Muftija, kandidat za predsednika
Zvanično: Rođen je 15. februara 1970. u selu Orlje, opština Tutin. Osnovnu školu je završio u selu Ribariće, a Medresu „Gazi Husrev-beg“ u Sarajevu. Islamski fakultet, odsek za šerijatsko pravo, završio je 1993. godine u Konstantini (Alžir), nakon čega je postao profesor Medrese u Novom Pazaru. Za postdiplomske studije odabrao je Liban. Čim je osnovan Mešihat Islamske zajednice Sandžaka, 1993. godine, izabran je za njenog predsednika – zahvaljujući Sulejmanu Ugljaninu, tvrde upućeni, ali to se ne navodi u zvaničnoj biografiji. Za predsednika i glavnog muftiju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji izabran je 27. marta 2007.
Beogradski režim: Optužuje za „nasilje, torturu, licemerstvo i tiraniju nad Bošnjacima“ i u tom smislu očekuje obeštećenje od 100 miliona evra od „Blica“, od Srbije autonomiju za Sandžak, od Ketrin Ešton međunarodne posmatrače, a od Bošnjaka u matici i dijaspori – po jedan procenat ličnih prihoda za „finansiranje projekata od nacionalnog značaja“.
Prostor za delovanje: Oslobodili su mu ga i otvorili Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin, nekadašnji sandžački protivnici, sada u kohabitaciji pod plaštom vladajuće koalicije, ali i međunarodni zvaničnici koji godinama nisu propuštali priliku da se sretnu s njim i dodatno mu pothrane ambicije.
Igranje s vatrom: „Igranje Sandžakom znači poigravanje sa ovim delom Srbije… Ukoliko većinski stanari odluče da zapale jedan stan, rizikuju da se upali cela zgrada.“ Ne kaže kakav je rizik ako manjinski stanari zapale zgradu.
Plan i program: Drugo poluvreme „borbe za opstanak Bošnjaka“ održaće se na izborima 6. maja. Cilj je autonomija Sandžaka pri čemu se, po objašnjenjima, „misli na celovitu teritoriju u njenim istorijskim granicama, što podrazumeva deo teritorije koji se nalazi u Crnoj Gori“.
Najmlađe dete: Muftija Zukorlić Sarajevo smatra duhovnim centrom muslimana na Balkanu, a reis-ul-ulemu Mustafu Cerića vrhovnim poglavarom. Osim toga: „Mi Tursku doživljavamo kao svoju majku koja je pre sto godina, zato što je morala, ostavila svoju decu. Sada dolazi da ih vidi, Bosnu kao najstarije dete, ovo albansko što je ojačalo i nas u Sandžaku, kao najmanje i najmlađe dete, koje se najviše voli. Kad imate takvu braću i ojačale roditelje, to je predivan osećaj.“
Neće u politiku (1): „Ne ulazim u politiku, želim uticati na svoj život i Islamsku zajednicu.“
Neće u politiku (2): „Ovo što ja radim je mnogo skuplje od politike, jer predstavlja vođenje celokupnog pokreta i sa ove pozicije mi je lakše da se bavim politikom, ali i naukom i kulturom, sportom…“ Ulazak u politiku značio bi za Zukorlića „pasti s konja na magarca“.
Hoće na magarca: Prošle nedelje saopšteno je da su potpisi za predsedničku kandidaturu Muamera Zukorlića spremni i da će u Republičku izbornu komisiju stići do kraja nedelje. Lider Islamske zajednice u Srbiji tako će postati prvi verski poglavar koji „izlazi na crtu političarima“ i bio bi jedini u svetu da nije Irana i tamošnje vladavine ajatolaha. Formalno Zukorlićevo pravo da se kao muftija kandiduje nije sporno, ali je iskorak iz dosadašnje prakse muslimana da se pri ulasku na politički teren odreknu verskih funkcija.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
