Tesla po Tesla, tri Tesle

Beograd će uskoro biti bogatiji za bar još tri spomenika. Odlukom Skupštine grada a na inicijativu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 28. juna, na Vidovdan, zakazano je postavljanje spomenika Gavrilu Principu, koji je glavnom gradu poklonila Republika Srpska. Na sednici Skupštine grada na kojoj je ova odluka doneta, odlučeno je da Beograd osim Principa dobije još jednog Nikolu Teslu, bistu Borislava Pekića i Spomenik prijateljstvu.

KULTURNI DOGAĐAJI: „Vreme“ je o spomeničkom nasleđu, tj. o skulpturama postavljenim u javni prostor koje ostavljamo generacijama koje dolaze iza nas, pisalo u nekoliko navrata, uvek nekim ovakvim povodom. Svaki spomenik je „kulturni događaj“, konstatovala je istoričarka umetnosti Bojana Pejić u tekstu „Kultura sećanja i politika zaborava“ („Vreme“ br. 866), napisanom povodom postavljanja spomenika Zoranu Đinđiću u Prokuplju 2007. Zašto? „Zato što javni spomenik nikada nije puki statični objekat postavljen u javnom prostoru, već on, bar u demokratskim sistemima, uvek uključuje javni diskurs, koji štampa i elektronski mediji ne prate pasivno, već ga i produkuju.“ Ona kaže da deo diskursa „oko“ spomenika čini i mreža istkana od iskaza među kojima su, na primer, i podaci o nečijoj inicijativi da se spomenik podigne, o sakupljanju finansijskih sredstava posle čega sledi legalna odluka neke javne instance – grada, opštine ili države, dakle neke aktuelne „vlasti“ – da ustupi deo javnog prostora (onog prostora koji idealno pripada „svim“ građanima) da se na njemu spomenik podigne. U periodu od ideje do realizacije, u javnom mnjenju debatuje se, naravno, da li je osoba kojoj se spomenik diže zaslužna da dobije spomenik, pri čemu medijski transmitovana mišljenja o zaslugama mogu biti oprečna i, naravno, politički su intonirana. Tu su zatim i izjave skulptora koji objašnjava zašto se odlučio za određenu formu, pozu, izraz lica, koje, po njemu, izražavaju „suštinu lika“ osobe kojoj se spomenik diže, kaže Bojana Pejić. Kako iz ovog ugla izgledaju aktuelne spomeničke inicijative?

ROBNONOVČANA RAZMENA: Prethodna gradska vlast Beogradu je ostavila niz spomenika među kojima su, pored ostalih, Svetom Savi ispred Hrama Svetog Save, Ćirilu i Metodiju u parku kod Vukovog spomenika, Caru Dušanu ispred zgrade Palate pravde, kao i spomenik Nikoli Tesli na aerodromu, verovatno najružniji spomenik u Srbiji. Svi ovi spomenici su izazivali kontroverze, a poslednji spomenici u mandatu Demokratske stranke postavljeni su 2011. u Tašmajdanskom parku. Tada je postavljen spomenik Hajdaru Alijevu, prvom predsedniku Azerbejdžana, visok oko tri metra, i to nakon donacije Vlade Azerbejdžana od dva miliona evra za rekonstrukciju parka Tašmajdan. Spomenik je svečano otkrio aktuelni predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, inače Hajdarov sin, i to u prisustvu tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. Uz Alijeva, sa druge strane fontane, spomenik je dobio i pisac Milorad Pavić, visok takođe tri metra. Da ne bude da se samo Beograd ovajdio, sutradan su predsednici obe zemlje otkrili u Novom Sadu spomenik azerbejdžanskom kompozitoru Uzeiru Hadžibejliju i naglasili međusobnu podršku u rešavanju pitanju Kosova i Nagorno-Karabaha.

