OPTUŽEN ZA RASISTIČKE NAPADE, UCENE, PRANJE NOVCA…: Vođa Zlatne zore Nikos Mihaloljakos / foto: ap
Ubistvo grčkog muzičara, pesnika i levičara Pavla Fisasa izazvalo je lavinu, koja je dovela do masovnog hapšenja rukovodstva, poslanika, članova i saradnika neonacističke partije Zlatna zora. Pitanje je, međutim, šta su grčke vlasti do sada čekale
Za „Vreme“ iz Soluna
U subotu 28. septembra u 6.40 ujutro grčka antiteroristička jedinica je u atinskom naselju Pefki upala u kuću Nikosa Mihaloljakosa, vođe ultradesne, neonacističke stranke Zlatna zora (ZZ), i uhapsili ga. Pronašli su 43.100 evra, tri pištolja za koje nije imao dozvolu, kompjutere, flešove i gomilu dokaznog materijala o nezakonitim aktivnostima ove stranke. Sledećeg dana su uhapšena još četiri od osamnaest narodnih poslanika ZZ.
Zamenik „firera“ Hristos Papas se krio dva dana, da bi se na kraju sam predao. Izdata su ukupno 32 naloga za hapšenje, a do sada su već uhapšene 22 osobe, među kojima i tri narodne poslanice, oficiri i saradnici Zlatne zore zaposleni u policiji. Sve njih tužilaštvo tereti za organizovanje terorističkih akcija i aktivno učešće u organizovanoj kriminalnoj bandi.
Ovom, za grčke uslove neobično brzom akcijom pravosudnih i policijskih organa slomljena je kičma Zlatne zore, koja je sada i zvanično dobila atribut kriminalne bande. Optužnica na devet strana navodi ubistva, premlaćivanja, rasističke napade, ucene, nedozvoljeno posedovanje oružja, „pružanje zaštite“, pranje prljavog novca i druge kriminalne radnje kao deo aktivnosti pripadnika Zlatne zore. U zaključku optužnice su detaljno opisani način funkcionisanja, struktura i hijerarhija ove organizacije. Nikos Mihaloljakos, koji je na njenom čelu od 1987. godine, u statutu stranke se opisuje kao „firer-princ“.
Po prvi put od kada je 1974. godine pala grčka hunta uhapšeni su lider neke političke partije i njeni poslanici, bez prava da se pozovu na poslanički imunitet. Ova hapšenja su većini Grka, koji sebe smatraju pripadnicima demokratskog bloka, donela neku vrstu olakšanja jer predstavljaju početak kraja neonacističke Zlatne zore. Kap u prepunoj čaši bilo je ubistvo 34-godišnjeg Grka, muzičara, repera i hip-hop pesnika Pavlosa Fisasa.
NEĆU VALJDA DA SE BOJIM: On je izdahnuo u naručju svoje devojke 17. septembra oko ponoći ispred kafića „Koral“ u Pirejskom radničkom naselju Keracini. Killah–P, kako glasi Pavlovo umetničko ime, bio je poznat po antifašističkim i antirasističkim stihovima.
Hladnokrvnom ubistvu prethodila je žučna prepirka u kafiću između Pavlovih prijatelja i društva koje je, kako se pokazalo, bilo sastavljeno od pripadnika Zlatne zore. Već posle prvih uvreda zlatnozoraši su krenuli da telefoniraju i za svega nekoliko minuta se ispred kafića okupilo tridesetak tipova obrijanih glava, nabildovanih mišića, u crnim majicama sa ili bez simbola Zlatne zore, naoružanih palicama i bodežima. Odmah su fizički napali Pavlovu šestorku, naočigled sablaznutih prolaznika, od kojih je neko obavestio policiju.
