Ukoliko se pogledaju bilansi poslovanja preduzeća „Dg comp. računari“ d.o.o. iz Subotice za poslednje dve godine, stiče se utisak da za vlasnika, ministra životne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulića, gotovo da nema finansijske krize. Prema podacima iz finansijskog izveštaja koji je registrovan u Agenciji za privredne registre, prihod Dulićevog preduzeća u 2008. godini iznosio je 97.138.000 dinara, a u 2009. godini 91.915.000 dinara. Od ukupnog prometa preduzeća, ministar je ostvario čistu neto dobit od 1.170.000 dinara u 2008. godini i 803.000 dinara u 2009. Inače podaci iz privrednog registra i registra imovine državnih funkcionera ukazuju da je ministar Dulić apsolutni vlasnik preduzeća „Dg comp. računari“ d.o.o. (100 odsto vlasničkog udela).
Prema zvaničnim podacima Uprave za trezor koja funkcioniše pri Ministarstvu finansija, između državnih organa i institucija i preduzeća čiji je vlasnik Oliver Dulić postoji veoma tesna saradnja. Naime, Uprava za trezor Republike Srbije, u periodu od januara 2008. do novembra 2010. godine, evidentirala je preko 1100 transakcija, odnosno uplata koje su državni organi i institucije realizovali u korist preduzeća „Dg comp. računari“ d.o.o. iz Subotice. Drugim rečima, prema evidenciji Uprave za trezor, u navedenom periodu je čak 70 različitih državnih organa i institucija kupovalo robu i koristilo usluge firme ministra Dulića. Tako je Dulićevo preduzeće za 34 meseca poslovanja sa budžetskim organima i institucijama ostvarilo promet od oko 24.464.600 dinara.
Uprava za trezor evidentira rashode samo onih državnih subjekata koji se podvode pod konsolidovani račun trezora Republike Srbije. Drugim rečima, Uprava za trezor raspolaže podacima koji se odnose isključivo na budžetske rashode direktnih i indirektnih budžetskih korisnika. Dakle, u tom smislu je nemoguće steći uvid u eventualne transakcije između Dulićevog preduzeća i pojedinih javnih preduzeća ili državnih institucija koje posluju zahvaljujući sopstvenim prihodima, van konsolidovanog računa trezora.
Prema podacima iz jedinstvenog registra računa koji vodi Narodna banka Srbije, preduzeće „Dg comp. računari“ d.o.o. svoje poslovanje obavlja preko 10 računa, otvorenih kod različitih komercijalnih banaka, a koji su uključeni u sistem platnog prometa. Tokom 2008. godine, Uprava za trezor je, između budžetskih institucija i Dulićevog preduzeća, evidentirala promet koji se kretao oko 4.720.774 dinara. Zbirni promet koji je Dulićevo preduzeće ostvarilo u 2009. i prvih 10 meseci 2010. godine kreće se oko 19.743.826 dinara. Dakle, za nepune tri godine poslovanja sa budžetskim institucijama, preduzeće „Dg comp. računari“ d.o.o. prihodovalo je oko 24.464.600 dinara. U ovu sumu ulaze i neznatna sredstva prihodovana od fizičkih lica koja su zaposlena u pojedinim budžetskim organima i institucijama, a koja su računarsku opremu kupovala na mesečne rate.
Ukoliko se, prema njihovoj delatnosti, napravi gruba kategorizacija, dolazi se do zaključka da je robu i usluge preduzeća „Dg comp. računari“ d.o.o. koristilo: 8 zdravstvenih ustanova, 18 organa lokalne samouprave, 26 obrazovnih ustanova, 9 ustanova sa javnim ovlašćenjima, 5 ustanova kulture i 4 pravosudne institucije. Dakle, čak i da je svih 70 budžetskih institucija, prilikom nabavke robe i usluga od preduzeća „Dg comp. računari“ d.o.o., prethodno poštovalo proceduru propisanu Zakonom o javnim nabavkama, simptomatično je da je vlasnik pomenutog preduzeća niko drugi nego ministar u Vladi Srbije.
Na spisku budžetskih ustanova koje su orijentisane na zdravstvenu zaštitu, a koje kupuju kod Dulićevog preduzeća su: Opšta bolnica u Subotici, Apoteka u Subotici, Zavod za javno zdravlje u Subotici, Dom zdravlja u Kanjiži, Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Banja Kanjiža“ u Kanjiži, Gerontološki centar u Kanjiži, Filijala Severnobačkog okruga RZZO-a u Subotici i Filijala Južnobačkog okruga RZZO-a u Novom Sadu.
