i što je minibus možda bio „krš“, nikakvog uticaja nije imalo: umor i žurba u rano jutro dovoljan su predložak za scenario sa tragičnim ishodom.
Tako je bilo početkom ovog meseca u Bugarskoj: u rano jutro 4. jula, u blizini granice sa Turskom: na autobus sa turistima iz Srbije koji su se vraćali sa letovanja u Turskoj naleteo je kombi sa turskim „gastarbajterima“ koji su putovali u domovinu na godišnji odmor. Nije poznato odakle su krenuli i gde im je bio cilj, ali pretpostavka da su na put krenuli prethodnog dana i da su do trenutka udesa prevalili bar 1500 kilometara je vrlo bliska istini. Za volanom su se verovatno menjali vozači, ali bez obzira na to svi su, zasigurno, bili umorni: dan i noć provesti u putu dovoljno je zamarajuće samo po sebi, kako za onoga koji volan drži tako i za sve ostale. Put od Zapada na Istok, čuveni koridor 10. kroz Srbiju i Bugarsku nije baš sjajan, ali je tokom noći slabo opterećen. Međutim, ujutro se saobraćaj zgušnjava, a putnicima u kombiju je cilj bio već nadomak, udaljen recimo tek koju stotinu kilometara, žure da što pre stignu, lokalna vozila ih usporavaju, sunce je vozaču „anfas“ jer na istok putuju, on ipak kreće u preticanje… Epilog – čeoni sudar: svih sedam putnika kombija na mestu je poginulo, dok su putnici autobusa prošli sa lakšim povredama, prema svedočenju učesnika, samo zahvaljujući veštini vozača koji je posle sudara uspeo da zadrži autobus na kolovozu.
NEPAŽNJA: Žurba, međutim, nije nužan preduslov za udes. Dovoljna je kratka nepažnja. Recimo, prošle godine u ovo doba dogodila su se dva udesa u kojima su autobusi bili glavni, ali i jedini akteri: jedan na autoputu od Beograda ka Novom Sadu kod Inđije, drugi na autoputu Zagreb–Beograd kod Nove Gradiške.
Vozač Lastinog autobusa na redovnoj liniji Split–Beograd izgubio je kontrolu, zahvaljujući zaštitnoj ogradi ipak je vozilo na kolovozu zadržao, da bi se na kraju autobus zapalio. Požar je ubrzo po izbijanju zahvatio ceo autobus… U trenutku nesreće u autobusu je bilo 34 putnika. Dvoje nije uspelo da izađe. Zašto se to dogodilo i dalje je nepoznato: da li je vozač na trenutak zadremao, ili mu je iz nekog drugog razloga popustila pažnja, tek…
Poljski autobus, kojim su se turisti iz te zemlje vraćali sa letovanja u Bugarskoj, posle pola kilometra ševrdanja po putu se izvrnuo u jendek: poginulo je šest putnika, od toga dvoje dece, devetoro odraslih i šestoro dece je teško povređeno, a skoro svi ostali su pretrpeli lakše povrede. Autobus tipa „neoplan“ bio je star dve godine i tehnički ispravan, za volanom su se tokom putovanja smenjivala dvojica vozača, a do nesreće je došlo zbog trenutne nepažnje vozača. Naime, suvozač koji se odmarao, zatražio je od vozača da isključi svetlo u autobusu, on je skrenuo pogled ka prekidaču i tada…
Inače, autobusi su bili tehnički ispravni, štaviše, bili su skoro novi, mada starost autobusa i nije u direktnoj proporciji sa ispravnošću. Ključ je, naime, u održavanju, a propisi su tako strogi i kazne za kršenje tih propisa su tako velike da nikom na pamet ne pada da ih krši: svi autobusi u javnom saobraćaju podvrgavaju se „velikom“ tehničkom pregledu u za to licenciranoj ustanovi svakih šest meseci, a „malim“, internim pregledom, pred svaki izlazak iz garaže, ispravnost verifikuje „odgovorno lice“ i jao njemu ako je potpisao nešto što nije smeo. Zbog toga, tehnička neispravnost autobusa je u zanemarljivo malom broju slučajeva uzrok udesa, a i kad jeste, po pravilu je reč o autobusima u gradskom saobraćaju, mada je i to retkost: poslednji put se u Beogradu, u kome svakodnevno „krstari“ bezmalo dve hiljade autobusa, tako nešto dogodilo pre dve godine.
VEST I STATISTIKA: Ništa drugo, nego nepažnja, uzrok je i tragičnog udesa koji se dogodio krajem maja ove godine na putu Prokuplje–Niš, nedaleko od sela Balajnac u opštini Merošina, kada su se u sustizanju sudarila dva od tri autobusa Nišekspresa u konvoju, koji su prevozili decu, učenike šestog razreda OŠ „Nikodije Stojanović Tatko“ iz Prokuplja i njihove nastavnike, na jednodnevnu ekskurziju do Resavske pećine.