Iako su na mesto događaja ubrzo stigla četiri pripadnika specijalne policije DIAS, Jorgos Rupakijas (45), koji je svojim kolima blokirao ulicu, prišao je Pavlosu otpozadi, stegao ga jednom rukom čvrsto oko vrata, a drugom mu stiletom (bodežom naoštrenim s obe strane) zadao tri udarca u predelu srca. Pavlos je izdišući vikao i pokazivao na Rupakijasa: „Ovaj me je ubo nožem, ubo me je…“ Na to je reagovala mlada policajka koja je bez mnogo razmišljanja sama razoružala i uhapsila ubicu. Iako ih je zvala, nijedan kolega joj nije pritekao u pomoć.
„Mogli su da ga spreče“, govorila je kasnije Kilahova devojka, „samo da su hteli… Bili su tu pre ubice!“ Istraga je kasnije otkrila da je Rupakijas radio za Zlatnu zoru i izvršavao naređenja viših rukovodilaca. Kada je počelo da se razmotava klupko ovog političkog ubistva, razotkriveni su mračna uloga i podzemni rad jedne od najgorih neonacističkih organizacija savremene Evrope.
Istraga je pokazala da ubistvo Pavla Fisasa nije bilo nimalo slučajno, da je već duže vreme bio na meti neonacista zbog svojih stihova kojima je kritikovao fašizam i rasizam. U svojoj poslednjoj pesmi je pevao: „Neću valjda da se bojim!“
Reakcije na ubistvo mladog repera su bile burne. Reagovali su svi, počevši od raznih antifašističkih pokreta, političkih stranaka, levih i desnih, nezavisnih radničkih sindikata, umetnika i poznatih muzičara koji su organizovali koncerte u znak protesta i sećanja na Pavla Fisasa. Reagovali su i međunarodni mediji i evropska zajednica, što je konačno primoralo grčku vladu (Nova demokratija i Pasok), koja je sve do ovih poslednjih događaja pokazivala čudnu toleranciju prema neonacističkoj Zlatnoj zori, da odlučno reaguje.
NEONACISTIČKI AKTIVIZAM: Posle junskih izbora 2012. i ulaska Zlatne zore u skupštinu sa 6,9 odsto glasova i osamnaest poslanika, ova stranka se, blago rečeno, obezobrazila. Zloupotrebljavajući očaj velikog dela grčkog društva zbog bezizlaznog ekonomskog stanja izazvanog krizom, siromaštvom i nezaposlenošću, proširila je svoje aktivnosti i učestala napade na manjine. Organizovali su kancelarije i grupe po celoj Grčkoj, praveći po nacističkom modelu „bataljone za napad“ koji su prolazili kroz vojnu obuku i često organizovali provokativne parade sa nacističkim pozdravima i svastikama, ali i razne „predstave“ u propagandne svrhe, na primer distribuciju hrane i donacije „samo za Grke“.
Istovremeno su proganjali Pakistance u Atini, egipatske radnike u pirejskoj luci, tukli članove grčke komunističke partije, te „prodavali zaštitu“ noćnim klubovima sukobljavajući se sa albanskom mafijom. Metodično gradeći lažni „antisistemski profil koji se suprotstavlja korumpiranom i potčinjenom političkom sistemu koji rasprodaje Grčku strancima“, Zlatna zora je uspela da osvoji simpatije mnogih očajnih glasača, razočaranih u demokratiju i u državni sistem. Poslednja istraživanja javnog mnjenja su pokazala da im se potencijalni broj glasača popeo na petnaest odsto, da su se po popularnosti popeli na visoko treće mesto, sa ambicijama da dođu na vlast.
Sve to, međutim, nije bilo dovoljno grčkoj vladi da zazvoni na uzbunu, uprkos stalnim upozorenjima levičarskih stranaka i nevladinih organizacija. Možda čak ni ubistvo Pavla Fisasa ni stalne antifašističke demonstracije po celoj zemlji ne bi bili dovoljan razlog za obračun sa Zlatnom zorom. Ključ za promenu stava vlade prema ovom fenomenu su po svoj prilici bili neki telefonski pozivi nekih moćnih operatera EU upućeni premijeru Adonisu Samarasu, kao što je bio poziv predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca. Suština poruke je bila upozorenje da Vlada Grčke bez obzira na političku cenu mora odlučno da reaguje po pitanju Zlatne zoru, te da bi u suprotnom moglo da bude dovedeno u pitanje grčko predsedavanje Evropskom unijom u prvoj polovini 2014. godine, koje u suprotnom svakako ne bi bilo dotirano iz evropskih izvora.
