Kada je reč o novim generacijama računara, apsolutni hit u svetu trenutno su takozvani ultrabook laptopi. Ovo ime i koncepciju osmislio je Intel pokušavajući da omogući proizvođačima PC-a da u pogledu elegancije proizvoda doskoče kompaniji Apple koja pravi tanke, sjajne, bele i elegantne računare, Macbookove. Ultrabookovi će moći da ispoštuju nekoliko osnovnih pravila: da imaju bateriju čija je autonomija minimum pet sati, da ne budu deblji od 20 milimetara u najširem delu i da njihova masa bude ispod 1400 grama. Nova generacija Intelovih procesora će, sa druge strane, obezbediti snagu „ispod haube“, kako to kažu tehno-zaluđenici, pa će bez obzira na krhku konstituciju po performansama prešišati trenutno najmoćnije računare.
Evo jednog primera takvog računara koji je promovisan u septembru i prošao je vrlo zapaženo: Acer Aspire S3 ima dijagonalu ekrana 13 inča – taman toliku da i tastatura bude upotrebljiva odraslim ljudima – a u najširem delu debljine je svega 13 milimetara i teži tačno 1,4 kilograma.
EVOLUCIJA: Ova tendencija da prenosivi računari postaju sve lakši i lakši „prirodna“ je evolucija. Pre samo pet godina laptopi su imali po četiri, pet kilograma i to nismo doživljavali kao veliki problem, osim kad s njima u rukama krenemo u šetnju gradom.
No, kompjuteri su, kada je reč o njihovoj masi, krenuli sa veoma visoke pozicije. Elektronski numerički integrator i kompjuter, takozvani ENIAC (The Electronic Numerical Integrator and Computer), koji se smatra prvim uspešnim računarom opšte namene jer je umeo da rešava raznovrsne probleme, u ondašnjoj štampi nazivan je „gigantski mozak“. Nastao je 1946. godine na Univerzitetu u Pensilvaniji, ali je u njegovoj konstrukciji tokom rata učestvovala američka vojska. Mada je upotrebljavan sve do 1955. godine, ENIAC-ova snaga, inteligencija i upotrebljivost teško su uporedive sa Acer Aspire ultrabookom. Ali ENIAC je bio fascinantan zbog nečeg sasvim drugog: trošio je 150 kW, zauzimao je površinu od oko 170 kvadratnih metara (2,4 m × 0,9 m × 30 m) i bio je težak čak 27 tona! Ako zakoračimo koju deceniju kasnije, videćemo da su kompjuteri polako postajali sve manji i manji, a da sada, sa tabletima i netbookuvima dimenzija postaje apsolutno nevažna karakteristika.
CIGLA: Ako ste nekim slučajem imali priliku da vidite kako danas izgleda unutrašnjost jednog kućnog DVD plejera, posebno nekog jeftinijeg modela, verovatno ste se osetili prevareno. Ovi uređaji, ako ih poredimo sa pretečama, VHS plejerima, znatno su lakši, ali to nije sve. U velikom broju čak i tako iznenađujuće laganih DVD plejera mogu se naći teške metalne kocke koje su zavarene za unutrašnjost i služe da bi uređaj bio masivniji. Kako drugačije da vam prodaju po toj ceni nešto što ima minijaturnu i jeftinu elektroniku?
Televizori, s druge strane, mada su doživeli izmenu dimenzija – postali su tanji, a većeg ekrana – ali nisu mnogo menjali masu, valjda zato što ona nikako ne utiče na iskustvo korisnika. Verovatno da bi televizor danas i mogao da bude lakši, ali kako da novi Samsungov Smart model, čiji je panel širok svega 2,97 sentimetara stoji stabilno ako nije težak kao tuč – više od 16 kilograma.
OBRNUT PROCES: Ako vam je, sudeći prema onome kako su evoluirali računari i neki drugi proizvodi, sasvim logično da napredak tehnologije nužno smanjuje masu proizvoda, ipak niste bili u pravu.
