Novembra 2007. godine Jutjub je ugasio nalog egipatskog aktiviste Vaela Abasa nakon što je ovaj objavio snimak na kojem se vidi policijska brutalnost uz obrazloženje da sadrži „neprikladan materijal“. Zastupnici za ljudska prava oštro su se pobunili, ali je video-snimak ipak ponovo postavljen, da bi kasnije bio korišćen i kao dokaz u optužbi protiv policajaca sa snimka.
Za vreme izraelskih vazdušnih napada na Liban 2006. godine blog aktivistkinje i umetnice Zene el Halil Beirut Update postao je izvor vesti o ratu, a koristili su ga svetski mediji uključujući CNN, BBC i „Gardijan“. Leta 2010. jedna Fejsbuk stranica bila je nazvana „Svi smo mi Haled Said“, po mladom Egipćaninu kojeg su na smrt pretukla dva policijska zapovednika, što je bila prelomna tačka za antirežimske proteste koji su doveli do januarske pobune 2011. godine.
Sledećih nekoliko meseci, aktivisti od Bliskog istoka do severne Afrike, od Magreba do Arapskog poluostrva, obilato su koristili društvene medije.
TVITEROM NA TVITERAŠE: Arapske vlade su od 2012. ustale protiv „pretnje društvenih medija“ i počele da nameću oštre kazne za aktiviste. Nastupila je podela i među samim aktivistima. Onlajn medeni mesec bio je gotov. Društveni mediji više nisu bili otvoreni prostor gde su regionalni aktivisti mogli da se iskažu slobodno i bez inhibicija. Internet policija, čiji je posao bio da nadgleda „opsceni sadržaj“, svoju pažnju je preusmerila na političke aktiviste na Tviteru i Fejsbuku. Onlajn hakeri – kao što je Sirijska elektronska armija – koje su podržavale vlade u regionu, pokrenuli su DoS napade na pojedine naloge, dok su provladini razbojnici zastrašivali aktiviste koristeći upravo „tehnologiju oslobođenja“ platformi društvenih medija koju su aktivisti ranije koristili.
Društvene medije u kojima su delovali liberalni i sekularni aktivisti obilato su počeli da koriste konzervativni klerici i ekstremističke grupe. Na primer, egipatski demokratski aktivista Vael Gonim utišao se na svom Tviter nalogu (1,4 miliona pratilaca) i odabrao da se drži po strani jer „Egipat više ne želi one koji su kao ja“, dok je nalog konzervativnog klerika Mohameda al Arefe iz Saudijske Arabije dobio preko 10 miliona pratilaca. Popularni saudijski klerici kao što su Salman al Odah i Ajed al Garni su dostigli astronomske brojeve pratilaca i dosegli popularnost o kakvoj liberalni aktivisti, pa čak i vlade, mogu samo da sanjaju. Sa druge strane, sekularni aktivisti koji su veoma viđeni u društvenim medijima kao što su Ali Abdel Fatah, Ahmed Maher i Ahmed Duma, a koji su odlučili da ostanu u Egiptu, završili su u zatvoru.
ONLAJN REGRUTACIJA: U međuvremenu, problemi koji su inicirali Arapsko proleće samo se pogoršavaju. Prema Međunarodnoj organizaciji rada, nezaposlenost u regionu je pre Arapskog proleća iznosila skoro 25 procenata. Danas bi ove brojke bile veće imajući u vidu lošu situaciju u industriji turizma u zemljama kao što je Egipat, prestanak prodaje nafte u Libiji i milione izbeglica zbog građanskog rata u Siriji i drugih sukoba u regionu.
