U koliko bi EU sankcije pooštrila, a Moskva odgovorila novim kontramerama, došlo bi do pravog privrednog rata sa nesagledivim posledicama
Za „Vreme“ iz Moskve
Tokom avgusta, u jednom moskovskom restoranu primetio sam znatne razlike u jelovniku. Bilo je svega, ali u drugoj formi. Cene jela čiji su sastojci poreklom iz evropskih mediteranskih zemalja znatno su skočile ili su bila jedva dostupna. Konobar je, znajući da sam iz Srbije, pokazao simpatije s obzirom na to da se srpska vlada nije priključila sankcijama EU protiv Rusije. Čak me je i pitao da li bih mogao da mu pomognem u vezi sa snabdevanjem restorana sušenim mesom iz Srbije za dolazeću zimsku sezonu.
Objašnjavao mi je da mu je drago što je propao paradajz u Španiji, koji ne može više da se izvozi u Rusiju, i da su španski zamenili paradajzom iz Tadžikistana. Po istoj logici, plodove mora nabavljaju sa ruske obale Pacifika, a kvalitetno meso iz Argentine. Izrazio je zadovoljstvo da vino nije podložno sankcionim merama, te se stoga i dalje može popiti čaša dobrog italijanskog ili francuskog vina. Ali, ukoliko se i tu situacija promeni, snabdeveni su vinom iz Čilea, kao i iz njima geografski bliskih Gruzije i Moldavije. Najveći problem ostaju jabuke, jer se više ne uvoze iz Poljske (54 odsto poljske proizvodnje jabuka je u 2013. išlo za Rusiju), a još nema zamene na vidiku koja bi mogla da pokrije takve kapacitete (677.000 tona).
Račun je bio iznenađujuće neprijatan, ali isto tako podsticajan za razmišljanja o inflaciji. Dok Evropska unija prolazi kroz period deflacije i istorijski niskih kamatnih stopa, slabljenje ruske rublje (od sredine jula pala je za oko deset odsto u odnosu na američki dolar) definitivno će se odraziti na inflaciju u toku narednih nekoliko meseci. Inflacija će, vrlo verovatno, dostići nivo od preko osam odsto do kraja godine, a to je značajno iznad vrednosti od pet procenata (+/-1,5 odsto), što je bio cilj Centralne banke Ruske Federacije. Upravo je gore ilustrovani skok cena hrane bio jedan od motivacionih faktora za Centralnu banku da poveća kamatnu stopu, što bi do kraja godine moglo dovesti do kamate od celih devet odsto, u odnosu na sadašnjih osam procenata. Ruska vlada se trudi da obezbedi dodatne zalihe hrane iz Turske i Latinske Amerike. Takođe, započeli su program monitoringa cena hrane i pripreme bekap plana za regulisanje cena namirnica ukoliko dođe do dodatnih značajnih devijacija koje bi mogle izmaći kontroli.
POGUBNI SCENARIO: Novi talas sankcija nikako ne ide na ruku ni ostalim segmentima privrede. Premijer Medvedev je već naglasio da će ukoliko do njih dođe, uzvratna mera biti „blokada“ sibirskog vazdušnog prostora za evropske avio-kompanije. Ovakva mera bi zadala izuzetne komplikacije na letovima čija su konačna destinacija Tokio, Seul ili neki od finansijskih centara azijskog kontinenta. Čim se pojavila ova vest, međunarodni Avio indeks je zabeležio pad od 1,7 odsto. Ukoliko bi EU potom zabranila letove Aeroflota na područje Starog kontinenta, ova kompanija bi se, takođe, našla u ozbiljnim problemima.
Kada je reč o industriji, Rusija bi mogla da zabrani uvoz stranih vozila, kao i neke druge industrijske segmente, koji su zamenljivi domaćom proizvodnjom (na primer tekstil). Što se tiče mašina i opreme, Rusija je zavisna od stranog uvoza (oko 48 odsto ukupnog uvoza), te stoga sebi ne može priuštiti taj dodatni „luksuz“.
S druge strane, bankarski sektor je definitivno jedan od segmenata gde može doći do nesagledivih posledica. Međunarodnim bankama, na osnovu sankcionih mera, nije dozvoljeno da pružaju usluge finansiranja duže od devedeset dana nekadašnjim ruskim partnerima. Međutim, da li to znači da jedna američka, britanska ili švajcarska banka sme da izvrši valutnu transakciju (koje su izuzete od sankcija) gde, na primer, ruska banka prodaje rublje, a kupuje dolare na period od godinu dana? Kako da ta banka bude sigurna da je jednog dana zvanične institucije EU ili SAD neće optužiti da je podsticala finansiranje ruskih banaka (a one dalje ruskih kompanija) u vidu valutne transakcije kao alternativnog izvora finansiranja.
Sličan primer se nedavno dogodio sa francuskom bankom BNP, koja je kažnjena iznosom od devet milijardi dolara zbog toga što je, dok je Sudan bio pod američkim sankcijama, izvršavala dolarska plaćanja prema toj zemlji. Prema tome, da bi se izbegli slični scenariji, bankama je lakše da svedu odnos sa finansijskim institucijama u Rusiji na minimum.
Ova situacija predstavlja problem za međunarodne banke jer ne beleže rast na tržištima u razvoju, koja su godinama bila izvori prihoda. Sada sa problemima u Izraelu, Rusiji, Ukrajini, povremenom političkom nestabilnošću u Turskoj, tržišta u razvoju nisu više parametar za izvor prihoda i dobrih rezultata u bankama koje su ranije bile determinisane za stratešku ekspanziju. S druge strane, sankcije ostavljaju ruski finansijski sektor „gladnim“ za novcem izolovanim od međunarodnog tržišta kapitala. Ono što bi bilo ravno finansijskoj katastrofi jeste mogućnost da se zabrane plaćanja SWIFT-om za ruske imitente. Međutim, za sada izgledi nisu veliki, s obzirom na to da se do te krajnje mere nije išlo čak ni u jeku kubanske nuklearne krize 1963. godine, mada se o tome razmišljalo.
Zanimljivo je pogledati šta se sve desilo na ruskom i evropskom finansijskom (i ne samo finansijskom) tržištu od februara meseca do danas. Od prvog talasa sankcija koje su bile usmerene ka pojedinim biznismenima iz užeg kruga ruskog predsednika, do sankcija prema skoro celoj privredi najveće zemlje sveta.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
