Loši izgledi

Za „Vreme“ iz Moskve

Tokom avgusta, u jednom moskovskom restoranu primetio sam znatne razlike u jelovniku. Bilo je svega, ali u drugoj formi. Cene jela čiji su sastojci poreklom iz evropskih mediteranskih zemalja znatno su skočile ili su bila jedva dostupna. Konobar je, znajući da sam iz Srbije, pokazao simpatije s obzirom na to da se srpska vlada nije priključila sankcijama EU protiv Rusije. Čak me je i pitao da li bih mogao da mu pomognem u vezi sa snabdevanjem restorana sušenim mesom iz Srbije za dolazeću zimsku sezonu.

Objašnjavao mi je da mu je drago što je propao paradajz u Španiji, koji ne može više da se izvozi u Rusiju, i da su španski zamenili paradajzom iz Tadžikistana. Po istoj logici, plodove mora nabavljaju sa ruske obale Pacifika, a kvalitetno meso iz Argentine. Izrazio je zadovoljstvo da vino nije podložno sankcionim merama, te se stoga i dalje može popiti čaša dobrog italijanskog ili francuskog vina. Ali, ukoliko se i tu situacija promeni, snabdeveni su vinom iz Čilea, kao i iz njima geografski bliskih Gruzije i Moldavije. Najveći problem ostaju jabuke, jer se više ne uvoze iz Poljske (54 odsto poljske proizvodnje jabuka je u 2013. išlo za Rusiju), a još nema zamene na vidiku koja bi mogla da pokrije takve kapacitete (677.000 tona).

Račun je bio iznenađujuće neprijatan, ali isto tako podsticajan za razmišljanja o inflaciji. Dok Evropska unija prolazi kroz period deflacije i istorijski niskih kamatnih stopa, slabljenje ruske rublje (od sredine jula pala je za oko deset odsto u odnosu na američki dolar) definitivno će se odraziti na inflaciju u toku narednih nekoliko meseci. Inflacija će, vrlo verovatno, dostići nivo od preko osam odsto do kraja godine, a to je značajno iznad vrednosti od pet procenata (+/-1,5 odsto), što je bio cilj Centralne banke Ruske Federacije. Upravo je gore ilustrovani skok cena hrane bio jedan od motivacionih faktora za Centralnu banku da poveća kamatnu stopu, što bi do kraja godine moglo dovesti do kamate od celih devet odsto, u odnosu na sadašnjih osam procenata. Ruska vlada se trudi da obezbedi dodatne zalihe hrane iz Turske i Latinske Amerike. Takođe, započeli su program monitoringa cena hrane i pripreme bekap plana za regulisanje cena namirnica ukoliko dođe do dodatnih značajnih devijacija koje bi mogle izmaći kontroli.

POGUBNI SCENARIO: Novi talas sankcija nikako ne ide na ruku ni ostalim segmentima privrede. Premijer Medvedev je već naglasio da će ukoliko do njih dođe, uzvratna mera biti „blokada“ sibirskog vazdušnog prostora za evropske avio-kompanije. Ovakva mera bi zadala izuzetne komplikacije na letovima čija su konačna destinacija Tokio, Seul ili neki od finansijskih centara azijskog kontinenta. Čim se pojavila ova vest, međunarodni Avio indeks je zabeležio pad od 1,7 odsto. Ukoliko bi EU potom zabranila letove Aeroflota na područje Starog kontinenta, ova kompanija bi se, takođe, našla u ozbiljnim problemima.

Kada je reč o industriji, Rusija bi mogla da zabrani uvoz stranih vozila, kao i neke druge industrijske segmente, koji su zamenljivi domaćom proizvodnjom (na primer tekstil). Što se tiče mašina i opreme, Rusija je zavisna od stranog uvoza (oko 48 odsto ukupnog uvoza), te stoga sebi ne može priuštiti taj dodatni „luksuz“.

S druge strane, bankarski sektor je definitivno jedan od segmenata gde može doći do nesagledivih posledica. Međunarodnim bankama, na osnovu sankcionih mera, nije dozvoljeno da pružaju usluge finansiranja duže od devedeset dana nekadašnjim ruskim partnerima. Međutim, da li to znači da jedna američka, britanska ili švajcarska banka sme da izvrši valutnu transakciju (koje su izuzete od sankcija) gde, na primer, ruska banka prodaje rublje, a kupuje dolare na period od godinu dana? Kako da ta banka bude sigurna da je jednog dana zvanične institucije EU ili SAD neće optužiti da je podsticala finansiranje ruskih banaka (a one dalje ruskih kompanija) u vidu valutne transakcije kao alternativnog izvora finansiranja.

Sličan primer se nedavno dogodio sa francuskom bankom BNP, koja je kažnjena iznosom od devet milijardi dolara zbog toga što je, dok je Sudan bio pod američkim sankcijama, izvršavala dolarska plaćanja prema toj zemlji. Prema tome, da bi se izbegli slični scenariji, bankama je lakše da svedu odnos sa finansijskim institucijama u Rusiji na minimum.

Ova situacija predstavlja problem za međunarodne banke jer ne beleže rast na tržištima u razvoju, koja su godinama bila izvori prihoda. Sada sa problemima u Izraelu, Rusiji, Ukrajini, povremenom političkom nestabilnošću u Turskoj, tržišta u razvoju nisu više parametar za izvor prihoda i dobrih rezultata u bankama koje su ranije bile determinisane za stratešku ekspanziju. S druge strane, sankcije ostavljaju ruski finansijski sektor „gladnim“ za novcem izolovanim od međunarodnog tržišta kapitala. Ono što bi bilo ravno finansijskoj katastrofi jeste mogućnost da se zabrane plaćanja SWIFT-om za ruske imitente. Međutim, za sada izgledi nisu veliki, s obzirom na to da se do te krajnje mere nije išlo čak ni u jeku kubanske nuklearne krize 1963. godine, mada se o tome razmišljalo.

Zanimljivo je pogledati šta se sve desilo na ruskom i evropskom finansijskom (i ne samo finansijskom) tržištu od februara meseca do danas. Od prvog talasa sankcija koje su bile usmerene ka pojedinim biznismenima iz užeg kruga ruskog predsednika, do sankcija prema skoro celoj privredi najveće zemlje sveta.