Pet arapskih država se nalazi u deset najkorumpiranijih zemalja na svetu dok je u izveštaju organizacije Transparency International zaključeno da se „endemska“ korupcija zapravo pogoršava u arapskom svetu od pobuna 2011. godine. Nema sumnje da je tako loša situacija olakšala ekstremistima onlajn regrutovanje nezaposlene omladine u regionu. Uvođenje strogih kazni, uključujući i zatvorske, za kršenje široko definisanih pravila u korišćenju društvenih medija rezultovalo je time da mnogi liberalni aktivisti ili ograniče privatnost na svom Fejsbuk profilu, koji je ranije bio javan, na opciju „samo za prijatelje“ ili koriste zatvorene Fejsbuk grupe sa ograničenim brojem članova. Dok su se liberalni i sekularni aktivisti povukli, provladinih naloga na društvenim medijima je sve više i više, nalozi ekstremista se umnožavaju…
POBOLJŠANA VIDEO–PRODUKCIJA: Iako je Al Kaida poslednjih nekoliko godina do određene mere koristila društvene medije postavljajući snimke na Jutjub, Islamska država (ID) je to podigla na sasvim drugi nivo. Za početak, video-snimci ID-a su mnogo boljeg produkcijskog kvaliteta nego što je to bio slučaj kod Al Kaide, a koriste čak i specijalne efekte a la Holivud (vidi okvir). U jednom od videa objavljenom na internetu, ubica ID-a povlači nož i odseca glavu taocu, a sve je prikazano na usporenom snimku da bi se pojačala dramatičnost situacije.
Na sledećem snimku u produkciji ID-a, odrubljivanju glava osamnaest sirijskih režimskih vojnika dodat je zvučni efekat lupanja srca.
U najužasnijem videu koji je ID pustio do sada, na snimku koji traje 21 minut prikazuje se spaljivanje živog jordanskog pilota, a sam video imitira produkciju dokumentaraca koji se prikazuju na kanalu Histori. Snimak se završava prikazivanjem kuća koje navodno pripadaju drugim jordanskim pilotima, identifikovanim tehnologijom vazdušnog mapiranja.
Od jula 2014, ID izdaje onlajn časopis „Dabig“ na engleskom jeziku koji može da se preuzme u PDF formatu. Propagandna publikacija, koja bi bez jezivih sadržaja izgledala kao lajfstajl magazin, prikazuje intervjue sa borcima i priče o nedavnim osvajanjima terorističke organizacije. Grupa takođe koristi popularne heštegove kao što je
WorldCup2014 da širi svoje video-materijale i da preplavljuje Tviter porukama.
ŠIRENJE I SUZBIJANJE: Propovednici koji podržavaju ID ne koriste samo popularne društvene medije da propagiraju svoje poruke. Na manje poznatim platformama kao što je PalTalk nalaze se predavanja i razgovori radikalnih islamskih propovednika koji hvale vođu ID-a Abu Bakra al Bagdadija kao „vođu svih muslimana“. Pozivnice da se slušaju razgovori na PalTalku su bile postavljene na Tviteru i oglašavane su prilagođene londonskom i njujorškom vremenu ne ostavljajući sumnje koja je ciljna publika.
ID je 2014. godine razvio aplikaciju za android Fajer Al Bashayer (Zora Božijih znamenja) koja, kada se preuzme, ne samo što korisnicima automatski šalje nove informacije o grupi, već takođe preuzima njihove Tviter naloge i na njima postavlja tvitove i apdejtove koji veličaju ID. Prošlog juna, kada su snage ID-a ušle u irački grad Mosul, preko aplikacije je poslato 40.000 tvitova u periodu od 24 sata.
Ovo, kao i sve veći broj užasnih videa, navelo je firme koje upravljaju društvenim medijima kao što su Jutjub, Fejsbuk i Tviter da suzbijaju poruke i objave terorista. Njihova politika je bila najočiglednija u slučaju snimka odrubljivanja glave američkog novinara Džejmsa Folija u avgustu 2014. Giganti su molili svoje korisnike da ne šire taj video i gasili su naloge onih koji su to radili, čim bi ih neko od drugih korisnika prijavio. Bela kuća je takođe intervenisala tražeći od društvenih medija da ne dozvole da se video širi. Uz to, pokrenuta je uspešna kampanja na Tviteru user@LibyaLiberty sa heštegom
ISISMediaBlackout koja poziva korisnike društvenih mreža da ne dele video-snimke ID. Prva dvadeset i četiri sata pod ovim heštegom objavljeno je više od 11.000 tvitova.
