Mnogo jaka simbolika: Verska i druga osećanja
Muftija se razume u simboliku: da je od dnevnog lista „Blic“ zatražio jedan evro nadoknade zbog onoga što je taj list objavio, a za šta muftija misli da vređa verska osećanja njegovog stada, ne bi ni dospeo u vesti. Prava simbolika je u 100 miliona evra. Zna muftija da tolike pare neće dobiti, ali se uz tu cifru lakše čitaju i političke poruke koje su odapete istovremeno sa ekstremnim novčanim zahtevom.
Mešihat Islamske zajednice u Srbiji i muftija Muamer Zukorlić, naime, podneće krivičnu prijavu protiv dnevnog lista „Blic“, kao i parničnu tužbu, radi utvrđivanja simboličke naknade u iznosu od sto miliona evra zbog objavljivanja fotomontaže u kojoj je muftija Islamske zajednice u Srbiji prikazan u pravoslavnoj odeždi, saopštila je Islamska zajednica u Srbiji. Na vanrednoj sednici Mešihata odlučeno je, još, i da se u subotu održi sveopšti sabor Islamske zajednice u Srbiji u kojem će učestvovati predstavnici svih organa, ustanova i udruženja ove verske zajednice, dok će u svim džamijama biti pročitan proglas osude ovog čina.
Mešihat je zatražio i od predsednika Srbije Borisa Tadića da se „javno odredi prema uvredi lista ‘Blic’“. O svemu će biti obaveštene međunarodne islamske organizacije i institucije, kao i ambasade muslimanskih zemalja u Beogradu, navodi se u saopštenju.
Fotomontaža objavljena na humorističkoj strani prošle subote prikazuje Zukorlića u pravoslavnoj odeždi, kako se drži za ruku sa papom Benediktom XVI, a ispod nje je natpis „Veći katolik od pape“. Samir Tandir, portparol Islamske zajednice u Srbiji, rekao je da fotomontaža predstavlja poziv na pokrštavanje.
U prvim vestima čak je nagovešteno da će se tražiti od Tadića da smeni glavnog urednika „Blica“(!?), a u ovom svojevrsnom džihadu protiv lista čije se uredništvo već izvinilo zbog fotomontaže, otišlo se i korak dalje u odapinjanju strele. Muftija je zapretio pozivom na bojkot „Blica“ i bojkotom distribucije ovog dnevnika.
Oko prvog nema spora: svako ko misli da mu „Blic“ vređa verska osećanja, ali i svaka druga osećanja, ne mora da ga čita, ali ovim drugim, bojkotom distribucije, muftija hoće da se prikaže kao realna vlast i moć u Sandžaku, neko ko može da preuzme prerogative državne vlasti i određuje tokove robe i novca.
To je demonstracija političke moći znatno skuplja od sto miliona evra i na ozbiljan ispit stavlja državne organe. Muftija bi da pokaže da on upravlja Sandžakom dok Ljajić i Ugljanin sede u Nemanjinoj 11, u Beogradu.
U politici je svaki povod dobar za nadgornjavanje, a posebno povod simbolički pojačan sa sto miliona nečega. Ali, čini mi se da to prevazilazi meru i da ovakvi zahtevi vređaju, na primer, moja politička uverenja po kojima je Sandžak integralni deo srpskog političkog i privrednog prostora.
Kosovo, Srbija i Evropa: Oglodana šargarepa
Niko neće da nam brani da u skladu sa ustavnom preambulom i političkim željama uzvikujemo „i Kosovo i Evropa“, ali više niko od svetskih zainteresovanih sila i ne krije da od toga nema ništa.
Stiven Vodsvort, ambasador Velike Britanije u Srbiji, izjavio je da se od Srbije ne traži da prizna Kosovo, ali da je na njoj da pronađe način šta će da radi s tim što se o tom pitanju ne slaže sa 22 članice EU koje su priznale Kosovo. Drugim rečima, ko vas šiša…
„Dalje sukobljavanje nije u interesu Srbije. Potrebno je da odlučimo kako ćemo dalje s tim što se ‘slažemo da se ne slažemo’“, kazao je ambasador u intervjuu za ovde već pominjani „Blic“.
„Kosovska nezavisnost je činjenica, sviđalo se to nekome ili ne. Pre nekoliko nedelja bio sam u Briselu i sreo se sa mnogim visokim zvaničnicima i niko ozbiljno, rekao je ambasador, ne misli da će kosovske vlasti prihvatiti vraćanje srpske vlasti na Kosovo. Takođe, niko ne misli da bi podela Kosova bila dobro rešenje. Naprotiv.“
U istom danu Vuk Jeremić, srpski ministar inostranih poslova, u Beču, na sednici Stalnog saveta OEBS-a, izrazio je nadu da ovo razmimoilaženje neće biti pretvoreno u „u uslove bez presedana koje nijedna ponosna nacija ne bi prihvatila“.