SPOMENIK NIKOLAJU II ROMANOVU: Još dok nije postao gradski menadžer, Goran Vesić, kao sekretar Privremenog organa gradske uprave, u martu 2014. godine najavio je podizanje spomenika poslednjem ruskom caru Nikolaju II Romanovu. U novembru iste godine spomenik je postavljen u Devojačkom parku u Ulici kralja Milana, jer se na tom mestu u vreme Kneževine Srbije nalazilo Rusko poslanstvo. Ovaj spomenik je poklon Ruske Federacije Beogradu. „Car Nikolaj je zadužio Srbiju jer je spasio srpsku vojsku tokom Prvog svetskog rata“, rekao je tada Vesić. „Ako zaista osim u Rusiji negde treba da postoji spomenik caru Nikolaju, treba da ga ima Beograd, i na ovaj način odužujemo dug koji je Srbija trebalo odavno da ispuni.“ Spomenik je delo ruskih vajara Andreja Kovaljčuka i akademika Grenadija Pravatvorova, napravljen je od bronze, a postament je od granita, težak je 40 tona i visok 7,5 metara. Autori su ga radili pola godine i vozom je dopremljen iz Rusije. „Spomenik je rađen prema klasičnoj tradiciji koja je za Evropu našeg doba dosta retka“, rekao je Kovaljčuk. Spomenik je otkrio predsednik Nikolić, rečima: „Ovaj spomenik u srcu Beograda sija u slavu cara mučenika Nikolaja II kao znak večne pobede dobrote i pravde vladarske i ljudske žrtve za vrednosti veće od čoveka i cara, veće od života.“ Osveštali su ga ruski patrijarh Kiril i srpski Irinej. Nekoliko meseci ranije, u junu, Milorad Dodik je otkrio spomenik Nikolaju II u Banjaluci, autor spomenika je vajar i slikar, predsednik Ruske akademije umetnosti Zurab Cereteli.

SLUČAJ PRINCIP: Kao i sve prethodne, i ova gradska vlast s naprednjacima na čelu ima potrebu da ostavi trag ne samo u vremenu nego i u prostoru, i da bude zapamćena po nečemu što je više od novih saobraćajnica ili kontejnera – po spomenicima. U januaru prošle godine „Večernje novosti“ su pisale da će na inicijativu Vlade Srbije, u okviru obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, Beograd podići spomenik Gavrilu Principu, da će biti postavljen na Kalemegdanu u blizini spomenika zahvalnosti Francuskoj, a da će isti takav dobiti i Istočno Sarajevo. Istoričar Mile Bjelajac je tada komentarisao: „Gavrilo Princip je bio borac za slobodu i zaslužuje adekvatnu počast. Podizanje ovakvog spomenika nije teranje inata Evropi, koja bi kao ‘skladište starih vrednosti’ trebalo da razume motive ovog čina. Princip je bio ubeđeni protivnik svake okupacije, a pravo na borbu za slobodu ne može da se negira.“ Ovaj spomenik ipak iz nepoznatih razloga nije prošle godine otkriven u Beogradu, ali jeste u novosagrađenom gradskom parku u Istočnom Novom Sarajevu. Spomenik atentatoru na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda je visine dva metra, težine 350 kilograma i delo je beogradskog vajara Zorana Kuzmanovića.

A onda je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije pokrenulo inicijativu da se ovaj spomenik postavi i u Beogradu, Skupštini grada je inicijativu podržala i formirala Odbor za podizanje spomenika Gavrilu Principu. Na sednicu Odbora kojom je predsedavao ministar Aleksandar Vulin doneta je odluka da replika spomenika Principu iz Istočnog Sarajeva, poklon Vlade Republike Srpske, bude podignut u Finansijskom parku u Beogradu, koji se nalazi između Nemanjine, Sarajevske i Ulice Admirala Geprata. Gradski menadžer Goran Vesić je tada zahvalio Vladi Srbije na inicijativi i Vladi Republike Srpske na poklonu. Obrazloženja zbog čega Beograd kasni godinu dana nije bilo.