Međutim, da saradnju budžetskih institucija sa preduzećem „Dg comp. računari“ d.o.o. prožima politička, odnosno partijska nit, potvrđuju egzaktni podaci iz izvoda Uprave za trezor. Naime, jedan od vodećih kooperanata Dulićevog preduzeća jesu Opšta bolnica u Subotici i Dom zdravlja u Kanjiži. Subotička Opšta bolnica od preduzeća ministra Dulića kupuje računare, fiskalne kase, tastature, fleš memorije, cd-romove, štampače, faks-aparate… Takođe, ova zdravstvena ustanova koristi i usluge tehničke podrške, odnosno usluge „izlaska na teren“ servisera preduzeća „Dg comp. računari“ d.o.o. Indikativno je da je Opšta bolnica pravni sledbenik Zdravstvenog centra u Subotici u kome je do izbora, ali i posle izbora na funkciju predsednika Narodne skupštine Srbije bio zaposlen upravo Oliver Dulić.
Na spisku dobavljača Doma zdravlja u Kanjiži, posmatrano po ostvarenom prometu, veoma visoko se kotira preduzeće „Dg comp. računari“ d.o.o. Iz izvoda Uprave za trezor nije moguće precizno utvrditi koju sve opremu je ova zdravstvena ustanova kupovala od ministra Dulića. Gotovo svi transferi, a u proteklom periodu bilo ih je više desetina, tretiraju se kao „promet robe i usluga“ bez navođenja naziva računarske opreme koja je kupljena. Na ovom primeru indikativno je to što je direktor Doma zdravlja u Kanjiži dr Laslo Kermeci, koalicioni partner Demokratske stranke čiji je visoki funkcioner Oliver Dulić. Osim što je direktor Doma zdravlja u Kanjiži dr Kermeci je pokrajinski poslanik i član Odbora za budžet i finansije u Skupštini AP Vojvodine, ispred tzv. „Mađarske koalicije“. Takođe, na spisku kooperanata Dulićevog preduzeća nalazi se Gerontološki centar u Kanjiži, čiji je direktor Vladimir Hajder, takođe funkcioner Demokratske stranke.
Sem zdravstvenih ustanova, preduzeće ministra Dulića računarskom opremom snabdeva 14 mesnih zajednica u Subotici, Gradsku upravu grada Subotice, Skupštinu grada Subotice, Opštinu Novi Kneževac i Severnobački upravni okrug. Opšte je poznata činjenica da gradsku vlast u Subotici predvodi Demokratska stranka i da je gradonačelnik Subotice Saša Vučinić upravo iz ove stranke. U tom smislu grube računice pokazuju da je samo tokom 2010. godine iz budžeta grada Subotice, na račun preduzeća ministra Dulića, transferisano preko dva miliona dinara za nabavku računarske opreme. Opština Novi Kneževac je tokom 2009. godine, takođe, u više navrata kupovala računarsku opremu od preduzeća „Dg comp. računari“ d.o.o. iz Subotice. Inače, predsednik opštine Novi Kneževac je Dragan Babić, partijski kolega ministra Olivera Dulića. A kada je u pitanju podatak Uprave za trezor da je, u decembru 2009, preduzeće „Dg comp. računari“ d.o.o. svojim proizvodima snabdevalo Severnobački upravni okrug, valja podsetiti na činjenicu da je svojevremeno i Oliver Dulić obavljao funkciju načelnika tog okruga.
Na spisku od 26 obrazovnih ustanova iz Subotice, Kanjiže, Kikinde i Novog Sada, koje su kooperirale sa Dulićevim preduzećem, nalaze se pojedine osnovne i srednje škole, predškolske ustanove, dom učenika, više škole i fakulteti. Sa aspekta sukoba interesa, veoma problematična može da bude poslovna saradnja između Građevinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i preduzeća „Dg comp. računari“ d.o.o. iz Subotice. Naime, s obzirom da ministar Dulić vodi resor prostornog planiranja, urbanizma i građevine, treba imati u vidu da određena veštačenja i stručne nadzore u toj materiji uglavnom vrši upravo profesorski kadar sa Građevinskog fakulteta.
