Kultura sećanja
JFK: Atentat koji i dalje raspaljuje maštu
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Treba vam još procesorske snage? Nema problema, ulogujte se na svoj kontrolni panel i dodelite još jedan procesor svom virtuelnom serveru. Još malo memorije? I to može, na potpuno isti način! Disk se napunio? Povećajte ga!
Ako makar malo pratite novosti iz oblasti informacionih i internet tehnologija, verovatno ste zapazili da stručnjaci (a i oni koji to nisu) sve češće koriste reči i fraze kao što su cloud, cloud computing, virtuelizacija, SaaS… Reklo bi se da nas je ponovo zapljusnuo talas fraza i skraćenica zagonetnog značenja sa kojima smo i do sada jedva izlazili na kraj. Međutim, ako biste se i ovog puta opredelili za ignoranciju – pogrešili biste. U pitanju je suštinski nov način pružanja i korišćenja usluga putem interneta kao univerzalnog sredstva za prenos informacija.
Da pođemo prvo od najjednostavnije odrednice, tek da se malo opismenimo. Znamo da cloud znači „oblak“, ali šta ta reč traži u informatici? Uobičajeno je da se na šemama koje prikazuju način povezivanja kompjutera i druge mrežne opreme sa internetom, sam internet crta kao oblačić. Taj oblačić označava mesto gde se nalazi vaše sanduče sa elektronskom poštom, vaša internet prezentacija ili Facebook stranica. A gde je to fizički? U eri sve bržeg interneta tačna lokacija postaje sve manje bitna. Najjednostavniji odgovor bio bi „tamo negde“ ili, na lepom srpskom jeziku, „u klaudu“.
U stručnim tekstovima reč cloud danas najčešće označava skup umreženih računara sa pripadajućim procesorima, diskovima, memorijom i specijalizovanim softverom koji služi kao „inteligentni lepak“ za ove komponente. Tako nastaje grid, platforma nove generacije za isporuku najraznovrsnijih servisa i aplikacija putem interneta. Kompanije kao što su Google, Amazon, Facebook ili Twitter baziraju svoje današnje poslovanje upravo na cloud infrastrukturi i svako ko ima GMail ili Facebook nalog zapravo je korisnik jednog od cloud servisa.
KONFIGURACIJA: Nego, zar nismo i ranije koristili kompjutere povezane u mreže? Danas čak i sasvim mala firma ima desetak računara, pa opet ne govorimo o tome da imamo cloud na svakom ćošku. Poenta je da prava cloud platforma predstavlja mnogo više od prostog skupa velikog broja računara na jednom mestu. Zahvaljujući naprednim softverskim i hardverskim tehnologijama, cloud briše granice koje nameću pojedinačni računari tako da se oni, spolja gledano, svi zajedno vide kao jedan kolosalni, virtuelni računar (otud i izraz virtuelizacija) čiji se resursi mogu koristiti na parče, na zahtev, onda kada je potrebno, onoliko koliko je potrebno.
Zvuči komplikovano, ali u suštini nije. Uzmite, na primer, problem vaše kompanijske prezentacije ili email servera koji sakuplja poštu za sve zaposlene. U najjednostavnijoj, uradi-sam varijanti, za tako nešto potrebna vam je internet konekcija, računar, tj. server i neko ko će umeti da ga konfiguriše, instalira potreban softver, da ga nadzire, popravlja, unapređuje i čuva od zloupotrebe. Potrebni su vam, dakle, i hardver i softver i neko ko zna s tim da radi. Taj hardver je najčešće predimenzionisan i skup, zato što ga kupujete tako da podrži neki vaš očekivani rast (ne možete svaki čas da ga zamenite nečim boljim i jačim, zar ne), a to opet znači da ćete najveći deo vremena (dok su vam potrebe još male) taj hardver koristiti samo sa delom raspoložive snage. Kompanija srednje veličine može da ima na desetine ovakvih servisa, veliki broj servera i malu armiju skupo plaćenih stručnjaka koja će održavati čitav sistem. Kad na to dodate i bazu podataka sa kupcima vaših proizvoda i usluga i elektronsku dokumentaciju čija se količina neprekidno uvećava, sistem postaje toliko složen da sa njim mogu da se uspešno nose samo najveće i najbogatije kompanije, ali po cenu ogromnih troškova poslovanja.
CENA: U pomoć, naravno, može da priskoči vaš internet provajder od kojeg možete da iznajmite prostor za vašu internet-prezentaciju, kupite određeni broj email sandučića ili neki treći servis. Međutim, ako ste iole uspešni u svom poslu, biće vam potreban čitav server za svaku od ovih usluga. Zakup takvih servera i servisa nije jeftin, jer ono što vi ne želite da uradite u svojoj uradi-sam varijanti mora da uradi vaš internet provajder. Tako je bilo sve doskora. I tako je još uvek kod mnogih internet provajdera koji i dalje slede koncept nasleđen iz duboke prošlosti.
