Antiratni animirani film Rastka Šejića „Ratno podne“ uvršten je u program 10. Međunarodnog festivala filma demokratskog sećanja FESCIMED u Madridu
Kratki animirani film „Ratno podne“ reditelja Rastka Šejića uvršten je u zvaničnu selekciju 10. Međunarodnog festivala filma demokratskog sećanja FESCIMED (Festival Internacional de Cine por la Memoria Democrática) u Madridu.
Festival će biti održan u madridskoj Kinoteci, u kulturnom kompleksu Matadero Madrid, jednom od najzanimljivijih filmskih prostora španske prestonice od 2. do 6. decembra.
FESCIMED je festival izrazito društveno angažovanog filma, nastao sa idejom da filmska umetnost može da bude sredstvo očuvanja istorijskog sećanja i borbe za istinu, pravdu i reparaciju žrtvama. U središtu njegovog interesovanja su demokratsko sećanje, žrtve političkog nasilja, ljudska prava i savremeni međunarodni sukobi. Organizuje ga madridsko udruženje Arte y Memoria, nezavisni kolektiv umetnika i kulturnih radnika.
Animirani film Rastka Šejića „Ratno podne“ takmiči se u konkurenciji od 19 filmova izabranih od velikog broja međunarodnih kandidata.
Jednominutno „Ratno podne“ je antiratni film. U crno-belom vizuelnom izrazu inspirisanom tehnikom drvoreza, umesto prikazivanja samog rata, film kroz spoj realizma i nadrealnog govori o njegovim posledicama u čoveku – psihološkom rascepu, moralnoj vrtoglavici i krhkoj ljudskosti koja opstaje usred razaranja.
Nastao je prema pesmi „Ratno podne“ Živojina Rakočevića iz zbirke „Miris anđela“ (Ćopićeva nagrada) koju autor objašnjava kao „pesmu tišine koja prethodi sukobu“, nastalu u kosovskom getu.
Pre Madrida, Šejićevo “Ratno podne“ bilo je među finalistima festivala Migration Matters u Stokholmu.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Mir je uglavnom statičnost, iluzija. Pomirenost sa situacijom stvara privid mira, ali konstantna promena je stalno kretanje napred. Mi rastemo kada savladavamo prepreke, pa postajemo kao neki džinovi. Prepreke u stvari ostaju iste, ali nisu nam više problem, jer smo mi sada veliki
Johan Harstad, Maks, Miša & ofanziva Tet, s norveškog prevela Sofija Bilandžija; Booka, Beograd, 2026.
Oktobarski salon neće početi 30. oktobra kako je planirano, ne zna se kad će, trebalo bi u novembru. O odlaganju najveće umetničke manifestacije kod nas, niko nije javio
Sedam filmskih udruženja predalo je zahtev Jakovu Petroviću v.d. direktoru FCS-a, Miroslavu Lekiću predsedniku i svim članovima Upravnog odbora zahtev da za 48 sati podnesu ostavke
Jasnim porukama, ansambli Ateljea 212, Baleta Srpskog narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta poručili su svojim upravama da je sad pravi momenat odu
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Rekvijem za zlo ne mora da bude svečan. Ponekad zvuči kao drhtav glas u jutarnjem programu i kao priča o zimskim gumama.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
