NOĆNE SCENE: Radoš Bajić sa Milošem Bikovićem;… / fotografije: aleksandar anđić
Radoš Bajić glasno govori i sve kontroliše: od toga ko će od gostiju doći na snimanje do toga kojoj će brzinom jahati glumci. Dok prolazi pored statista, zahvaljuje im i hvali ih tapšući ih po ramenu. Ovi klimanjem glavom uzvraćaju zahvalnost
„I kad dođete ovde, zamislite da ste jahali galopom, da ispred vas ide vojska, niži oficiri. Oni su izvidnica 52. – rekli smo – pešadijskog puka“, glasno objašnjava Radoš Bajić, reditelj i scenarista televizijske serije „Ravna gora – Dramska trilogija 1941–1945“.
Te srede 15. maja u selu Nemenikuće na Kosmaju, tokom snimanja noćnih scena, režisera su iz sedla slušali glumci Miloš Biković i Dejan Tončić. Oni igraju oficire vojske Kraljevine Jugoslavije. Po scenariju, oni treba iz mraka da dojašu do kamere ispred koje, u prvom planu, dva po dva promiče iznurena izvidnica. Vojsku glumi 70 statista, naoružanih i obučenih u vojničke uniforme tog vremena.
„Oni kad dođu ovde… Setite se kako je to fantastično radio Aca Gavrić! Je l’ skidaš ti kapu?“ Biković je skida i prolazi rukom kroz kosu nameštajući šiške. „Tako je! Dabome!“, viče Radoš Bajić i nastavlja da objašnjava scenu: „Kuče je ovde. Dosadno je dozlaboga. Pogledaj ga. Vidi koliko je. Vau, vau, vau! Gledaš njega tu, a vojska ti prolazi ovde. Kažeš: ‘Ajde, vojsko! Brže, brže! Niste babe!’“ Mladi Biković je ponavljao tekst u sebi i klimao glavom, a zatim ga izgovara naglas. „Ne tako. Mišo, pazi. Moraš da imaš autoritet, ali ne tako kao da ih mrziš. To je tvoja vojska. Ajde lagano, Mišo. Ajde“, ispravlja ga reditelj.
RAVNA GORA SE ČEŠLJA: „Otkud to da se ‘Vreme’ interesuje za mene?“, počeo je razgovor sa Radošem Bajićem, glavnim čovekom „najambicioznijeg projekta u istoriji srpske televizije“, kako je „Ravna gora“ opisana na svom Tviter nalogu.
„Non-stop novinari zovu i traže da dođu na snimanje. Šta će meni to da budem u novinama pored ‘Farme’? Ako im to zarađuje pare, šta će im Radoš? Šta ću im ja? Vi, sad kad ste došli, ste privilegovani. Realno gledano, ovo je istorija. Ovo što mi radimo je – istorija. Ovo ovde se, na primer, stavlja na naslovnu stranu! Tu je vojska, srpski oficiri i ostalo…“
Radoš Bajić je u radnoj jakni i dobro upasanim pantalonama, na glavi ima lovački šešir. Na nogama čizme koje podsećaju na modernu vojnu obuću. Nema brkove sa kojima je igrao ulogu Radašina u seriji „Selo gori a baba se češlja“. Glasno govori i sve kontroliše: od toga ko će od gostiju doći na snimanje do toga kojoj će brzinom jahati glumci. Dok prolazi pored statista, zahvaljuje im i hvali ih tapšući ih po ramenu. Ovi klimanjem glavom uzvraćaju zahvalnost.
„Gde se mi nalazimo?“, nastavlja da govori za „Vreme“, ali posle dve rečenice zvuči kao da se obraća celoj ekipi. „Ovo je 5. april ‘41. godine. Obronci Suvobora, podnožje Ravne gore, selo Planinica. Ovo su kuće na kraju sela, prema planini. Domaćin ove kuće Stanoje Taralić kaže vojsci koja ga je zvala da izađe: ‘Mi smo poslednja kuća ovde! Ovde, kaže, ima i međeda, a veprova koliko hoćeš!’“
Statisti igraju izviđače vojske Kraljevine koja, nekoliko dana pre kapitulacije, ide na Suvobor da zauzme položaj. Scena koja se snima odvija se ispred bazne kuće u kojoj živi jedan od glavnih likova serija „Ravna gora“ – Stanoje Taralić (igra ga Radoslav Milenković), a iznad je kuće njegovog brata Svetolika (Marko Bačević). Inače, porodica Taralić je središte Bajićeve serije. Jedan od braće je otišao u partizane, a drugi u četnike. Kod kuće im je ostao otac Obrad, koga igra Mirko Babić.
Kuća u kojoj je do sada snimano je preuređena. Spolja je patinirana pa izgleda kao da je obložena kamenom. U dvorištu su izgrađeni tremovi, ispletena drvena ograda iza koje leži veliki ovčarski pas. U drugoj kući su šminkernica i kostimi, a poviše veliki vojni šator za statiste. Veliki agregat je postavljen ispod brda gde se snima, a ispred jednog kombija je roštilj sa kobasicama. Noćno snimanje obično traje do četiri ujutro.
Među gostima u Nemenikućama bio je i jedan načelnik Ministarstva unutrašnjih poslova, inače rediteljev prijatelj: „Ja sam protivnik ovih turskih i indijskih serija toliko da me to izluđuje. Lepo je ovde. Ja volim Radoša, gledao sam i ‘Selo gori’, tako da…“, opisuje svoje utiske načelnik klimajući glavom uz osmeh.