Fiksni telefoni jesu manji i laganiji od, na primer, onih s kraja XIX veka, danas ih jedva razlikujemo od mobilnih telefona. Ali, s druge strane, mobilni telefoni doživeli su sasvim obrnut proces. Do pre pet godina proizvođači su se utrkivali ko će napraviti što manji i laganiji telefon, i u tome uspevali toliko da smo mnoge jedva razlikovali od minijaturnih dečijih igračaka. U Ginisovu knjigu rekorda ušao je podatak o najlakšem telefonu na svetu koji je proizveden u izraelskoj kompaniji Modu. Telefon Modu Mobile ima svega 40 grama i dimenzija je 72 x 37 x 7,8 milimetara. Iznenađujuće, njime se može baratati na vrlo sličan način kao i sa „normalnim“ telefonima: poslati SMS, pustiti muzika ili čak fotografisati.
Ipak, situacija sa telefonima je trenutno drastično drugačija. Proizvodnja „glupih“ telefona poput Modu polako zamire, dok smartphone industrija preuzima primat. Pametni telefoni su u svojoj kratkoj istoriji doživeli sasvim obrnut proces – njihov ekran postaje sve veći što prati i odgovarajuća masa. Primera radi, poznati tajvanski proizvođač ovakvih uređaja, HTC, pre pet godina pravio je pametne telefone sa ekranom osetljivim na dodir dijagonale 2,8 inča i prosečne težine oko 120 grama. Pet godina kasnije, najnoviji model HTC Evo ima dijagonalu ekrana od 4 inča i oko 150 grama. Trideset grama gore-dole ne zvuči kao velika stvar, ali u slučaju telefona ovo jeste jedna od važnih karakteristika. To je lepo pokazala sudbina jednog ambiciozno zamišljenog uređaja koji je bio aktuelan pre oko godinu i po dana, telefon Streak kompanije Dell. Streak je petoinčni telefon koji je prevazilazio veličinu prosečnog dlana i težinu prosečnog telefona pa je, mada veoma moćan i lepo dizajniran, njime bilo teško manipulisati. Iako je imao napredne karakteristike i odlične performanse, njegova proizvodnja nije potrajala i Dell je digao ruke od Streaka i počeo da pravi Streak 7 – unapređeni model sa dijagonalom od sedam inča koji više nije bio telefon, nego tablet.
Bez obzira na ovaj primer sa evolucijom telefona, ako se osvrnete oko sebe i pogledate stvari koje vas okružuju, primetićete da su bar one čija tehnologija napreduje krupnim koracima ipak uglavnom drastično manje i laganije. I toga će biti još više. Brojne studije koje su se bavile uticajem težine automobila na potrošnju goriva i performanse zaključile su da bi čak i malo smanjenje mase automobila drastično uticalo na globalnu potrošnju energije. Kao potvrdu da smanjenje mase za 500 kilograma može biti ostvarivo, neki navode primer Eko maratona koji se još od 1939. održava u organizaciji kompanije Shell. Prosečan automobil koji tamo učestvuje teži svega oko 45 kilograma. Rekord u minimalnoj potrošnji još od 2004. drži francuski tim koji je „naterao“ auto da pređe 3410 kilometara sa samo jednim litrom goriva.
Uostalom, zar nema ilustrativnijeg primera da ljudi vole minijaturne stvari od mikropraseta, sorte koja je poslužila prvo za istraživanja, a u poslednje dve decenije sve češće kao kućni ljubimac. Nauka je dokazala da su svinje vrlo pametne životinje i ponekad čak i zanimljive, ali njihova spoljašnjost bila je toliko neprivlačna da su bili potrebni timovi genetičara koji su omogućili prasetu da uđe u kuću. Minijaturni prasići po pravilu imaju manje od 20 kilograma, ali neki primerci jedva da bi stali u dlanove dve ruke.