Pred polazak na ekskurziju, u skladu sa važećim propisima, saobraćajna policija je proverila tehničku ispravnost autobusa, ali i uvidom u tahografske zapise i vozačke dnevnike utvrdila da su vozači imali pauzu za odmor najmanje deset sati u kontinuitetu pre polaska na put. Sve je bilo u redu.
Međutim, nedugo posle polaska, jedna devojčica, kojoj je tog dana bio rođendan, kao što je običaj, pošla je od sedišta do sedišta sa kesom bombona. Počela je od vozača. Ali, dok je bombonu uzimao, dok ju je pogledao i srećan rođendan poželeo, vozač autobusa ispred je zbog nečega već prikočio, a dok je ovaj to video, za kočenje beše kasno; devojčica je poginula, a još dvanaestoro njih je povređeno. Samo za sekund nepažnje.
Koliko god propisi bili strogi, koliko god rigorozna kontrola bila, udesi autobusa se događaju, istina ne često, ali zato skoro uvek sa tragičnim posledicama. Zbog toga su vest. S druge strane, prema podacima iz Operativnog centra Ministarstva unutrašnjih poslova, od nedelje do ponedeljka, za samo 24 časa, na putevima u Srbiji evidentirano je 162 saobraćajna udesa u kojima je pet osoba izgubilo život, a 90 ih je teže ili lakše povređeno. Od toga, na području Beograda dogodile su se 53 saobraćajne nezgode, u kojima je jedno lice poginulo, a 16 ih je povređeno. Ali, to nije vest, to je statistika.
Na novom Novosadskom putu, kod skretanja za Inđiju, autobus iz Poljske prevrnuo se 11. jula 2008. u sedam časova. Šestoro putnika je poginulo, a 30 povređeno. Među poginulima su i dva deteta. U autobusu je bilo 70 putnika, od kojih 40 zaposlenih u rudniku Žemovit iz mesta Lendzine na jugu Poljske, a svi su se vraćali sa letovanja. Autobus je, kako su kasnije saopštili predstavnici poljskog preduzeća „Moana“, bio tehnički ispravan, ali je, kako su istakli, moguće da je do nesreće došlo zbog trenutne nepažnje vozača.
U nesreći autobusa beogradskog prevoznika Lasta, koji je 16. jula 2008. u 4.30 časova izgoreo u Hrvatskoj, na autoputu Beograd–Zagreb kod Starog Petrovog Sela, izgorelo je dvoje putnika, šest osoba je povređeno, od kojih tri teško. U autobusu su bila 34 putnika, vozač nije bio pod dejstvom alkohola. Nije utvrđeno zašto je autobus sleteo s autoputa i udario u ogradu, pri čemu je probijen rezervoar s gorivom, a potom je izbila vatra. Preživeli putnici pričaju o paklenoj brzini vatre koja je progutala vozilo, o gustom dimu koji je onemogućavao izlaz, o majci koja je gledala kako njena ćerka gori…
U Vrbasu je, na izlazu iz grada, 5. aprila 2008. ove godine, u nesreći kada se ‘opel kadet’ direktno sudario sa autobusom, poginulo pet osoba. Nesreća se desila kada je putničko vozilo očešalo drugo parkirano vozilo i prešlo na suprotnu kolovoznu traku i udarilo u autobus Javnog preduzeća „Vrbas“, koji je vozio iz suprotnog pravca.
Godinu dana ranije, 10. avgusta 2007, u Hrvatskoj u autobusu splitskog preduzeća Otisak turist, na liniji Beograd–Split, koji se rano ujutro, u 3.20 prevrnuo na izlasku s autoputa kod Karlovca, poginule su dve putnice. U autobusu je bilo 47 putnika, mahom državljana Srbije. Otisak turist, kao kooperantsko preduzeće beogradske Laste’, angažovao je autobus privatnog preduzeća „Zlatunić“ za prevoz putnika na toj relaciji. Kasnije je saopšteno da je autobus bio tehnički ispravan.
I 30. juna 2005. u Hrvatskoj, u tunelu Učka, dogodio se sudar autobusa iz Srbije i putničkog vozila. Poginuo je vozač automobila. Povređenih među putnicima autobusa beogradskog BS toursa nije bilo, dok je vozač ugruvan. Autobus je saobraćao na redovnoj liniji Beograd–Pula.
Nedaleko od Beograda, u sudaru autobusa bugarske registracije i cisterne Jugopetrola, 5. decembra 2007, na autoputu Niš–Beograd, kod Tranšpeda, poginule su dve osobe, a tri povređene. Autobus je, kako je saopštila policija, u večernjim satima (20.15) udario u cisternu koja se kretala istim smerom.
U selu Progorelići kod Kraljeva, autobus firme King turs iz Podgorice, 14. avgusta 2007, rano ujutro, u dva sata i 30 minuta, udario je u kamion parkiran na zaustavnoj traci Ibarske magistrale. U kraljevačku bolnicu primljeno je 17 putnika sa težim i lakšim povredama, mahom Novosađana, koji su krenuli na letovanje u Herceg Novi.
