Ko je bio Koča Popović
„On pripada onoj vrsti ljudi kojih više nema. Istrebili su ih beskrupulozni i beskarakterni. Iako ih ima, u dubokoj su ilegali, ‘daleko od razuzdane gomile’. Bio je gospodin, a danas, kao što je poznato, gospoda više ne postoji“
U takmičarskom programu Dvorište ovogodišnjeg Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, biće prikazan film Gorana Markovića Konstantin Koča Popović, o nadrealisti, komunisti, vojskovođi, generalu, diplomati, potpredsedniku Jugoslavije.
„VREME„: Dokumentarac o Koči Popoviću snimili ste na predlog Filmskih novosti. Šta mislite, zašto se u poslednje vreme aktuelizuje Koča Popović?
GORAN MARKOVIĆ: Meni nije jasno zašto se o tom čoveku nije ranije govorilo. Po mome mišljenju, to je jedna od najinteresantnijih istorijskih ličnosti, o njemu ima mnoštvo podataka, postoji njegov legat u Istorijskom muzeju, on je bio jedan od najpopularnijih političara i veoma častan čovek. Možda odgovor leži u činjenici da je bio rođeni Beograđanin i, iako komunista, pripadnik građanskog sloja, vrste ljudi na čijem je uništenju u nekoliko navrata zdušno rađeno.
Koji period života Koče Popovića opisuje vaš film?
Nastojao sam da opišem njegov celokupan život, od rođenja do smrti. Naravno, u meri koju dozvoljavaju podaci o njemu. Neki periodi su ostali zamagljeni ili namerno izbrisani, kao što je njegova eventualna odgovornost u bombardovanju Leskovca i ćutanje u vezi s Golim otokom. Ali sve ostalo, ono što je zapisano ili snimljeno, nastojao sam da ubacim u film. Napominjem da mi je od svih pisanih dokumenata naročito pomogla izvanredna knjiga Dušana Čkrebića.
Da li se bavite odnosom Tito – Koča Popović u vreme pada Marka Nikezića i ostavke Mirka Tepavca?
Da, naravno. To spada u važan segment ovog filma. Pogotovu što je o tome u Filmskim novostima bilo zanimljivog materijala. I Koča i Nikezić i Tepavac, kao i jedina preživela Latinka Perović, bili su izuzetni intelektualci, što sa Brozom svakako nije bio slučaj. Pored političkih bilo je tu i psiholoških problema, slobodan sam da verujem. Neuki ljudi na vlasti uvek zaziru od obrazovanih i nastoje da za sebe obezbede prirodnu sredinu – mulj.
Ko je za nas danas Koča Popović?
On pripada onoj vrsti ljudi kojih više nema. Istrebljeni su od strane beskrupuloznih i beskarakternih. Iako ih ima, u dubokoj su ilegali, „daleko od razuzdane gomile“. Bio je gospodin, a danas, kao što je poznato, gospoda više ne postoji.
Da li film samo informiše ili i ocenjuje?
Gnušam se svake vrste propagande, ali ne mogu reći da izbor onoga što prikazujete nije sam po sebi poruka. Na kraju, moj izbor da radim film o tom čoveku takođe je neka vrsta poruke.
Kako ocenjujete našu diplomatiju u vreme Koče Popovića?
Briljantnom. Ni pre ni posle njega nismo imalo boljeg ministra inostranih poslova. Jezici, maniri, šarm a, zamislite, predstavljao je komunističku zemlju! Pored njega su kraljevi i diktatori izgledali bledo.
Neminovno pitanje: da li film otkriva neku nepoznatu činjenicu?
Ne znam da li je ono što će se videti u filmu poznato ili nije širem auditorijumu. Ja sam nastojao da sveobuhvatno predstavim njegovu ličnost, ne samo kao političara već i kao vojskovođe i umetnika. Ne treba zaboraviti da je on bio komandujući u Španskom građanskom ratu i komandant Prve proleterske brigade na jednoj, i dadaista na drugoj strani. Bio je uz to jedini komunistički rukovodilac koji je pre revolucije bio veoma bogat čovek.
Da li ste se nekad upoznali s Kočom Popovićem?
Jesam. Kada sam bio mladić, na terenima Teniskog kluba Partizan pozvao me je da igram s njim u dublu. Nije mu došao partner. Bio sam jako slab i stalno promašivao, a on mi je to zamerao. Kada sam ga, najzad, upitao da li će do kraja meča komentarisati svaki moj promašaj, odgovorio mi je: „Ja sam general. Moram da pobeđujem.“
S. Ć.
foto: a. anđić