Ograničenja ovakvog modela poslovanja dovela su do razvoja cloud tehnologija koje, u suštini, krajnjeg korisnika u potpunosti oslobađaju potrebe da razmišlja o hardveru i fizičkim mašinama, a provajderu omogućavaju da svoje servise plasira na racionalan način, po modelu koji je prilagođen posebnim potrebama svakog korisnika. Šta to znači u praksi? Umesto da vaš email server internet prezentaciju ili poslovnu aplikaciju smesti na jedan fizički server, provajder će je smestiti na svoju cloud platformu tako da „pliva u oblaku“ raspoloživih resursa desetina umreženih kompjutera. Poenta je da se uz svaki takav servis ili aplikaciju može alocirati tačno onoliko hardverskih resursa koliko vam je u datom trenutku potrebno. Treba vam još procesorske snage? Nema problema, ulogujte se na svoj kontrolni panel i dodelite još jedan procesor svom virtuelnom serveru. Još malo memorije? I to može, na potpuno isti način! Disk se napunio? Povećajte ga! Ako vam, eventualno, u doba opšte recesije potrebe postanu manje, smanjite troškove poslovanja tako što ćete se lišiti resursa koji vam više nisu potrebni. Smeštajući svoj server, servis ili aplikaciju kod svog provajdera na cloud platformu dobijate nešto što nikad do sada niste imali: elastičnost i fleksibilnost, tj. mogućnost da angažovani hardverski potencijal dimenzionišete (stručnjaci bi rekli – skalirate) tačno na meru koja vam je potrebna ili na meru koju sebi možete da priuštite, čak i ako se te potrebe menjaju na dnevnoj osnovi. Uz to, resursi koji su vam dodeljeni na cloud platformi garantovani su vam u svakom trenutku, bez obzira na to što u istom oblaku „pliva“ na desetine drugih aplikacija sa najrazličitijim podešavanjima.
Sve to važi bez obzira na to da li vam je za vaš server, servis ili aplikaciju potreban Windows, Linux ili neki treći operativni sistem. U roku od par minuta dobićete svoj virtuelni server potpuno spreman za eksploataciju. A to je tek početak: izgradnja složenih aplikacija na cloud platformi danas po jednostavnosti i intuitivnosti više podseća na slaganje lego-kockica nego na težak posao koji uključuje fizičke servere, kablove, mnogo pametnih ljudi, dugotrajne softverske instalacije i beskonačnu količinu frustracije.
REŠENJE: Uštede za vaš biznis su nemerljive. Pre svega, plaćate samo ono što trošite, a trošite samo onoliko koliko vam treba, ni manje ni više od toga. Odjednom, više vam nije potreban ceo sektor za nabavku i održavanje hardvera a uz to dobijate i kvalitet koji sami nikad ne možete da obezbedite. Broj stručnjaka potrebnih da održavaju vaš informatički sistem takođe se smanjuje: većinu aplikacija i servisa koji su vam potrebni za rad danas možete da dobijete „na klik“ od svog cloud provajdera, u roku od nekoliko minuta (tzv. Software as a Service ili SaaS), pri čemu odgovornost za ispravno funkcionisanje softvera prebacujete sa sebe na drugog. Uz to, današnje cloud platforme dostigle su standarde dostupnosti, stabilnosti, robusnosti i sigurnosti podataka koji su do juče bili nezamislivi, a sve to uz troškove koji su neuporedivo niži od onih koje biste imali kada biste sami „zidali“ svoju informatičku infrastrukturu od nule. Da stvar bude lepša, prebacujući svoje podatke i aplikacije u cloud, jednostavno ste ih učinili dostupnim sa svakog mesta i svakog uređaja koji ume da se „zakači“ na internet, uključujući tu i vaš iPhone ili Android telefon.
Naravno, ništa nije idealno i svaka tehnologija ima svoje rizike i nedostatke. Kad svoje aplikacije i poslovne podatke prebacite „na klaud“, dobra internet konekcija postaje još značajnija jer bez nje vaš posao može da stane. Neke kompanije zaziru od clouda strahujući da svoje dragocene poslovne podatke i aplikacije postave na tuđu platformu na kojoj ima i drugih korisnika. Praksa, međutim, pokazuje da su ovakvi strahovi preterani i da je broj „neprijatnih situacija“ minimalan, naročito ako se u startu opredelite za pouzdanog internet provajdera.
Ti „mali strahovi“ sigurno neće osujetiti dalji ekspanzivni rast cloud servisa i cloud tehnologija u svetu. Sve više biznisa, aplikacija, servisa i podataka seliće se „u oblak“, ne zato što iza ove tehnologije stoje moćne firme koje puno ulažu u reklamu, već zato što cloud nudi ono što svi prepoznaju kao svoj primarni interes: smanjenje troškova poslovanja i bolji kvalitet. Ovo „naoblačenje“ (da se izrazimo meteorološki) uveliko je zahvatilo i naše prostore, pre svega zahvaljujući trudu onih provajdera koji su tradicionalno ulagali najviše truda u istraživanje i razvoj novih servisa.
Za sve one koji žele da iz prve ruke čuju koji su dometi današnje cloud tehnologije, da saznaju nešto više o cloud servisima koji se već nude na ovim prostorima ili možda prepoznaju rešenje za neke svoje stare informatičke i poslovne probleme, EUnet organizuje Internet Business Forum, u hotelu Hajat u Beogradu 19. aprila 2011. godine sa početkom u 9 h. Skup će otvoriti Džastin Heris, direktor za razvoj cloud tehnologija kompanije Computer Associates, svetskog lidera na polju savremenih informatičkih servisa.
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ukupna tržišna vrednost kapitala pet najvećih korporacija na svetu iznosi 12.280 milijardi dolara, koliko i 44 procenta američkog bruto domaćeg proizvoda. Samo Majkrosoftova vrednost jednaka je godišnjem bruto domaćem proizvodu Francuske, sedme najveće ekonomije sveta
Pobeda nad Danskom bi Srbiju odvela u krug najboljih evropskih timova u Ligi nacija i na lakši put do Mundijala. Remi i poraz smeštaju Srbiju na treće mesto u četvrtoj grupi, pa bi mlorala u doigravanje za ostanak u A diviziju Lige nacija, kao i teži posao u kvalifikacijama za Svetsko prevenstvo 2026.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve