Slučajevi, zakoni i njihova tumačenja

Kada je Sabor Srpske pravoslavne crkve pre nešto više od mesec dana izrazio zabrinutost zbog stanja u regionu, verovatno da ni sami arhijereji nisu mogli da pretpostave koliko će razloga za zabrinutost tek uslediti. Baš u vreme kada je najviše crkveno telo donosilo zaključke prolećnog zasedanja, predsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović najavio je da će se njegova stranka u svom programu zalagati za objedinjavanje pravoslavnih u Crnoj Gori. Iako su se mnogi tada pozvali na postulat o odvojenosti crkve i države, kome ima nekoliko vekova, vladajuća koalicija predvođena slabijim partnerom SDP-om, sa Rankom Krivokapićem na čelu, krenula je u obračun sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom.

Što se tiče položaja SPC-a u ostalim bivšim jugoslovenskim republikama, vraćanje imovine crkvama je opšte bolno mesto te tu SPC svakako nije izuzetak. Sama sloboda delovanja, poštovanje verskih i ličnih prava, odnos sa drugim crkvama kao i „atmosfera“ koja vlada u pojedinim eparhijama vremenom – u principu – izgledaju bolje.

No, kada je reč o regionu, osim nametnutih, objektivnih problema koji utiču na život same Crkve i vernika, postoje i oni unutrašnji od kojih SPC ne bi smela više da beži. Istini za volju, Sabor je počeo da se obračunava sa problemima u svojim redovima, no to je proces koji zahteva puno vremena i duboke promene, pa otuda verovatno deluje da se one događaju presporo. Bilo kako bilo, odgovornosti i ponašanje pojedinih crkvenih ljudi, kao što je episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda, morali bi da dođu na dnevni red. I dok se javnost bavi nagađanjem o poslovima, te likom i delom moćnog, kontroverznog vladike, Sabor za sada ćuti. Ovih dana, njegov bivši đakon Bojan Jovanović najavio je da će napisati knjigu o svim strahotama koje je doživeo tokom služenja kod episkopa Vasilija. Ako bi se samo delić njegovih optužbi pokazao kao tačan, vladika zvorničko-tuzlanski bi po svim zakonima, i ljudskim i Božijim, bio više nego kriv.

KAO NEKAD: Odnosi Mitropolije crnogorsko-primorske i crnogorskih vlasti pogoršavaju se svakim danom. „Tipološki, situacija je ista kao u vrijeme tvrdog komunizma. Tada smo bili bukvalno gonjeni, ali smo nalazili načina da u tim vodama plivamo. Neko bi rekao da je sada bolje, međutim ja sam iskusio i jedno i drugo vrijeme, i ono ‘srednje’, i otuda mogu da tvrdim da je današnje najsličnije vremenu tvrdog komunizma“, smatra arhijerejski namesnik bokokotorski i dugogodišnji kotorski paroh Momčilo Krivokapić.

Naš sagovornik ističe da je tada postojalo Udruženje sveštenika, preko kojeg je država pokušavala da kontroliše sve sfere rada u Crkvi. „Danas se pristupa perfidnije. Nema više oficijalnih insajdera pošto nema Udruženja. Ali taman kada smo se ponadali da smo popunili parohije i manastire kvalitetnim i školovanim kadrom, počeo je sistematski progon. Sada dovode u pitanje čak i legalitet Srpske pravoslavne crkve, što se nikada nije događalo“, smatra on.

Tačke sukoba je teško i nabrojati.

Pre nekoliko dana stigla je „vest“ da SPC takoreći ne postoji, odnosno da nije registrovana te tačnije pravno ne postoji za MUP Crne Gore. U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj tvrde da se Zakonom iz 1977, koji je i danas na snazi, tradicionalne crkvene zajednice nisu registrovale. Podrazumevalo se da one imaju svoja prava, a registracija je bila obavezna za one koje su se naknadno formirale.

U saopštenju MUP-a Crne Gore se, međutim, kaže da je registrovano 14 verskih zajednica među kojima i Barska nadbiskupija i Mešihat islamske zajednice, ali da SPC nije među njima. U jednoj od kasnijih izjava naveli su da oni ni sa kim ne zaoštravaju odnose, već da samo sprovode zakon. Otac Momčilo Krivokapić odbacuje takve tvrdnje. On smatra da je to pokušaj crnogorskih vlasti da prikažu Srpsku pravoslavnu crkvu „stranom u sporu“. Naime, s obzirom da postoji Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) koja se registrovala 2000. kao nevladina organizacija, istim činom registracije one bi se, po tom scenariju, poravnale. „Tako bismo mogli da podijelimo i imovinu. Ali mi smo na ovim prostorima in continuum od 1219. godine i nikako ne mogu da nas izjednače sa nekom NVO CPC-a, koja je i uspostavljena samo zato da bi nas disciplinovali.“

I kada je o ostalim problemima reč, crnogorska vlast i institucije tvrde da se radi samo o poštovanju zakona i da nije ništa lično, a SPC – da se radi o nezapamćenom progonu.

IMIGRANTI U MANTIJAMA: Pre nekoliko dana iz Crne Gore deportovan je sveštenik Siniša Smiljić. On je priveden nakon sumnje da je remetio javni red i mir i uzbunjivao javnost. Naime, otac Siniša je pokušao da uđe na Sveti Stefan, sa grupom meštana i ruskim novinarima, kako bi im pokazao ostatke crkve Svetog Aleksandra Nevskog. Uprava ovog grada-hotela im to nije dopustila i došlo je do prepirke u kojoj po svemu sudeći nije učestvovao sveštenik. Otac Siniša Smiljić, inače državljanin BiH, deportovan je uz zabranu ulaska u Crnu Goru u trajanju od godinu dana. Kao razlog navedeno je da je boravio na osnovu lažne turističke vize. U Mitropoliji tvrde da je on boravio sa njihovom garancijom, kao i da je u toku (bio) postupak po njegovoj žalbi „kojom mu je nedavno, kao i drugim sveštenicima i monasima Mitropolije, uskraćeno pravo na privremeni boravak“.

Pre ovog događaja, u akciji policijskih službenika „pronađeno je više lica koja ilegalno borave u manastirima i crkvama na području Nikšića, Plužinama i Šavniku“. Kako je prenela Beta, „otkrivene osobe su se uglavnom bavile vršenjem verske službe“, a Uprava policije CG je u svom saopštenju navela da će nastaviti s tim ne bi li i dalje „na kvalitetan način suzbijali ilegalne migracije“. Policijske akcije kojim je „raskrinkavano“ sveštenstvo i monaštvo SPC-a u pomenutim opštinama trajalo je od 11. maja do 4. juna. Konačno, MUP CG je saopštio da 86 sveštenika SPC-a nema odobreni boravak u toj državi te da moraju da ga reše na zakonom propisan način i da će onda sve biti u redu. U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj tvrde da u poslednje dve godine nije odgovoreno ni na jednu molbu za boravak. Očekivano, MUP takve tvrdnje odbija. „Poruka je sljedeća – ako hoćete da ostanete SPC, onda ćemo vam mi desetkovati kadar. U prvom komšiluku, u katoličkoj crkvi u Kotoru je sveštenik Poljak i niko mu ne pravi probleme. A dobio je papire prije Konkordata. Biskupija kotorska ima samo dva sveštenika koji su domoroci. Uzgred, svi su oni regulisali pitanje dvojnog državljanstva, imaju i pasoš i putovnicu. Nas disciplinuju i na tom polju. Moja supruga je, na primjer, dobila državljanstvo tek nakon 40 godina boravka u Crnoj Gori“, komentariše otac Momčilo Krivokapić.

DA JE MENI OSTROG: U Crnoj Gori nalazi se 571 crkva, 60 manastira, a prema nekim procenama ukupno zemljište obuhvata 12 kvadratnih kilometara nepokretne imovine. Predsednik Socijaldemokratske partije (SDP) Ranko Krivokapić, jedan od najvećih zagovornika Crnogorske pravoslavne crkve (kanonski nepriznate, čiji je osnivač Miraš Dedeić, anatemisan od strane Vaseljenskog patrijarha pre 13 godina), nemali broj puta je pretio Mitropoliji, najavljujući vraćanje imovine državi a posebno „ciljajući“ na manastir Ostrog. Isto tako, obećavao je i predstavnicima CPC-a povratak imovine „koja im pripada“. Iz CPC-a stižu komentari, vrlo slični onima Ranka Krivokapića – da na restituciju imovine Pravoslavne crkve imaju prava oni i država.

Na prošlogodišnje najave lidera SDP-a, predsednik Crne Gore Filip Vujanović je u intervjuu „Danu“ kazao da mu nije poznat primer moderne države u kojoj su, mimo svih principa, crkve i bogomolje proglašene državnom imovinom te da to neće uraditi ni Crna Gora. Mitropolit Amfilohije nedavno je izjavio da očekuje da pitanje imovine bude rešeno i da preovlada razum s obzirom na tendenciju da se Mitropoliji oduzmu svi hramovi i sveukupna imovina.

„Oni nama ne mogu da oduzmu više od ovoga što su nam već uzeli. Mogu navodno da nam uzmu Ostrog, sve nadajući se novcu koji bi se slio u njihovu kasu. Ali ne ide to tako. Što se tiče CPC-a, oni nisu strana u postupku i njima se ne može dati ništa“, kaže otac Momčilo Krivokapić. Pravne radnje su već preduzete, a SPC je tužila državu Crnu Goru pred Sudom u Strazburu.

POSTREFERENDUMSKI STRES: Prema tvrdnjama prosrpski orijentisanog korpusa u Crnoj Gori, ponašanje crnogorske države poslednjih nedelja tumači se kao silovit obračun sa SPC-om usled saznanja da će rezultat popisa stanovništva biti porazan po njih. „Nikako da nas izbroje. Ispostavilo se da jedno selo u Rožaju ima 5000 referendumskih glasača više nego stanovnika. Vidjeće se 15. jula da nas Srba iz Crne Gore ima isto kao i Montenegrina i zato im je neophodno štelovanje“, smatra arhijerejski namesnik bokokotorski. Po njemu, insistiranje na CPC-u služi kao potkrepljenje crnogorske nacije. „Regularna SPC je nepremostiv problem režimu Crne Gore u mijenjanju identiteta. Inžinjering mijenjanja je počeo još davno, u tu svrhu je napravljena ne samo CPC već i Dukljanska akademija nauka i umjetnosti, crnogorski Pen centar i sijaset nevladinih organizacija, koji pokušavaju da falsifikuju istoriju“, kaže otac Momčilo Krivokapić.

I dok će samo izgledati da je situacija sa Makedonskom pravoslavnom crkvom (MPC) ista kao sa CPC-om, suštinski nije tako. Naime, i u raskolu postoje nijanse.

RASKOL KOJI STOJI: Patrijarh German jeste 1958. dao autonomiju MPC-u i to je funkcionisalo do 1967. kada je Makedonska pravoslavna crkva proglasila autokefalnost. Taj čin je bio raskolnički, ali se odnos još više zaoštrio nakon neuspelih pregovora u Nišu 2002. gde je delovalo da će konačno doći do sporazuma. Dogovor je podrazumevao da se prizna najšira crkvena autonomija eparhijama u Makedoniji, ali i da izbor poglavara Crkve u Makedoniji potvrđuje patrijarh srpski i da taj poglavar na liturgiji prvo pominje ime poglavara SPC-a. Predlog je prihvatila većina makedonskih episkopa, ali su u poslednjem trenutku odustali od poštovanja istog. Jedini koji je naknadno prihvatio i potpisao Niški dogovor bio je tada mitropolit veleski i povardarski Jovan (Vraniškovski). Sinod SPC-a je priznao autonomiju Ohridske arhiepiskopije sa Vraniškovskim na čelu. Nakon toga, njega je prvo sud u Bitolju optužio za širenje rasne i verske mržnje pa tužbi MPC-a da je „otpečatio i rasturao verske kalendare i knjige u kojima se vređaju arhijereji te crkve“. Prethodno je osuđen zbog nasilnog ulaska u objekte MPC-a. Tada je proveo u zatvoru osam meseci. U oktobru 2009. osuđen je na dvoipogodišnju kaznu zatvora zbog navodne zloupotrebe 320.000 evra crkvenog novca, što je nedavno potvrdio Vrhovni sud Makedonije. Uhapšen je na srpsko-bugarskoj granici, ali je početkom godine Sud u Bugarskoj odbio da ga izruči Makedoniji.

U svom prvom obraćanju javnosti patrijarh Irinej je, govoreći o MPC-u, izjavio da će „Srpska crkva učiniti sve i nikada svoja vrata neće zatvoriti da se to na najcelishodniji način reši“, ali i da će rešavanje dobrim delom zavisiti od dogovora još nepriznate i priznate Makedonske crkve (Ohridska arhiepiskopija). Zvaničnici nepriznate MPC izjavljivali su ranije da postoje neformalni kontakti sa srpskim vladikama, ali ne i službeni pregovori.

„Mi smo optimistični da će Skoplje konačno prihvatiti ono što su legalno dobili (a to je autonomija) i da će doći do poravnanja. Njihovu autokefalnost niko u pravoslavnom svijetu ne priznaje. Da li će nekada redovnim putem oni dobiti autokefalnost od majke crkve, što je SPC, stvar je daljeg razvoja i ustrojstva i odnosa. Veoma je bitna procjena majke crkve o zrelosti onog kome daje, odnosno ne daje autokefalnost. Recimo, uz dužno poštovanje Tošeta Proeskog koga smo zaista svi ožalili, bio je vrlo častan i plemenit mlad čovjek, inicijativa da on bude proglašen za sveca govori o nezrelosti MPC-a“, smatra otac Momčilo Krivokapić.

SVE PO ZAKONU: U Hrvatskoj su poslednjih godina zabeležene teškoće s vraćanjem crkvene imovine, kao i povremeni vandalski napadi na imovinu SPC-a. „Ovdje je Zakon dosta jasan i precizan, mi se pod to uklapamo i ni na koji način nismo diskriminisani“, smatra otac Slobodan Lalić, direktor Srpske pravoslavne gimnazije u Zagrebu. On kaže da tamo do sada nije bilo slučajeva koji bi bili rešeni na način na koji se rešavaju u Crnoj Gori. „Mora se nabaviti dosta obimna dokumentacija za strane državljane, a u našoj eparhiji ima dosta sveštenika iz Srbije i Republike Srpske, ali ako treba da se sačeka, njihova policija je u tome korektna“, prenosi svoje iskustvo otac Slobodan.

Što se tiče imovine, međutim, iako je Zakon izglasan, vraćeno je oko 15 odsto. Prošle godine je Milenko Popović, arhijerejski namesnik zagrebački, izneo procenu da je Hrvatska dužna da vrati oko 10.000 kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, od čega samo u Zagrebu između 5000 i 6000 m², kao i „neospornih 1,8 odsto od sveukupnih zemljišnih i šumskih površina“ u toj državi.

No, s druge strane, kada je reč o svakodnevnom radu i funkcionisanju SPC-a, poštovanju verskih i nacionalnih prava, otac Slobodan Lalić smatra da „poboljšanje zaista postoji. Drugi problem je što se svakim danom susrećemo sa manjim brojem stanovnika i samim tim je teže. Čak i rezultat popisa neće biti odraz slike na terenu jer je nemali broj onih koji su iz Srbije i Republike Srpske došli, upisali se i otišli.“ Takođe, kako ističe naš sagovornik, većina još treba da nauči da uvažava manjinu, neka prava su data ali samo teorijski, a opet „mi koji smo manjina treba da se naučimo da neka prava koristimo“.

Kao veoma značajan korak, on navodi postojanje pravoslavne gimnazije u Zagrebu čiji je i direktor. Gimnazija radi po planu i programu za opšte gimnazije, s tim što su dodata dva predmeta – srpski jezik i pravoslavna veronauka. Njena specifičnost je da ne školuje sveštenički kadar, već je mogu upisati svi i nakon nje nastaviti učenje na bilo kom fakultetu. Drugim rečima, njena diploma ima težinu bilo koje druge opšte gimnazije u Zagrebu. Sada je pohađa 80 učenika koji žive u Zagrebu i školuju se o trošku Srpske pravoslavne crkve. To je prva gimnazija takve vrste u regionu.

„Što se tiče problema, naveo bih da je potrebno više pažnje posvetiti našim svetinjama, kao i povremena vrijeđanja, ispisivanja grafita po objektima SPC-a“, kaže otac Slobodan.