MAČ SA DVE OŠTRICE: Društvene mreže mogu biti mač sa dve oštrice za ID. Kada je ova organizacija prikazala prvi video takozvanog kalifa Al Bagdadija koji drži propoved u džamiji, muslimani su iskoristili mreže da se podsmevaju, jer je Al Bagdadi nosio luksuzni švajcarski sat, objavljujući tvitove poput: „Omega: Bagdadijev izbor“.
Promena politike društvenih medija, koji su načelno odbojni prema političkim onlajn sadržajima, bila je očigledna u poslednje dve godine. Američka vlada je 2012. pokušala da ugasi Tviter nalog somalske terorističke grupe Al Šabab. Tviter je konačno ugasio nalog Al Šababa nakon što ga je grupa koristila da se hvali napadima. Društvene mreže objavile su seriju novih pravila korišćenja usmerenu protiv eksplicitnih prikaza i slika nasilja.
ID shvata potencijalni domet društvenih mreža i koristi ih za regrutovanje, širenje straha i propagiranje ekstremističke ideologije. Ove platforme se takođe koriste za prikupljanje novca i potragu za simpatizerima i ljudima koje bi mogli da preobraze u napadače tipa „usamljeni vuk“. Jedan od ovakvih Tviter naloga se zvao ShamiWitness. Pre nego što ga je administrator ugasio u decembru 2014, imao je preko 17.000 pratilaca. Korisnik koji je bio direktor marketinga i živeo u Bangaloru u Indiji, rekao je britanskom Kanalu 4, čije je istraživanje okončalo njegovu karijeru propagatora terora, da bi se „on priključio ID-u i sam, ali da je njegova porodica finansijski zavisna od njega“. ShamiWitness se pridružio Tviteru 2009. i počeo da propagira ID ubrzo nakon što se ta organizacija pojavila.
Incidenti kao što je ovaj mogu naterati firme i vlade da uvedu dodatne zabrane za društvene mreže i tako ponovo promene do neprepoznatljivosti nekada slobodan i otvoren sajber-prostor.
Ono što je nekada bio prostor za liberalno orijentisane štrebere za tehnologiju i aktiviste, sada je tamniji, sumorniji svet u kojem postoje pretnje i video-snimci brutalnog odsecanja glava, a šibanja liberalnih aktivista koje naručuju vlade se odobravaju i prenose dalje. Danas slika društvenih medija na Bliskom istoku podseća na trgove i ulice gradova Arapskog proleća u staro vreme: to je novo bojno polje za srca i umove između režima, islamista i aktivista; između mladih i starih; između slobode i prinude.
Ipak, postoje znaci nade: komedije kao one Basema Jusefa, Karla Šaroa i Fahada Albutairija postale su oruđe za borbu protiv rastućih onlajn zabrana. Satira – „oružje nemoćnih protiv moćnih“ – razljutila je sledbenike ID-a ispranog mozga. Uzvratili su rasističkim reportažama u svetlu masakra u magazinu „Šarli ebdo“. Jedna stvar je jasna: liberalno orijentisani aktivisti Arapskog proleća možda su na kolenima, ali nisu poraženi.
Autor je kolumnista i Tviter komentator za arapska pitanja. Za vreme Arapskog proleća, njegovi tvitovi su postali glavni izvor vesti. Magazin „Tajm“ je njegov profil na Tviteru proglasio jednim od 140 najboljih u 2011. godini. Tekst je uz odobrenje autora preuzet sa sajta projects21.com
