Dajte mi svoje Fejsbuk prijatelje i pobediću na izborima. Ova parafraza Arhimeda pokazala se kao izuzetno tačna na upravo završenim izborima za predsednika SAD, ako je suditi po tekstu koji je objavo magazin „Tajm“. Njihovim novinarima dozvoljen je pristup informacionom centru Obaminog štaba nekoliko dana pred izbore, kada su članovi štaba već bili sasvim sigurni u uspeh.
A početak, pre godinu i po dana, nije obećavao. Jer je sve izgledalo kao da su u Srbiji. Spiskovi sigurnih i potencijalnih birača nikako nisu bili usklađeni sa spiskovima aktivista i spiskovima onih koji doniraju novac kampanji. Prvi posao tima bio je da naprave jedinstven spisak i da ubuduće sve rade po njemu, izbegavajući da istu osobu napadaju sa više strana, stvarajući tako utisak da kampanja ne zna šta radi. Kao što obično i ne zna.
U Americi je nešto malo više od polovine stanovništva na Fejsbuku, oko 170 miliona, a tamo su pre svega mladi birači i oni koji prvi put glasaju. Trebalo je i njih pronaći i podstaći.
Tako da je kampanja počela da poziva ljude da je lajkuju, ako im se Obama sviđa kao predsednik. Lajkovanjem biste postali „prijatelj“ kampanje, a prijatelji mog prijatelja su moji birači, zaključili su stratezi. To znači da je kampanja dobijala uvid u spisak vaših Fejsbuk prijatelja koji je potom ukrstila sa svojim spiskom kako bi kod vas pronašla neopredeljene birače iz takozvanih „sving“ to jest klimavih država. A to su one koje na kraju odlučuju o predsedniku.
Kada bi te likove locirali, Obamini fejsbukovci bi vam poslali njihov spisak uz molbu da s njima kontaktirate i pozovete ih da glasaju (ako nisu registrovani, da se prijave), ako je moguće da glasaju i pre samog dana izbora (ranije glasanje, dozvoljeno u većini američkih država), da tom prilikom zaokruže Obamu i da daju neki dolar. Naravno, dobrodošli su i da lajkuju kampanju i da i sami uđu u kolo.
Procenili su da će vaš rođak ili školski drug iz Ohaja radije da se odazove vašem nego njihovom pozivu, kao i da ćete vi imati više vremena da ga ubeđujete da glasa za Obamu, kao i da mu bolje poznajete slabe tačke.
Potom su pratili ponašanje prijatelja i njihovih prijatelja, komentare, lajkove, donacije i tako stvarali model ponašanja. Noću su kroz sistem puštali simulaciju izbora i gledali gde škripi, u kojim državama im pobeda nije sigurna. Onda su novac iz kampanje preusmeravali tamo gde je najpotrebniji, a oglasima su gađali baš one birače koji se lome, umesto da bacaju na gomilu, pa ko se upeca.
Kampanja je sebi zacrtala da prikupi milijardu dolara (rekordna suma), ali to bi bez internet uplata bilo potpuno nemoguće, naročito bez donacija od dvadesetak dolara tu i tamo. Uspeli su u tome, dobili izbore i sada im samo preostaje da mirno slušaju kako je uticaj interneta i društvenih mreža precenjen.