U nesreći koja se dogodila 18. januara 2006, autobus makedonskog Hisar turizma, koji je saobraćao na relaciji Ljubljana–Skoplje i u kojem je bilo 25 putnika, zbog neprilagođene brzine sleteo je sa kolovoza na južnoj traci autoputa kod Sremske Mitrovice. Poginula su tri, a povređeno je 14 putnika. Iste godine, 25. februara, u saobraćajnoj nesreći kod Budimpešte poginuo je jedan putnik autobusa „Vojvodina tursa“, na redovnoj liniji Beograd–Berlin. Povređena je 31 osoba, od kojih četvoro teško. Nesreća se dogodila uveče nešto iza 19 časova, kada je na kružnom putu oko budimpeštanskog aerodroma dvospratni autobus udario u saobraćajni znak postavljen iznad puta. Od siline udarca, skinut je gornji sprat autobusa. U autobusu su bila tri vozača i 41 putnik.
U selu Kamenica kod Niša, 24. maja 2006. poginula je jedna osoba, a 15 teže i lakše povređeno kada se rano ujutro u 6.10 prevrnuo autobus koji je saobraćao na prigradskoj liniji od Niša do Kamenice. Na regionalnom putu Babušnica–Pirot, kod sela Vojnici, 2. avgusta iste godine, zbog tehničke neispravnosti, buknuo je jedan od dva autobusa, u kome je bilo 45 mališana iz Babušnice.
Deca koja su se vraćala iz Dimitrovgrada, na vreme su napustila autobus, pa nije bilo povređenih. Bio je to je treći autobus pirotskog autotransportnog preduzeća koji je izgoreo zbog tehničke neispravnosti.
Na putu Zlatibor–Užice, 16. septembra 2006, oko 16.30 časova, u teškoj saobraćajnoj nesreći kada su se sudarili autobus i kombi vozilo, povređen je 21 putnik od kojih sedam teže. Nesreća se dogodila kada je autobus kragujevačkih registarskih oznaka na liniji Zlatibor–Novi Sad, prešao na levu stranu kolovoza i direktno se sudario sa kombijem koji se kretao iz pravca Užica.
Na putu Valjevo–Beograd, 14. februara 2005, u nesreći u kojoj se prevrnuo autobus poginule su dve žene, a 14 osoba je lakše povređeno. Autobus je prevozio na izlet decu iz Osnovne škole „Đorđe Krstić“ iz beogradskog naselja Žarkovo.
Dva meseca kasnije, 15. aprila na magistralnom putu Zrenjanin–Novi Sad između Zrenjanina i Žablja, oko 19.00 časova, u saobraćajnoj nesreći poginulo je troje ljudi, sedmoro spaseno.
Autobus prevoznika „AutoBanat“, na relaciji Vršac–Novi Sad, sudario se sa kamionom koji je preticao traktor, potom probio bankinu na mostu kod Žablja i sleteo u Tisu. Ronilačke ekipe, vojska i Žandarmerija danima su za poginulima tragali po Tisi.
Na magistralnom putu Vranje–Vladičin Han kod Vladičinog Hana, 11. maja 2005, autobus na liniji Bitolj–Skoplje–Beograd, survao se sa mosta u provaliju, poginula je jedna osoba, a 20 je povređeno. Autobus „Transkop Bitola“ skrenuo je kod sela Panevlje, na suprotnu traku i srušio se u provaliju duboku oko 20 metara.
A u Donjem Dobriću kod Loznice, 13. maja, sudarili su se teretni voz i lokalni autobus. Poginuo je jedan putnik iz autobusa, dok je više od 40 ljudi povređeno. Sudar se dogodio nešto pre deset časova na neobezbeđenom prelazu. Voz je udario u autobus, a zatim ga gurao po železničkim šinama 40 do 50 metara.
Na ulazu u Zaječar, 25. oktobra iste godine, izgoreo je autobus koji je vozio 20 putnika. Nesreća se dogodila kada je naglim skretanjem vozač autobusa izbegao direktan sudar s automobilom koji je prešao u njegovu saobraćajnu traku.
Putnici su na vreme napustili autobus koji se za samo nekoliko minuta pretvorio u buktinju. Požar je izazvao veliki kamen na putu koji je „okrznuo“ instalacije ispod patosa autobusa i izazvao kratak spoj.
Među najpotresnijim nesrećama u regionu je autobuska nesreća u blizini granice Srbije i Crne Gore od 4. aprila 2004, u kojoj je nastradalo dvanaestoro bugarske dece. Bugarski autobus sa decom koja su se vraćala sa izleta iz Dubrovnika survao se u reku Lim kod Gostuna, u blizini granice Srbije i Crne Gore. U autobusu je, pored dvojice vozača, bilo oko 50 dece i učitelja. Potraga za decom nestalom u ledenom i nabujalom Limu trajala je danima, a 30. juna iz reke je izvučena olupina autobusa.
Godinu dana kasnije zvaničnici Bugarske, Srbije i Crne Gore otkrili su u Gostunu spomenik stradalim đacima „Anđeli sa Lima“ kao večno podsećanje na slomljena krila malih anđela iz bugarskog grada Svištova.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
