Supernova na starom nebu

Taman je izgledalo da se na prilično učmaloj javnoj sceni Srbije, oguglaloj na svakakve senzacije, ne može desiti više ništa zaista šokantno, kada se dogodila Jelena Karleuša i njena kolumna u „Kuriru“. Najava pisanja je bila u pevačicinom stilu: „Vozim i razmišljam zašto bi Srbija čitala ono što imam da napišem? Zato što sam najlepša i najbolja pevačica; zato što neki tako ne misle; zato što mi je polni organ mozak; zato što drugima nije; zato što sam plavuša s velikim grudima; zato što je to odlična kamuflaža; zato što ću pisati najbolje kolumne.“ I dodatne odgovore na sebi postavljeno pitanje („Zato što će me neki zbog toga još više mrzeti; zato što ću Srbiji konačno pokazati svoje pravo lice; zato što će se Srbija zbog toga iznova zaljubiti u mene“) malo ko je shvatio ozbiljno.

SLUČAJ KOLUMNA: U kolumni „Otvorite svoj um!“ objavljenoj 11. oktobra, dan posle Parade ponosa, Jelena Karleuša je, između ostalog, napisala: „Ako ste rasisti, šovinisti, homofobi, idioti, imate pravo na to, ali zadržite to u sebi. Ili razmislite da li je vreme da se menjate iz korena… U Srbiji je normalno da dete gleda kako ćale mariše kevu, ali nije normalno da se dva odrasla čoveka vole. U Srbiji je normalno da se nacionalnim herojem nazove svaki koji je pobio više od 100 ljudi druge veroispovesti, ali nije normalno da gradom šetaju oni koji zagovaraju ljubav, mir, slobodu, toleranciju! Samo je u Srbiji normalno da se ćerka naziva SINE, ali nije normalno da ta ista ćerka poželi da poljubi drugog SINA.“ Sočnim rečnikom je Karleuša opisala i kako je svom mužu, „klasičnoj Srbendi“, objasnila zašto nije u pravu u svojoj homofobiji, potkačila je Dragana Markovića Palmu i njegove izjave o paradi.

Ona strana javnosti koja o JK, estradi i onima koji tu estradu vole misli samo na negativan način bila je šokirana, i ovacijama je odala priznanje Karleuši za hrabrost, zdravu pamet, činjenicu da je stvari nazvala pravim imenom. Isto su učinili i mnogobrojni komentatori na veb-portalima i forumima na kojima je do tada JK bila jedan od simbola „gluposti turbo-folka, primitivizma, skorojevićstva, razmetljivosti, prezira prema znanju i obrazovanju, sponzoruša i sponzora, plastičnih grudi i prazne glave“. Pljuštali su aplauzi „silikonskoj Hani Arent“, koja „ima veći nivo inteligencije od mnogih profesora, asistenata, analitičara“. Na tvrdnje teoretičara zavere da JK nije sama pisala kolumnu najčešći odgovor je bio: „Pa šta i da je nešto ovako dobro samo potpisala!“

Karleuša se pojavila kao gost na tribini LDP-a na Zvezdari „Branim život, neću da ćutim“, sedela je u prvom redu, a svi mediji su zabeležili da se s njom rukovao i Čedimir Jovanović, što je izazvalo na jednoj strani još više pohvala, na drugoj gomilu ciničnih komentara o novom angažovanju estradne zvezde.

U svojoj drugoj kolumni objavljenoj 18. novembra Karleuša se, između ostalog, u svom stilu („duvajte“) obratila onima koji su joj ostavljali negativne komentare na prvu kolumnu, ali nije bila mnogo blaža ni braneći se od iznenadnog viška ljubavi i poštovanja od strane onih koji su je podržali. „I vi koji ste me šatro branili i kao hvalili, u fazonu ONA I NIJE TOLIKO GLUPA I NEPISMENA, tako dedi svom. I vi koji ste napisali NE PODNOSIM NJENU MUZIKU, ALI ME JE OVIM ODUŠEVILA – M’RŠ. I vi sa teorijom zavere da ovo ne pišem JA, jer sam JA previše glupa – sikter.“ Od potonjih je reči zahvalnosti od Jelene dobio jedino Svetislav Basara.

Karleuša je postala i regionalna medijska zvezda. Zagrebački „Jutarnji list“ objavio je intervju s njom navodeći da je „direktno i britko udarila šamar svim srpskim homofobima i protivnicima gej parade“, ističući da je za svoje kolumne iskoristila „tri stvari koje narodi na Balkanu razumeju – psovke, seks i humor“. Objašnjavajući zašto je napisala kolumnu, Karleuša je izjavila: „Imam puno prijatelja homoseksualaca koji su mi ispričali svoje živote i svoje traume… i zato sam htela da kažem istinu, kud puklo da puklo…“ Napomenula je i da „od istine koju javno iskazuje nema apsolutno ništa osim privatnih i poslovnih problema“.

