Matrijarhat je pitanje ekonomije

Da li je ženama pružena jednaka mogućnost da ravnopravno sa muškarcima učestvuju u upravnim odborima i zauzimaju značajne pozicije u svetskom biznisu, često je pitanje kada se govori o rodnoj ravnopravnosti. Međutim, problem ne bi trebalo posmatrati samo kroz muško-ženske naočari. Žena na čelnim pozicijama u svim granama britanske ekonomije i biznisa je zapravo tema koja se više odnosi na poslovnu efikasnost.

Kompanije koje imaju rodno ravnopravni balans su stabilnije, održivije i profitabilnije. One donose bolje odluke kada je reč o ljudima, rizicima i poslovnim partnerima ili mušterijama. Kada bismo naučili da delimo osobine koje razlikuju muškarce i žene, bili bismo društveno i ekonomski kompletnija bića.

Univerzitet Krenfild nedavno je pokrenuo temu nedostatka žena na rukovodećim položajima u vodećim kompanijama u Britaniji, saopštivši da u prvih 100 kompanija na FTSE listi samo 12,2 odsto žena zauzima direktorska mesta. Lord Dejvis od Abersoka, predstavnik vlade kome je poveren ovaj izveštaj Univerziteta, prošlog meseca je izneo preporuku kompanijama na FTSE listi – da do kraja 2015. godine prvih 100 firmi treba da postave najmanje 25 odsto žena u svoje upravne odbore. Lord Dejvis je takođe predložio da se 350 kompanija sa liste jasno postavi prema ovom pitanju i odredi koliki bi procenat žena u upravnim odborima oni voleli da vide u periodu od 2013. do 2015.

Lordove preporuke su dobre i mogle bi da imaju uspeha. Kompanije ne mogu da izgube, već mogu samo da dobiju ukoliko pomešaju muško-ženske karte. Ali, tema je mnogo veća i trebalo bi je pogledati iz više uglova. Mnoge žene izbegavaju odgovorne pozicije zbog neadekvatnih i neodgovarajućih obdaništa, te su prinuđene da ostanu kod kuće i čuvaju decu. Ukoliko bi se ovaj problem rešio, mnoge sposobne žene vratile bi se u zonu radne ekonomije kao preduzetnice, poreske obveznice i – kreatorke bogatstva zemlje. A to je upravo ono što je zemlji potrebno u teškom finansijskom trenutku.