U beogradskoj pop-muzičkoj sedmici za nama, ono što neupućenima može delovati tek kao zgodna priprema za gostovanja Pink Martinija, Zaz i već opet Nouvelle Vague, bio je zapravo događaj nedelje, najbolji provod u oštroj konkurenciji – koncert Frajli u dvorani Doma sindikata, pred oko 2000 posetilaca.
Da, s ‘Danima Sarajeva’ ponovo je stigla i zanimljiva zvučna ponuda (bend Bili Andol u KC Grad, i nezaobilazni Damir Imamović u novoj, regionalnoj trio-postavi u Domu omladine); takođe tradicionalni/godišnji koncert Belgrade Dixieland Orchestra na elitnom ‘Kolarcu’ ovaj put za temu imao je Put oko sveta; veče Pančevaca i prijatelja u sasvim malom klubu ‘Žica’ (amerikana-sastav LVC’s novinara Aleksandra Žikića) u kantri-kontekstu doneo je i zvuk kazua, malog duvačkog ‘instrumenta’ koji koriste i Frajle; a istovremeno s devojkama, regionalna atrakcija iz Sarajeva Letu štuke u Domu omladine promovisala je svoj treći album Brojevi računa (2011, Menart – Metropolis). No, ništa od toga nije razvuklo šarenu publiku Frajli, iako ulaznice nisu bile fraj (nego 1200-1500d.). Nije ih odbio ni požar starog, napuštenog bioskopa ‘Kozara’ u susednoj zgradi (Zapalićemo Beograd… karte su planule…), svega par sati ranije; dim je lako mogao biti više od scenskog efekta.
Nastupima ovog proleća u Novom Sadu (velika sala SNP-a – nije skraćenica pol. stranke, prim. prev.) i Beogradu Frajle su bombastično s klupske prešle na veliku koncertnu scenu. Pošto od 2009. zanat peku manjim svirkama, ni slučajno nisu pale u zamku da taj pretežno reproduktivni program pešački prenesu u sedeće dvorane, već su po meri sašile ‘solistički koncert’ Naš prvi album s putovanja (vozom), odgovarajuće opremljen scenografijom i web-dizajnom. No, ovaj ženski akustični sastav – dakle, unplugged njima nije spec. izdanje nego prirodno stanje – iskusan je i u muziciranju na neobičnim mestima: u avionu i izlogu, na EXITu i Grožđenbalu, po domovima kulture i kulturnim centrima, na rokerskim i tamburaškim festivalima, po pozorištima, ulicama, društveno korisnim akcijama, fensi promocijama, modnim revijama, za Svetski dan muzike 2010. u zaraznoj verziji Vesele pesme s Bajagom… Posebno, ono što šira javnost saznaje tek delimično i s VIP-oreolom: na poslovnim skupovima i internim proslavama firmi (korporativni iventi, prim. prev.), čime su Frajle sebi našle ne samo unosne angažmane, nego postale jedna od glavnih aktuelnih ‘fora’ na tom tržištu Srbije i primorja (Crne Gore, prim. prev.), Hrvatske pa i Slovenije, utirući put za svoja tek predstojeća izdanja u starinskom/tradicionalnom formatu (CD, prim. prev.). Frajle s neskrivenim timom saradnika rade na sopstvenom brendu, srpski rečeno, bre.
Pokretljivošću i maštovitošću Frajli prirodno je nadgrađena njihova muzička, izvođačka kompetencija. U društvu koje oštrica nestručnosti jednim potezom rasparava od predsednika do prosjaka, ove cure u najboljim godinama znaju – za razliku od većine muškaraca u istom poslu – da se uopšte ne radi o virtuoznosti. Dve niže, Marija Mirković i Nevena Buča ubedljivo barataju akustičnim gitarama – ne kao fotomodelske kulise s električnim! – prateći znalački aranžirano 4-glasno pevanje. Previše ih je da bi bile Andrews Sisters za smežuranu srpsku vojsku, iako vodviljski elementi ne izostaju ni kod Frajli. Takođe, nisu ni Tri sestre+1, mada je za njihove harmonije dobrodošao sestrinski dvoglas Jelene i Nevene. I, onda, kako to da nisu postale tek živopisne prateće pevačice npr. našeg monopoliste za Evrosong? Ili, ne teraju linijom ekstravagancije koja je i Slađanu Milošević i Bebi Dol davno odvela u slepe ulice? Čak izgleda da nemaju ni problem s udajom/venčanjem (ili bez), kao njihova nekadašnja sugrađanka Ksenija Mijatović (Svaka žena luda je…), koja vodi ak. gitaristu sa sobom. Sazvučja i energija Frajli imaju više veze s mini-horom Vrelo iz Rume ili novosadskim novotalasnim, dominantno ženskim bendom Boye, jer dele preduzetni stav ‘Uradi sam’.