SPOMENIK TESLI: Smatra se da u svetu postoji više od četrdeset spomen obeležja Nikoli Tesli, od čega više od polovine u SAD. U Beogradu postoje dva, jedan Frana Kršinića ispred Elektrotehničkog fakulteta, postavljen 1963, i drugi ispred Aerodroma u Beogradu koji nosi ime velikog naučnika, rad Drinke Radovanović, postavljen 2006. godine („Vreme“ br. 866).

Spomenik Tesli koji će uskoro biti otkriven u Beogradu i koji će biti postavljen između Hrama Sv. Save i Narodne biblioteke, delo je Nikole Koke Jankovića, člana SANU i profesora na Fakultetu likovnih umetnosti. Reč je o replici spomenika koji se nalazi ispred jedinog delimično očuvanog objekta u kojem je Tesla radio i živeo, laboratorije Vardenklif na Long Ajlendu u blizini Njujorka. Realizovan je 2013. godine kao „poklon srpskog naroda američkom“ pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Repliku ovog spomenika Koke Jankovića dobiće i Beograd, kao poklon galerije „Radionica duše“. Dakle, poklon srpskog naroda američkom dobiće i srpski narod u Srbiji. Da stvar bude još interesantnija, na Vidovdan 28. juna u Andrićgradu biće otkriven spomenik Tesli, isti rad Koke Jankovića. Janković je autor i Tesline spomen-biste postavljene u Užicu 2008. godine, ispred stare hidroelektrane Đetinja.

Kako je nastala ova skulptura, profesor Janković je pred njeno postavljanje u Njujorku za „Večernje novosti“ rekao: „To je skulptura koju sam uradio 1979, tad je i postavljena u Kruševcu, u krugu preduzeća koje se bavilo distribucijom struje. Oni su hteli da tu naprave park skulptura, kupili su Munju Vojina Stojića, od mene su naručili Teslu, započeli su i izgradnju bazena. Skica im se svidela. Šteta što tad nisam napravio veću skulpturu, ali uvek sam pazio da nekog ne bacim u trošak.“ Na pitanje novinara zašto za Ameriku ipak nije napravio novu verziju, autor je pričao kako je dogovor izgledao: „Danas to nije tako lako. Novu niko nije ni poručio. Dijaspora me pitala hoću li im dozvoliti da skulpturu odliju i ja sam im je poklonio. Ali, oni misle da je to sve lako i jednostavno. Skulptura je izlivena, ali livenje nisu još platili. Pa sad treba juriti dozvole za izvoz i sigurno za postavljanje na Long Ajlendu. Oni su hteli da je postave ispred Ujedinjenih nacija – kao da je to tek tako…“

Dakle, Beograd će dobiti dva poklon-spomenika, Principu i Tesli, koji su replike već postojećih spomenika. Da li je ovo sa recikliranjem spomenika i njihovom selidbom sa kontinenta na kontinent ili iz Republike Srpske u Srbiju način da vlast pokaže koliko je štedljiva ili je to najobičnija ujdurma? Ako naruči spomenik od jednog autora, a posle nađe donatore da replike tog istog spomenika poseje na još nekoliko mesta, da li je to dokaz da je delo prošlo sud stručne javnosti i da ga je građanstvo prihvatilo?

I ostali spomenici koji će biti postavljeni u Beogradu takođe su pokloni. Beograd će podići bistu piscu Borislavu Pekiću u dvorištu Treće beogradske gimnazije, jer je pisac bio đak te škole, i to sredstvima Rotari kluba Vračar, a skulptura Prijateljstvo, koja treba da predstavlja spoj prijateljstva i vezanosti dece i kućnih ljubimaca, treba da bude podignuta na Novom Beogradu, u Bloku 28, sredstvima Kinološkog društva Novi Beograd.

