Malo tenisko čudo
Rođena: 15. marta 1993. godine u Moskvi, gde se njena porodica doselila iz Srbije godinu dana ranije. Uz oca Branislava i majku Ivanu ima i sestru Anastasiju.
Igra: Desnom rukom.
Visoka: 165 cm.
Karijera: Počela da igra tenis sa sedam godina u teniskoj školi „Spartak“ iz Moskve. Tu su trenirale i Ana Kurnjikova, Anastasija Miškina, Marat Safin itd. Kao juniorka osvojila je šest ITF (International Tennis Federation) titula, učestvovala na otvorenim prvenstvima Australije, Francuske, SAD i na Vimbldonu. Profesionalac je od 2008.
Skor: Iza sebe ima 59 pobeda i 30 poraza. Do sada je zaradila 34.100 dolara. Za reprezentaciju Srbije nastupa od aprila 2009, kada je sa Anom Ivanović pobedila Španiju u rezultatski nevažnom dubl meču. Oktobra prošle godine je bila 213. igračica sveta, što joj je i najbolji uspeh u karijeri. Danas je 290. na WTA listi.
Federejšn kup: Koliko joj je u februaru 2009. značio poziv Teniskog saveza: „Mislim da je svakoj mladoj igračici želja da trenira sa Anom (Ivanović) i Jelenom (Janković). Ja nemam plasman na WTA listi, ali sam dobila priliku da budem uz FED kup tim i veoma sam zahvalna Savezu zbog poziva. To će biti dobro iskustvo za mene i nadam se da ću za nekoliko godina dobiti poziv i da branim boje Srbije.“
Dubl s Jelenom: U julu 2010, pred turnir u Portorožu (Slovenia open): „Imam veliku podršku od Jelene (Janković), kako na terenu tako i van njega, družimo se, šalimo, smejemo… I kad pogrešim na terenu, ona me bodri i kaže mi ‘Nema problema, idemo dalje’. Sve se više navikavam na nju na terenu i na tempo kojim igraju teniserke ovde. Očekujem da ću u polufinalu pokazati još bolju igru. Smatram da uz osmeh, dobru komunikaciju i sjajnu atmosferu možemo do finala.“
O atmosferi i timu: „U ekipnim takmičenjima može da presudi i najmanja sitnica. Na primer, ako ja popijem sve sokove u svlačionici, a ne stignem da pobegnem odatle pre nego što dođe Bojana (Jovanovski), pa Jelena mora da nas razdvaja i zakasni na meč. Šalim se, naravno. Ali zaista je u ekipi vrlo bitno psihološko stanje igračica, topla atmosfera, podrška. Mi sa tim nikada nismo imale problema, uvek je atmosfera da bolja ne može biti.“
O mestu, Novi Sad: „Beograd se verovatno zasitio tenisa. Ovde mi se mnogo svidelo navijanje i atmosfera. Mnogi ljudi su me stojeći pozdravili prilikom dobijanja nekih poena i zbog toga mi je jako krivo što nisam dobila meč.“
O mestu, Bratislava: „Ne verujem da ću igrati, ali sam tu kad god budem zatrebala ekipi. Mislim da imamo sve šanse da završimo duel već u singlu.“
I još: „Moja očekivanja su, kao i uvek, optimistična. Kakva bih ja bila timska igračica sa pesimističnim očekivanjima? Pa, selektor bi me odmah izbacio iz ekipe.“
Posle pobede: „Stvarno ne mogu da vam opišem kako se osećam, dođe mi da skočim u Dunav od sreće.“
Danijela Hantuhova: „Ovo je sramota. Žao mi je naših navijača. Ne mogu da verujem da su nas savladale Jelena Janković i Aleksandra Krunić, koja je daleko manje poznata od Ane Ivanović. Bila sam ubeđena da ćemo dobiti meč kada sam videla ko će nam biti rivalke. Ali, izgleda da je ipak Jelena bila mnogo svežija jer nije igrala prvi dan.“
Poruka: „Htela bih da zahvalim Jeleni na velikom srcu: ona uvek igra najbolje što može, čak i više kada igra za Srbiju, i da joj kažem da je volim.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