Frajle su rano počele svoje snimke, prvenstveno jednostavne, video-spotove uživo i TV-nastupe da prostiru na virtuelne štrikove (YouTube, prim. prev.) pa su već i obradama tuđih pesama brzo postigle zavidnu popularnost, i stilom iskočivši iz ovdašnje poplave tzv. cover-sastava. Nastavile su sopstvenim Ich Liebe Dich i Štiklice, da bi sada po FB/tvit-sledbeništvu bile među vodećim unterhaltungom u ovom kutku Evrope. Njihov www.frajle.com uz još neke pretencioznosti pokušava da nametne oznaku ‘vojvođanski tango’, i tačno je da se gotovo niko decenijama nije nastavio na rane Balaševićeve hitove (npr. prvi singl U razdeljak te ljubim, RTVLJ ‘77.), ali iz panonske tradicije za Frajle je važniji ženski bećarac. Iako uspešne i kao samohodne, Frajlama prija dodavanje harmonike, a na koncertima i 4 diskretna momka u crnom (klavir, violina, kontrabas, bubnjevi) kad bećarac iskaže i svoj sving. Verovatno su i same prvo bile dobra klupska i kafanska publika, otud imaju šmek za takvo veselje, kad sedeljku na barskim stolicama prekinu da pređu za karirani astal, uz gostujuće tamburaše.
Danak pomalo sindikalnim kućnim zabavama u Domu sindikata platile su ‘obavezno i jedna ruska, i ciganska, i PIL/Poslednja igra leptira…’, ali su se Frajle u proseku pokazale i kao vrsne zabavljačice. Između pesama ljupko se otimajući za reč, bilo da su aktuelni hitovi ili soul-standardi, zablistale su najavama kao A koliko si tužna…na skali od nula do Adel? ili štosovima poput podvriskivanja Ja, riba! u La Bamba. Prvi sat pripao je uglavnom obradama, efektno prekrajajući moderni ritam-i-bluz I Still Haven’t Found… U2 i udahnjujući svežinu šlageru Devojko mala (u publici se otvaraju roze kišobrani). Posle bezbrojnih tumačenja, Pomus/Šumanov standard Save The Last Dance For Me doživeo je najšarmantniju verziju s ove strane B. Vilisa, kao stiskavac za mlade, posvećen njihovim roditeljima od kojih su neki posle onoliko godina braka i zaplesali u parteru. Da, bio je (ex) Dan mladosti! Frajle su zahuktalo uletele u sopstvene radove – kao Veštič(i)ja pesma ili Ljubavni napitak, Fina, Žena na sve spremna – i raspoloženje je nastavilo da raste, da bi urnebes pratio solidno (pa i muzički) razrađene kabaretske tačke imitiranja/parodiranja turbo Cece und Jece, ali i crnih mačo-repera. Kako su muški retko svesni da mnoge njihove ‘jake’ fore većini devojaka deluju tako idiotski! Tvist-prepev Moj mali je opasan patetične povratnice Tajči poslužio je za ‘ispovesti’ Frajli o momcima i salve smeha, a komičarske sklonosti tekle su dalje (opet humorom na sopstveni račun) kroz Jelenine monologe o njenoj vojvođanskoj liniji (U zdravom telu…Samo se u moje telo utisnuo neki malo širi duh.) i dijetama, kulminirajući s Pa to nije dijeta, ‘di ću to da večeram – to je meni maska za lice! Žene se emancipuju kadgod im se ukaže prilika, muškarci uglavnom ni kad moraju. Smirenje je bilo klapsko (neki se rode kraj vode), pa po Džiboniju, kome su zimus bile predgrupa na luksuznom iventu u Mokrinu (svetski poznatom selu, poprištu Gusanijade), onda pametno izabrana Severinina Daj da biram, pa francuska ispovest Je Suis Malade (Bolujem ja, prim. prev.) za klavirsku pratnju i vokal nekad-riđe-nekad-plave Nataše Mihajlović, koja postavi dodaje šik Seks-i-grada. Gudački kvartet koji se komotno može zvati Šmizle oživeo je Sweet Child O’ Mine GnR, i prođe 2 sata i frtalj pre biseva! Jasno, stajaće ovacije, da bi u drugom povratku opet duhovito obrnule situaciju, tj. pokazale ono na čemu su većim delom večeri počivale: disko-tačka s razglasa, mičiguz-koreografija kakvu uvek imaju drugarice koje izlaze zajedno.
Za devojački sastav, jedino bolje od velike muške publike je velika ženska publika. Muškarci će ionako slediti, ako uopšte umeju da osete parfem… Časopisi tipa Cosmo-ŠtaSmo uskoro će na naslovnicama objašnjavati 10 razloga da budete Frajla. A Frajle su ovim koncertima promovisale svoj debi-album. Koji još nije objavljen, jer nisu baš ni marile za to. Nego tek pregovaraju s izdavačima.