Hoće, rekao bih. Jeremić je već izložen pritiscima, čak i ličnim, da ne talasa oko predstojećeg izveštaja Međunarodnog suda pravde i da taj izveštaj ne „gura pod nos“ Generalnoj skupštini UN-a i na osnovu njega gradi politiku povratka za sto albanske i srpske političke strane u sporu. Barem ne oko suštinske teme – statusa Pokrajine, ili podele Kosova, što bi, u osnovi, bio prihvatljiv izlaz za srpsku političku i nacionalnu elitu.
Biće nam ponuđeni pregovori oko tehničkih aspekata spora koji se tiču mnogobrojnih pitanja usko povezanih sa životom ljudi na Kosovu i bićemo ubeđivani da je dobitak evropskog priznanja vredniji od gubitka Kosova, koje je, ionako, izgubljeno, kao što nas podseća ambasador.
Ta stvar će se razvlačiti, najmanje do novih izbora u Srbiji, a i posle toga realno je očekivati da nam i Kosovo i Evropa budu podjednako udaljeni kao što su udaljeni sada. I ne bih rekao da je u pitanju ponos, koji pominje ministar, niti inaćenje, koje pominje ekselencija, već je to surova politička realnost.
Bager politika: Kako je Dinkić pobedio u Boru
Mlađan Dinkić i njegova stranka Ujedinjenih regiona Srbije, pojačani socijaldemokratama Rasima Ljajića, ubedljivo su pobedili na lokalnim izborima u Boru.
Odličnu hronologiju predizbornih događaja objavio je u kolumni u „Danasu“ Cvijetin Milivojević. Prenosimo neke delove: Devetnaestog juna, na dan predizborne tišine, direktor Rudarsko-topioničarskog basena Bor Blagoje Spaskovski pustio je u pogon najveći bager u Evropi i, pri tom, kazao da će RTB dobiti kredit od deset miliona evra za nabavku rudarske mehanizacije, „čime će se povećati ranije uzeti kredit Fonda za razvoj za iste namene, od 27 miliona evra“.
Desetoga juna, predstavnik kanadske kompanije „SNC Lavalin“ i glavni čovek Dinkićeve predizborne liste, već pomenuti Spaskovski, u prisustvu prvopomenutog Dinkića, potpisali su ugovor o izgradnji topionice i nove fabrike sumporne kiseline u Boru. Projekat je, reče Dinkić, vredan 175 miliona evra, u RTB-u će biti izgrađene nova topionica i fabrika sumporne kiseline, a dodatno će se uložiti i oko 27 miliona evra u rudarsku opremu. Kanadska kompanija biće projektant i izvođač radova, topionica i fabrika finansiraće se pretežno kreditom Kanadske izvozne banke u iznosu od 135 miliona evra i sopstvenim učešćem RTB-a, odnosno Vlade Srbije od oko 40 miliona evra.
Maja dvadeset osmog, posle srećnog izlaska iz podzemnog ležišta „Jama“ (zadnja pošta, Bor), u ponešto opuštenijoj atmosferi, Boris Tadić obećao je da će se „u novu opremu i istraživanja narednih godina u RTB uložiti 450 miliona evra“, a sledećih leta, dodade predsednik, biće izgrađen i autoput od Paraćina ka Zaječaru, pride.
Aprila devetnaestoga, Ivica Dačić, u svojstvu svih funkcija koje obnaša, plus kao (kako naglasi) kopredsednik Mešovitog srpsko-ruskog komiteta, u prisustvu, nekoć svog, a danas Dinkićevog partijskog saborca, usput i tek ustoličenog direktora RTB Spaskovskog, najavio – nabavku moderne flotacije renomiranog ruskog proizvođača!
Šestoga aprila, Dinkić je „pustio u rad“ kamion damper, marke „Belaz“, nosivosti 220 tona, najavivši da, do kraja godine, u Bor i Majdanpek stiže još devet takvih, što, kako je izračunao potpredsednik em ministar, sa još 2 × 2 hidraulična bagera, 2 × 1 bušilicu i 2 × 1 grejder i, naknadno dodata, dva buldožera, znači da je vrednost novostizajuće opreme 27 miliona evra. I tako dalje, mada unazad.
Eto vam empirijskog dokaza da ništa ne uspeva kao što uspeva simbioza stranačkog programa i državnih para. Za kratko vreme Dinkić je prešao put od gubitnika na lokalnim izborima u Zemunu i Voždovcu do pobednika u Boru. Ideje naše, benzin vaš!