A kada je reč o estetici ovih spomenika, o tome je ubedljivo govorio Mrđan Bajić, vajar i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, koji je u „Vremenu“ broj 866, sumirajući estetske domete dotadašnjeg spomeničkog nasleđa u Beogradu, napisao i danas upozoravajuće reči: „Potcrtavajući sopstveno i nesumnjivo pravo na interpretaciju stvarnosti i kad ruši i kad gradi, država – odnosno dominantna državna ideologija – spomenicima zapravo pokušava da ureže svoj sud o vremenu u memoriju i sistem vrednosti svakog svog građanina. Ti su urezi sasvim duboki, dugotrajni i efikasni. Sasvim retko je drugačije. Pogledajte tužni defile: diletantski napravljen Tesla ispred zgrade Aerodroma, nesrećni Ćirilo i još nesrećniji Metodije, neprimereni Sveti Sava ispred Hrama, pa i pogrešno postavljeni car Dušan ispred zgrade Suda. Taj kontinuitet neukusne jednoznačnosti kao da se preliva sa grobljanskih obeležja, a zapravo proizlazi iz nerazumevanja činjenice da su autorska snaga i individualni upis u materijal uvek potentniji od opšteprihvaćene sličnosti. Na kraju, niti vidite snagu velikana, niti vidite snagu skulpture, već samo mlohave surogate.“

Intervju – Jasmina Mitrović Marić

Inicijative i realizacija

Povodom odluke o podizanju novih spomenika u Beogradu razgovaramo sa predsednicom Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada.

„VREME„: Na čiju inicijativu se podižu spomenici Nikoli Tesli, Borislavu Pekiću i Gavrilu Principu?

JASMINA MITROVIĆ MARIĆ: Najlepši deo našeg posla upravo su inicijative koje nam najčešće stižu od samih Beograđana, naročito kada su u pitanju nazivi ulica i postavljanje spomen-ploča. U ovim konkretnim slučajevima inicijative su nam stigle od samih darodavaca. Tu je još spomenika na koje smo izuzetno ponosni, a koji će uskoro biti deo beogradske priče: spomenik Isidori Sekulić, pa najmlađem oficiru iz Velikog rata Momčilu Gavriću (inicijativa i donacija građana), pa skulptura Prijateljstvo, pa Beogradski čitač, ploča na zgradi Rektorata posvećena Milutinu Milankoviću, i još niz izuzetnih inicijativa naših sugrađana i uglednih institucija.

Kojim kriterijumima se Komisija rukovodila kada je donela odluku da se ovim velikanima podignu spomenici?

Za imena koja su pred nama ne bi trebalo da razmišljamo o kriterijumima – zna se i ko su i šta su. Spomenik Tesli je izuzetna priča, rad je akademika Koke Jankovića. Namera je da se istaknu značaj i veza koju Tesla tvori između Srbije i Amerike. Naime, ista bista koja će biti postavljena između Hrama Sv. Save i Narodne biblioteke postavljena je 2013. godine ispred Tesline laboratorije (Vardenklif, nadomak Njujorka). Spomenik je poklon Srbije građanima Amerike, a otkrio ga je predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić. Bio je i izložen ispred SANU te 2013. godine. Treba li na Pekića i njegov značaj trošiti reči?

Da li postoji neko ko brine o estetskim kriterijumima, da li skulpture koje se postavljaju u Beogradu moraju izgledom ili umetničkim kvalitetom da odgovaraju nekim standardima?

Naravno da se vodi posebna briga o svakom spomeniku, svakoj skulpturi koja u svakom smislu mora biti dostojna srpske prestonice i Beograđana. U tom smislu uvek konsultujemo i slušamo struku. Koristimo i institucije našeg grada – od Zavoda za zaštitu spomenika, preko slikara i vajara – članova ULUS-a i ULUPUDS-a, sve do ljudi koji se bave pejzažnom arhitekturom i koji osmišljavaju ambijent, prostor, zatim statičari, Gradsko zelenilo… Naime, kada se donese odluka o podizanju spomenika, odmah se formira i odbor za svaki spomenik ponaosob. Njega čine jedan član Komisije, jedan predstavnik predlagača, a onda struka – uglednici iz nabrojanih udruženja i, po potrebi, neko ko je u vezi sa samim spomenikom, na primer za Pekića njegova ćerka, za Teslu dekan Elektrotehničkog fakulteta itd…

T. Jovanović
foto: petar marković

(uvećana slika spomenika caru Nikolaju II)