Kako je Sulejman Veličanstveni posle pet vekova postao najpopularnija medijska ličnost Balkana. Zahvaljujući turskoj TV seriji, da ne kažem sapunici, ovaj osmanlijski vladar i spletke iz njegovog harema s pažnjom gledaju milioni onih čiji su se čukun-čukun-čukun dedovi i babe panično plašili njegovih osvajačkih pohoda na Balkanu. Sulejman je stigao do Sigeta i Beča, a to su, paradoksalno, i današnje granice njegove TV imperije. U parapatriotskim medijima, popularnost serije se shvata kao perfidna okupacija našeg „duhovnog i istorijskog nasleđa“. Istini za volju, istorija se na televiziji prilično ulepšava, savetnici sviraju violinu pre nego što je izmišljena, grbavi naslednik se baš mnogo ne pominje, baš kao ni unutardinastički sukobi. Glavni pokretač drame su svađe među Sulejmanovim hanumama, sultanijama, robinjama i diplomatskim izaslanicima. Da ne pomislite da ovu vrstu mistike na televiziji gaji samo Orijent, na kablovskom HBO kanalu hit serija su Bordžije.
Na internetu u Srbiji po prvi put vlada borba sa piraterijom, jer postaje opasno prikazivanje neemitovanih epizoda. Ko će se kresnuti sa kim, ko će dobiti, a ko izgubiti dete i konačno ko će ostati bez glave? Pojave se sajtovi s budućim epizodama i onda ih naglo ugase, pa se vraćamo u mrak neznanja do pojave novih sajtova. Sulejman Legalni!
Sulejman Veličanstveni je na male ekrane gledalaca TV Prve stigao zahvaljujući glasovima gledalaca, gde je do nogu potukao konkurenciju tokom SMS glasanja.
Da stvar bude komplikovanija, serija se emituje u izbornoj godini, pa se opet potpuno postmodernistički Sulejman Veličanstveni uključio u predizbornu trku u Srbiji. Prvo su se štampani mediji utrkivali da nam što detaljnije predstave glumce iz serije. Saznali smo da su se sultanova sestra i njegov savetnik, poturčeni Grk Ibrahim, tokom snimanja serije zaista zavoleli i da su par i u privatnom životu. Gle kako televizija formira svoju decu, naročito kada serije dugo traju. Posle su dnevne novine u svojim feljtonima i dodacima pokušavale da nam serviraju „pravu istinu o Sulejmanu“. Tako sam nabasao na bar dve brošure koje potpuno oprečno prikazuju ovu istorijsku ličnost. Dok su ga „Večernje“ oplele podižući svojevrsni treći srpski TV ustanak, „Bazar“ je detaljno prikazao ljubavne odnose sa njegovom sultanijom Hurem. Ne mogu sa sigurnošću reći ko je pobednik u ovom obračunu Istorije i Ljubavi, „Večernjih“ i „Bazara“, ali serija nije izgubila na popularnosti.
Tokom izbora u Srbiji, Pokret 1389. je čak u svoju predizbornu kampanju uvrstio otpor protiv Sulejmana u svoju platformu. Ogorčeni zbog oduševljenja koje neosvešćeni Srbi pokazuju prema okupatoru, makar on bio iz daleke prošlosti, srpski ultradesničari su lansirali predizborni slogan: „Sulejman je slina, Obilić je veličina!“ Ova respiratorna i nazalna nacionalna estetika doterala je pojam pljuvanja u srpskoj politici do medicinskih razmera. I ranije se govorilo o političkim problemima kao o „gnojnim čirevima“ ili „rak-ranama“ ali Sulejman je prvi koji je dobio rimovani slogan. Ovo samo pokazuje da je pojam televizijskog i mitskog vremena u Srbiji identifikovan, a daljinski upravljač za taj kanal je uvek Kosovo.
Verovali ili ne, Sulejman je u seriji, prikazan upravo suprotno – kao apsolutno racionalan vladalac, vođa svetske imperije, takorekuć legalista i zakonodavac koji pokušava da pravedno vlada ogromnim multikonfesionalnim carstvom. Njegov lik je idealizovano razuman, nasuprot divljoj osećajnosti koju otelotvoruju žene koje ga okružuju. Na dvoru ćete videti službenike iz celog sveta, raznih vera i nacija, a prepoznaćete reči i običaje koji su prisutni i danas na Balkanu. Štaviše, u jednoj sceni ćete čak čuti onu „našu“ pesmu „Sejdefu majka buđaše“, sevdalinku koju pevaju na jednom od ex-Yu jezika. Na kraju ove serije, čini mi se, počeće letnja TV pauza, a Srbija još nema formiranu vladu. U toku je preispitivanje troškova kampanje i stranke podnose finansijske izveštaje. Već na početku je vidljivo da se brojevi višestruko ne poklapaju, odnosno da smo gledali mnogo više spotova nego što stranke priznaju da su platile. Pitanje glasi – odakle im pare? Govorimo o realnom televizijskom vremenu za oglašavanje koje se meri sekundama i plaća dinarima.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