Vladika dalmatinski Fotije je decembra prošle godine pisao hrvatskom ministru unutrašnjih poslova Tomislavu Karamarku i ukazao na brojne napade na srpske povratnike, sveštenike i hramove SPC-a, kao i pravoslavna groblja. „Vjerujem da vam ove stvari nisu nepoznate i da od svojih saradnika već imate o tome saznanja. Međutim, mi rukovođeni duhovnom i pastirskom odgovornošću, osjećamo potrebu da vam dodatno skrenemo pažnju na ovaj fenomen, koji umnogome asocira na period Drugog svjetskog rata“, kada su nevini stradali samo zato što su druge vere i nacije, pisao je vladika Fotije, između ostalog dodavši da zbog pretnji sveštenstvu i narodu „Srbi sa zebnjom gledaju u budućnost“.

CRKVA I NACIJA: „Živimo u BiH koja nema drugu tradiciju osim multietničke, multireligiozne i paradoksalno je da nas tome pokušavaju naučiti neki sa mnogo manje iskustva u tome“, izjavio je nedavno u Sarajevu vladika zahumsko-hercegovački Grigorije. Tom prilikom je kazao i da je položaj SPC-a u BiH složen i da nije isto u Trebinju, Mostaru, Bihaću, Bijeljini, a da je najkompleksnije u Sarajevu gde je stanje ipak bolje nego posle rata kada su ljudi bili u grču.

U Mitropoliji dabrobosanskoj, kao i u ostalima, postoji ozbiljan problem vraćanja imovine, u Sarajevu se konkretno radi baš o zgradi Bogoslovije, zatim finansijske teškoće, a problem je i što se veliki broj vernika iselio sa ovog područja.

Kada je reč o Republici Srpskoj, položaj SPC-a tamo je više nego povoljan, njen uticaj u društvu je veliki, a zbog poslednjih ratnih zbivanja snažan je (bio) i njen nacionalno-kohezivni element. „Taj element je često izbijao u prvi plan. Danas se situacija, makar u Hercegovini, promenila. Jer on ima određenu funkciju u društvu, ali je njegov karakter u odnosu na misiju Crkve apsolutno sekundaran“, kaže Rade Kisić, docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

On dodaje da se međucrkveni odnosi u BiH moraju posmatrati u kontekstu celokupnih međuetničkih odnosa. „Jedan osećaj nezavršenosti celokupne države doprinosi održavanju izvesnih međuetničkih tenzija i sigurno se reflektuje i na međucrkvene odnose.“ S druge strane, vidljivi su napori da se dođe do dijaloga i saradnje.

Hercegovina ne može da se spomene a da se ne istakne da tamo stoluje jedan od vladika koji privlače najviše pažnje u SPC-u, vladika zahumsko-hercegovački Grigorije, a u manastiru Tvrdoš (Trebinje) nalazi se i jedan od najrečitijih i najoštrijih među arhijerejima, umirovljeni vladika Atanasije (Jeftić). Zahvaljujući i tome, uticaj SPC-a je vrlo primetan u raznim sferama života. S jedne strane, ima onih koji bi to okarakterisali kao „višak uticaja“, a sa druge nemali broj ljudi to smatra vrlo značajnim i vrednim.

MRAK: Ovih dana novinske stupce ponovo puni vladika koji živi u, kako ga je sam nazvao, srpskom Versaju i o čijem se obimu i prirodi biznisa, kao i moći koju poseduje, tek nagađa. Vladika Vasilije Kačavenda stoluje u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj. Nedavno se oglasio njegov bivši đakon Bojan Jovanović sa optužbama za najteža krivična dela za koja tvrdi da ima dokaza. „Trač portali i žuta štampa nisu mjesto na kojem se sudi, a pogotovo presuđuje, bilo kom građaninu, a valjda u građane spadaju i episkopi svake crkve, pa i SPC-a. (…) Ko je u datom slučaju oštećena i ugrožena strana, da li je to Bojan Jovanović ili vladika Vasilije, znaće se posle sudske presude, u doglednoj budućnosti“, oglasili su se ubrzo iz kancelarije episkopa zvorničko-tuzlanskog.

Na Srpskoj pravoslavnoj crkvi je da ispita da li ima ikakve istine u optužbama koje su čuju sa raznih strana na račun pojedinih velikodostojnika i time otkloni probleme na koje sama može i mora da utiče.

POBOLJŠANJE ODNOSA: Predsednici Tadić i Josipović u manastiru Krupa kod Obrovca foto: reuters