Karleuša je u medijima koji su se otimali za njene izjave opisivala i nešto što je počelo da liči na misiju. U listu „Alo“ pomenula je mlade koji „u ogromnom broju“ u njoj vide idola. „Imam moralnu obavezu da toj deci, kao i mojoj deci, pokušam da utrem neki bolji put. Želim da žive u zemlji bez nasilja, bez straha, da ne gladuju, da su slobodni u svojoj različitosti. Kao građanin ove zemlje i kao istaknuta javna ličnost odlučila sam da iskoristim svoju popularnost u prave svrhe“, rekla je Karleuša. Osim što je isprozivala kolege da zbog „svojih malograđanskih stavova ne žele da iskažu svoju političku svest“, dodala je, ne zaboravljajući arhisuparnicu sa estrade: „Srbija se deli na dva pola! Na dobre ljude i na stoku, koja nas vuče dole! Na Čedu sa jedne strane i jednog Palmu sa druge strane! Sa jedne strane imate Jecu, sa druge Cecu! Ko smo mi danas? Jedan dan je nas 100.000 na Đinđićevoj sahrani, sutra je tih istih 100.000 na koncertu Legijine kume…“ Karleuša je u ovoj izjavi jedino zaboravila da su je mnogi od onih koji je danas tapšu po ramenu doskora svrstavali u onaj pol „nazadne Srbije“ o kojoj i sama govori.

Mnoge kolege nisu joj ostale dužne jer su se osetile lično prozvane, a Karleuša je nastavila da se pojavljuje i tamo gde je to doskora bilo nezamislivo. Gostujući u „Utisku nedelje“ kao prva folk pevačica koja se u toj emisiji pojavila (mada je njena muzika iz turbo-folka odavno mutirala u neodređeni žanr najbliži popu), Karleuša je pokazala da bolje piše nego što priča na televiziji, što nije samo za nju karakteristično, i da joj mnogo više leže fajterske emisije o estradnim problemima u kojima se sagovornici međusobno ne štede.

U svakom slučaju, JK je za nekoliko dana postala zvezda na nebu koje je za nju do tada bilo hermetički zatvoreno, i to bez skandala koji su obeležili godine koje je provela na estradnoj sceni.

MALA OD SKANDALA: Jelena Karleuša je prvi album izdala 1995, kada je imala 16 godina, i odmah shvatila da su za napredovanje na estradi, naročito u to vreme, važniji dug jezik, skandali i atributi kojima se sama hvalila („obline, plava kosa, provokativno oblačenje“) nego glas. Posle nedavnih događanja, jedan čitalac portala tabloida „Svet“, u kome je JK redovan gost, napisao je pesmu o počecima njene karijere u kojoj se nalazi i stih: „Mala Džejka, puna duha, iako bez trunke sluha…“

Mada je brzo postala zvezda srpske estradne scene, Karleuša se o toj sceni i tada ponekad izražavala na način koji drugim pevačicama i pevačima nije bio svojstven: „Estrada je polusvet u kojem vladaju primitivizam, zloba, pakost, prostakluk, zavist, seljački kompleksi. Nema gore branše ni gorih seljaka. Na sreću, zaluta i poneki dobar čovek, ali je takvih svega dva posto.“ Prst u oko je mnogim koleginicama zabila i izjavom: „Svi mi u ovom poslu smo, u suštini, kurve. Ne baš u pravom smislu te reči, ali tu negde. Umeće je sebe dobro unovčiti. Ja sebe ubrajam u vrhunske kurve koje umeju da se prodaju za najbolju moguću cenu, na najveštiji način.“ Zbog te izjave je Željko Ražnatović Arkan, koji je u njenim rečima prepoznao napad na svoju ženu Svetlanu Ražnatović, sa kojom je JK „ratovala“ oko toga ko je kraljica srpske estrade, rekao da „Karleuša mora da je bila pijana ili drogirana kad je takvo nešto izjavila“. Karleuša je u Minimaksovoj emisiji, tada nezaobilaznom mestu za raspravu o estradno-kriminalnim skandalima, na to uzvratila rečenicom: „Ko o čemu, kurva o poštenju.“