PROTIVNAPAD DEMOKRATIJE: Tako je Adonis Samaras nekoliko dana posle ubistva atinskog repera izjavio kratko i kategorično: „Odlučni smo da obezbedimo red i stabilnost u zemlji. Ići ćemo do kraja. Završićemo sa neonacistima. Došao je kraj nasilju odakle god da dolazi.“
Prethodno je izdao naređenje ministru za javni red i mir da ubrza detaljnu istragu i sudske procese kako bi se Zlatna zora stavila s one strane zakona.
Zaobilazeći dugačke procedure, ministar Nikos Dendijas je predao sve dosijee grčkom vrhovnom sudu. Za nekoliko dana je sakupljeno 1200 stranica koje su razotkrile najmanje 32 krivična dela, u koja je direktno ili indirektno bila upletena skoro cela vojna hijerarhija Zlatne zore. Pruženi su dokazi koji ovu političku partiju karakterišu kao razbojničku bandu, a članstvo u kriminalnoj organizaciji po grčkom zakonodavstvu podrazumeva kaznu od najmanje deset godina robije. Čim je zaključena istraga, krenula su i hapšenja počevši sa „firerom“ Nikosom Mihaloljakosom.
„Demokratija čisti neonaciste“, pisao je trijumfalno nedeljnik „To Vima“, a ministar javnog reda je obećavao da će istraga ići do kraja, tj. do razotkrivanja finansijera Zlatne zore među kojima su i neki brodovlasnici, tajkuni, ali i sveštenici. „Svojom krvlju je Pavlos Fisas promenio grčku političku scenu“, rekao je Stelios Kuloglu, čuveni grčki slobodni novinar, a u jednom dirljivom govoru gospodin Pavlos, mitropolit grada Sijatiste, rekao je: „Možda niste znali, ali sada znate. Jeste li se sada probudili? Sada se ne možete pravdati niti neznanjem niti pobunom niti očajem. Jer, nema većeg očaja od nacizma. Ako na njega pristanete, pripremite se da i vi jednog dana plačete za svojim detetom. Jer, nacizam nema prijatelje, ima samo žrtve.“
Na početku su mnogi članovi grčke koalicione vlade, naročito Nove demokratije, bili tolerantni prema neonacistima, verujući kako će se sa ulaskom u skupštinu „pripitomiti“, kako će ih asimilirati demokratski politički sistem, a neki su se čak nadali i budućoj saradnji. Ali, i glavna opoziciona stranka – leva Siriza –zadovoljno je posmatrala kako ekstremna desnica uzima sve više glasova Novoj demokratiji. Takvim stavom su obe strane davale sve više prostora i vremena neonacistima.
Najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da im je rejting pao veoma nisko i da će fašistoizacija grčkog društva ipak biti na vreme zaustavljena, jer je ovaj fenomen samo posledica nezapamćene ekonomske krize. Postoji i drugi scenario: da 18 poslanika Zlatne zore daju kolektivnu ostavku vodeći tako zemlju u prevremene izbore, osim ako se sve ostale stranke u skupštini ne slože da pronađu neko novo rešenje u postojećim ustavnim okvirima. Pozitivno je to što se i levi i desni slažu da ne treba da se dopusti da se demokratija ucenjuje. Bez obzira na to li će prevremenih izbora biti ili ne, sigurno je da na njima neonacistička Zlatna zora neće učestvovati. Naravno, nije isključeno da će se u ovim vremenima grčke krize pojaviti neke druge ultradesne partije, pod drugim imenima, ali za grčke neonaciste ovo je početak kraja.