„Gde je ovaj novinar? Gledaj šta je tvoj kolega sa RTS-a napisao“, čita Bajić vesti sa telefona: „Kaže: ‘Na obroncima Kosmaja, najsavremenijom tehnologijom snimaju se poslednji kadrovi istorijskog spektakla ‘Ravna gora’. Juče je bio pet sati tu na snimanju i napisao je: ‘poslednji kadrovi’. Koji poslednji kadrovi?! Mi izgibosmo od posla ovde. Ne razumem odakle tolika proizvoljnost u vašem poslu.“
A JAVNOST GORI: Dok mu u šminkernici popravljaju nalepljene brkove, o tome šta piše u scenariju serije „Ravna gora“ za „Vreme“ priča Miloš Biković, koji glumi poručnika Gavrića: „Ovo je prva serija o tom periodu koju ne finansira partija. Sa jedne rodoljubive tačke gledišta, u njoj je prikazana patnja naroda gde, uz maksimalno poštovanje istine i činjenica, pokušava da se govori o stradanju naroda. Bez osuđivanja ove ili one strane! Kad brat na brata digne ruku zbog toga što je jedan otišao u komuniste, a drugi u četnike, mnogo je veći problem to što su se oni posvađali, što su u stanju da pucaju jedan na drugog nego ko je od njih bio u pravu.“
Glavnu žensku ulogu u seriji igra Jelena Ivanišević. Ona od 1998. živi u Švedskoj, gde glumi u pozorištu. „Mnogo je lakše igrati u ‘Ravnoj gori’ kad živite u Srbiji. Moji prijatelji nisu mogli da veruju da sam prihvatila glavnu ulogu u nečemu što se zove ‘Ravna gora’. Međutim, scenario nema stav o tome da li su partizani i četnici dobri ili loši. Ne drži se ničije strane niti postoji završna reč. Postoje samo istorijske činjenice. Zato je taj scenario toliko dobar i zato sam prihvatila ulogu“, kaže glumica, koja je pre selidbe igrala u beogradskim pozorištima i u nekoliko filmova.
„U Odesi sam kod Nikite Mihalkova snimao film Sunčanica koji takođe za temu ima revoluciju“, priča Biković. „Ono što se nama desilo u Drugom svetskom ratu, u Rusiji se desilo u Prvom. Tamo su bili crveni, komunisti protiv belih – careve garde. I tamo sam igrao belog potporučnika i Nikita Mihalkov takođe prikazuje patnju naroda, samo što on oštrije prikazuje tu situaciju jer su komunisti besomučno ubijali bele.“
Iz producentske kuće nisu mogli da odgovore koliko snimanje serije košta, već su samo rekli da projekat finansira RTS u koprodukciji sa kućom „Contrast Studios“.
„Nezahvalno je porediti projekte u Srbiji zato što se ovde, manje-više, sve radi na mišiće. Ovakav projekat, da kažem, u ozbiljnijoj zemlji, zahteva mnogo, mnogo više para nego što mi imamo. Veliki projekti poput ovog ili Montevidea kod nas se radi na veliku ljubav i fanatizam i ovo izgleda nestvarno dobro za uslove koje imamo“, rekao je na kraju Miloš Biković.
Negde oko ponoći, kada su snimljeni i poslednji dublovi za scenu u kojoj poručnik Gavrić i njegov posilni ubrzavaju izvidnicu koja sporo napreduje ka Suvoboru, set se premestio na drugu stranu dvorišta. Nakon što je ekipi dao poslednja uputstva, reditelj Bajić je polako naslonio glavu na šaku i seo u mrak. Statisti su odlazili u šator na pauzu. Jedan dugonja je u mraku zapeo za nešto i pao. „Ranjenik! Ranjenik! Dajte bolničara!“, vikao je neko iz kolone.
„Snimanje ‘Ravne gore’ je počelo prošle godine u julu na Mokroj gori, zatim u Malom Zvorniku, Ljuboviji, Kragujevcu, Beogradu, Pančevu. Ove godine smo krenuli sa snimanjem na Kosmaju, u Nemenikućama, a u planu je da se snima u Vršcu, na Tari, u Beogradu i Pančevu“, kaže za „Vreme“ Marija Drajić iz produkcije „Contrast Studios“ koja realizuje seriju. Kako Marija Drajić kaže, nijedna od prvih deset epizoda nije u potpunosti snimljena, ali je urađeno blizu 70 odsto prvog serijala.
Direktor fotografije je Predrag Jočić. Premijera je najavljena za novembar 2013. godine na RTS-u.
U organizaciji kažu da je na snimanju do sada učestvovalo preko 1500 statista, a igraće 80 glumaca, među kojima, pored ostalih Nebojša Glogovac (Draža Mihailović), Dragan Bjelogrlić (Tito), Lazar Ristovski (general Borivoje Mirković), Milorad Mandić Manda, Branka Petrić, Miodrag Pejaković, Nenad Jezdić, Rale Milenković, Miloš Biković, Slobodan Boda Ninković, Jelena Žigon i drugi.
Kralja Petra II igra Đorđe Živadinović, Aleksandra Rankovića Aleksandar Trnčić, Milovana Đilasa Nenad Heraković, Vladimira Mačeka Irfan Mensur.
Dnevni planovi snimanja se nazivaju „Radna naređenja“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