U tadašnje estradne trendove Karleuša se uklopila i kada je 1999. godine otpočela vezu sa Zoranom Davidovićem Ćandom, „kontroverznim biznismenom“. Na priče da je Davidović umešan u trgovinu narkoticima i kradenim automobilima, Karleuša je izjavljivala: „Moj dečko se ne bavi poslom koji donosi opasnost da on ili neko s kim ima veze bude ubijen. Zoran je mlad i uspešan biznismen koji ima mladu i uspešnu devojku.“ Ćanda je ipak ubijen 23. marta 2000. godine, dok se vraćao sa sahrane Branislava Lainovića Dugog, biznismena slične biografije, ubijenog takođe u sačekuši. Promociju svog petog albuma Gili, gili Karleuša je prekinula posle Davidovićeve smrti. U intervjuu za tabloid „Skandal“ je 2008. godine optužila Cecu Ražnatović za Ćandino ubistvo: „Sedela sam pored Zorana, koji je okrenuo Cecin broj da joj izjavi saučešće, a ona je vrisnula u slušalicu: ‘Vući će ti se creva po Beogradu!’ Nepuna dva meseca posle toga prosuli su mu mozak.“

Novi album izdaje 2001. godine, a ubrzo posle toga stupa u vezu sa Bojanom Karićem, sinom Sretena Karića. Tokom 2002. se gromoglasno najavljuje i njena svetska karijera. Tabloidi pišu da su čelni ljudi iz grčke producentske kuće „Heaven“ stupili u kontakt s njom pošto su videli spot za njenu pesmu Ludača, da je JK dobila najveći iznos do tada ponuđen nekom pevaču i potpisala ekskluzivni četvorogodišnji ugovor, da snima spot za MTV, da se nalazila na naslovnim stranama svih grčkih magazina… Za ovakve vesti bila je najzaslužnija medijska mašinerija braće Karić, na čijoj su se televiziji stalno vrteli Karleušini spotovi i bezbrojni intervjui u kojima je najavljivala skori prodor na svetsku scenu („Najveći sam srpski izvozni artikal“).

Karleuša se, poput većine svojih koleginica, isticala i pričama o ogromnim iznosima koje plaća za garderobu i obuću, a ona i Karić su bili neizostavni gosti stranica tabloida. Bojan Karić je na humanitarnoj aukciji tokom koje se prodavala odeća domaćih estradnih zvezda za velike pare kupio gaćice svoje devojke, a Jelena Karleuša je izjavila: „Verujem da su ovo najskuplje gaćice u našoj zemlji. Ali, otkriću vam tajnu: nošene su i zato imaju toliku vrednost.“ Familiji Karić nije baš bilo milo zbog takve vrste eksponiranja, ali je glamurozna svadbena ceremonija, koju su mediji nazvali svadbom decenije, održana 23. septembra 2004. Samo četiri meseca kasnije brak se raspao, po čaršiji su kolale priče da je mladi Karić uhvatio Jelenu u preljubi s njenim telohraniteljem, što je pevačica oštro demantovala. Karleuša je navela da nije mogla da živi sa čovekom koji nije samostalno donosio odluke, već je to porodica činila umesto njega, ali i da je Bogoljub Karić od početka nije prihvatao. U jednom kasnijem televizijskom intervjuu je pričala da je toliko kratko bila u braku da nije stigla ni sve svadbene poklone da raspakuje.

Posle razvoda sa Bojanom Karićem ni svetska karijera više nije pominjana, a Karleuša se u rubrikama žute štampe uglavnom nalazila zbog svojih izjava o koleginicama, na primer kada je, demantujući glasine da je i ona saslušavana u policiji posle ubistva Zorana Đinđića, o svojoj „večitoj rivalki“ rekla: „Nisam ja Ceca pa da me policija privodi, zna se kakva je moja biografija i ko je moj otac.“ Inače, sukobi sa koleginicama i estradnim ličnostima (Dara Bubamara, Goga Sekulić, Seka Aleksić, Saša Popović…) jedan su od zaštitnih znakova karijere JK.

Posle trogodišnje pauze, Karleuša 2005. objavljuje novi album Magija. Pokušaj šokiranja javnosti, na tragu Madone sa kojom voli da se poredi, stiže u spotu Upravo ostavljena, u kome je pevačica razapeta na krstu. Karleuša je objašnjavala da je simbolika te scene bila u tome što je videla sebe kao nekog ko je osuđen, prognan, razapet, ali isto tako i cenjen, poštovan i uvažavan, slično kao i sam Isus. Uoči Božića 2006. u štampi se pojavljuje serija fotografija na kojima Karleuša ljubi krst i drži ga između razmaknutih nogu, na šta je burno reagovala i Crkva. Sve to nije pomoglo da Karleuša tokom 2006. održi gromoglasno najavljivani „spektakl na Marakani kakav u Srbiji još nije zapamćen“. U januaru 2007. „Kurir“ objavljuje fotografije skinute sa snimka kamerom na mobilnom telefonu, na kome Karleuša simulira oralni seks pred osobom koja ju je snimala.