Kada je reč o kategoriji ustanova sa javnim ovlašćenjima, preduzeće „Dg comp. računari“ d.o.o. stiče profit zahvaljujući saradnji sa devet takvih državnih subjekata, a to su: Centar za socijalni rad grada iz Subotice, JP Direkcija za izgradnju Subotice iz Subotice, JP „Privredno tehnološki parkovi“ iz Subotice, JP za uređenje naselja Opštine Kanjiža iz Kanjiže, Informacioni centar za razvoj Potiskog regiona Opštine Kanjiža iz Kanjiže, Zoološki vrt Palić iz Subotice, Turistička organizacija Opštine Kanjiža iz Kanjiže, Dnevni centar za decu i mlade sa poremećajem iz Subotice i Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Subotice.
Inače, javnosti je poznato da su direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice Geza Vaš i direktor JP Direkcije za izgradnju Subotice Josip Kovač Striko, partijske kolege ministra Dulića. Osim partijske povezanosti i činjenice da Dulićevom preduzeću pravi profit na teret gradskog javnog preduzeća, Strika i Dulića povezuje još jedna veoma važna nit. Naime, u novembru 2009. godine, Striko je postavljen za predsednika UO Republičke agencije za prostorno planiranje, koja podleže pod nadležnost resora na čijem čelu je upravo Oliver Dulić.
Ni kategoriju budžetskih ustanova kulture Dulićevo preduzeće nije zaobišlo kada je reč o prodaji računarske opreme i sticanju profita. Tako su se na listi kooperanata koji kupuju kod ministra našli: Pozorište „Kosztolányi Dezső“ iz Subotice, Kulturno-obrazovni centar „Turzo Lajoš“ iz Sente, Obrazovno-kulturna ustanova „Cnesa“ iz Kanjiže, Regionalni kreativni atelje „Jožef Nađ“ iz Kanjiže i Kulturno-obrazovni centar „Čoka“ iz Čoke. Sem sa kulturnim institucijama, preduzeće „Dg comp. računari“ posluje i sa pravosudnim. Preko Dulićeve firme izvršena je nabavka računarske opreme i to za: Viši sud u Subotici, Osnovni sud u Subotici, Prekršajni sud u Subotici, i Opštinski sud u Kanjiži.
Prema članu 35. Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, ministar Dulić je bio dužan da izvrši prenos svojih upravljačkih prava u svom preduzeću i to na pravno ili fizičko lice koje će za njegov račun, i u njegovo ime, vršiti upravljačka prava do prestanka njegove javne funkcije. Ove obaveze oslobođeni su samo funkcioneri koji u privrednom društvu poseduju svega tri odsto vlasničkog udela. Međutim, uvidom u javne registre koje vode Agencija za borbu protiv korupcije i Agencija za privredne registre, moguće je videti da tokom 2010. godine ministar Oliver Dulić nije izvršio prenos svojih upravljačkih prava. Prema podacima iz registara navedenih agencija, Dulić je i dalje, sa 100 odsto vlasničkog udela u preduzeću „Dg comp. računari“ d.o.o. iz Subotice, nosilac upravljačkih prava.
Takođe, prema odredbi člana 36. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ministar Dulić je o aktivnostima svog preduzeća bio dužan da obavesti Agenciju jer je tokom 2010. godine prodavao računarsku opremu državnim subjektima. Naime, navedenim članom je propisano sledeće: „Pravno lice u kojem je funkcioner vlasnik više od 20 odsto udela ili akcija, ako učestvuje u postupku privatizacije, javnih nabavki ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom Republike, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, drugim korisnikom budžeta, odnosno drugim pravnim licem čiji je osnivač organ Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave ili pravnim licem u kojem je više od 20 odsto kapitala u javnoj svojini, obavezno je da o tome obavesti Agenciju u roku od tri dana od dana preduzimanja prve radnje u postupku, kao i o konačnom ishodu postupka u roku od tri dana od dana saznanja o njegovom okončanju.“
U članu 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, institut „sukob interesa“ definiše se kao „situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes“.
Članom 27. Zakona je propisano da „funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice“.
U tom smislu se nameće opravdana dilema da li bi preduzeće „Dg comp.računari“ d.o.o. poslovalo profitabilno i da li bi kooperiralo sa 70 državnih subjekata da u istom periodu njegov vlasnik nije bio predsednik Narodne skupštine, a potom i ministar u Vladi Srbije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