Kada je Anders Bering Brejvik u Norveškoj ubio preko osamdeset svojih sugrađana i postavio na internet svoj manifest pod naslovom „2083. – Evropski proglas nezavisnosti“, malo ko je primetio da je postojala jedna grčka partija čijoj se aktivnosti Brejvik divio – ime joj je bilo Zlatna zora. Tada, u julu 2011, Zlatna zora je još uvek bila mala beznačajna ultradesna partija sa oko 0,3 odsto glasova. Međutim, ekonomska kriza, masovna nezaposlenost, osiromašenje velikog dela grčkog stanovništva, ali i negiranje postojećeg političkog sistema, odvelo je Zlatnu zoru do izborne eksplozije, te se tako u junu 2012. popela na sedam odsto. To, naravno, nije prošlo nezapaženo u krugovima evropskih ekstremno desnih i neonacističkih partija, koje su u Zlatnoj zori prepoznale uspešan primer strategije i taktike koje bi mogle da primene u svojim zemljama.
Pre par meseci su vođe jedne nemačke neonacističke partije iz Bavarske posetili kancelarije ZZ u grčkoj skupštini, predstavljajući se kao „aktivisti“. Pre godinu dana u Trstu je ultradesničar Alesandro Gardosi osnovao organizaciju „Alba Dorata“, što na italijanskom znači Zlatna zora, kao ogranak ekstremističke grčke stranke koja se pre svega prepoznaje po svojoj rasističkoj i homofobičnoj ideologiji.
Istina je da ZZ nema mnogo sličnosti sa ostalim evropskim ultradesnim strankama, osim sa mađarskim Jobikom, koji je osvojio gotovo 17 odsto glasova i zauzima treće mesto na poslednjim poslaničkim izborima u Mađarskoj. Strategija, propaganda, rasistički napadi, teror, ali i vojna obuka članova Jobika prilično podsećaju na metode Zlatne zore, ali nikako ne bi mogli da se poistovete. Članovi ZZ navodno su imali veze i sa nekim ultradesničarskim strankama u Srbiji, kao što je Obraz, dok nasuprot tome nemaju neke posebne veze sa bugarskom ultradesnom partijom ATAKA, koja je isto skočila na prethodnim izborima na 7,4 odsto.
Poslednjih godina širom Evrope ultradesničari, neonacisti i evroskeptici beleže na izborima sve veći uspeh, politički profitirajući od ekonomske krize, ali i od činjenice da većina proevropskih demokratskih partija pokazuje neku vrstu utrnuća i nemoći da pronađu rešenja za probleme, te nemaju jasnu viziju o tome kako da se vrate na put progresa i blagostanja za sve evropske narode. Preti opasnost da će se na sledećim izborima za Evropski parlament ove, za sada prilično razjedinjene antievropske partije ako još više ojačaju sabiti u zajednički front i na taj način raditi protiv daljnjeg proširenja EU, a na njenom razbijanju.
Otvoreno more nema pravnu zaštitu. Barem je nije imalo do sada. Sporazum o biodiverzitetu van nacionalne jurisdikcije je zato istorisjki iskorak. Među 145 zemalja potpisnica je i Srbija. Šta to znači?
Predsednik Bugarske Rumen Radev podnosi ostavku nedugo nakon što je to učinila Vlada te zemlje. Više puta je nagovestio da bi mogao da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima ne bi li zemlju izvukao iz haosa
Osnivač slavne modne kuće Valentino preminuo je u 93. godini života
Uzrok nesreće još nije poznat, i zaista je čudno da se iskliznuće iz šina dogodilo na pravoj deonici pruge koji je obnovljen u maju, rekao je španski ministar saobraćaja
Teško da će se pucati zbog Grenlanda, ali Donald Tramp sada dobija odgovor na najavljene dodatne carine na evropske proizvode
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