NEČASTIVI U GIMNAZIJI: Novi skandal vezan za Karleušu izazvao je spot za pesmu Tihi ubica, sa albuma JK revolution, premijerno prikazan na televiziji Pink u januaru 2008. Čistunce na javnoj sceni nisu potresle seksualne aluzije i to što se JK u spotu pojavljuje u donjem vešu ležeći pokraj oskudno obučenog manekena, već što je jedna od lokacija na kojoj je sniman spot bila i svečana sala najstarije gimnazije u Srbiji, Karlovačke gimnazije. Činjenicu da za popularnost na estradi nema bolje reklame od skandala nije poremetio ni snimak koji je osvanuo na Jutjubu, na kome se čuje kako Karleuša „falšira“ i u studiju se muči da otpeva pesmu Tihi ubica.

Karleuša je bila akter još jedne „svadbe decenije“, kada se 28. juna 2008. udala za fudbalera Duška Tošića. Iste godine su dobili ćerku Atinu, posle godinu dana na svet je stigla i druga ćerka, Nika. JK je 2010. odlučila da konačno održi i jedan veliki koncert. Mada se od nje same, kao i po internet sajtovima njenih fanova, može čuti da su njeni albumi prodavani u stotinama hiljada primeraka rušeći „balkanske rekorde“, JK je godinama, kao i njene koleginice koje su takođe klasičan proizvod estrade devedesetih i satelitskog programa Pink televizije, uglavnom pevala po diskotekama i iseljeničkim klubovima u inostranstvu.

U Beogradskoj areni Jelena Karleuša je 15. maja ove godine održala koncert kojim je obeležila 15 godina rada, nazvan, u tradicionalnom pompeznom stilu, „All About Diva“. Na koncertu je bilo svetlosnih efekata, hidrauličnih liftova kojima je Karleuša spuštena na binu, pevačica je u jednom trenutku lebdela u vazduhu okačena o uže na visini od desetak metara, svirala je gitaru kao Madona… Tokom izvođenja pesme Slatka mala na binu su izašli mornari sa gej zastavama.

Mada Arena može da primi 20.000 posetilaca, a većina listova navodi da ih je na Karleušinom koncertu bilo prisutno 10.000, JK tvrdi da je njen koncert „pomerio sve granice domaćeg šou-biznisa“, najavljuje koncert na Ušću, novi album, singl na engleskom jeziku…

Šta god mislili o Karleušinoj muzici i načinu na koji vodi svoju karijeru, činjenica je da na sličan način funkcionišu Madona, Britni Spirs i ine svetske zvezde koje ne odlikuju bogzna kakve vokalne sposobnosti, ali ih odličan marketing, produkcija i mediji koji od tračeva i skandala o poznatima žive lansiraju i održavaju u orbiti. Ni inostrane muzičke zvezde se ne libe aktivizma, što u politici što na drugim poljima, pa ni tu Karleuša nije izuzetak.

Javni angažman i privatna ubeđenja mogu se razlikovati od javne karijere. Karleušine reči da će svi njeni obožavaoci prihvatiti zalaganje za život „u zemlji bez nasilja, bez straha, gladi, sa slobodom u različitosti“ samo zato što vole njenu muziku su, nažalost, neostvarive, što ne znači da nije dragoceno kada takve vrednosti podrži neko od koga javnost tako nešto ne očekuje. Fanovi se, doduše, poistovećuju i sa njenim pričama o silikonima, skupoj i brendiranoj garderobi, kao i sa mnogim drugim stvarima koje su za nju normalne, a nisu ono na šta bi većina roditelja volela da im se dete ugleda.

„Slučaj kolumna“ je doprineo da mnogi, i oni koji sa prezirom posmatraju Karleušin svet i oni koji taj svet vole, priznaju banalnu istinu da i u tom svetu ima i glupih i pametnih, i dobrih i loših, a najčešća je, kako to kod većine ljudi biva, mešavina svega pomenutog. Kako je napisao neki čitalac na jednom od foruma: „Mislim da je uspela uzdrmati i neke predrasude nas koji mislimo da ih nemamo.“ I taj mali korak ka toleranciji je dragocen, pod uslovom da ne ostane učinjen samo za ovu, jednokratnu upotrebu.