Za „Vreme“ iz Soluna
Uprkos ekonomskoj krizi i političkoj nestabilnosti poslednjih nekoliko godina, grčki turizam ima uzlazni trend. Nakon blagog pada 2012. godine, možda najteže po pitanju ekonomske, socijalne i političke situacije, broj turista se sukcesivno svake godine povećava. Tako je 2014. Grčku posetilo rekordnih 24,5 miliona turista.
I 2015. bi po svemu sudeći mogla da bude godina rekordna za grčki turizam, uprkos političkoj neizvesnosti, iscrpljujućim pregovorima levičarske vlade sa zapadnim kreditorima, referendumu, kontroli kapitala i opasnosti od izbacivanja Grčke iz evrozone. Prema svim dostupnim podacima, Grčku bi do kraja sezone moglo po prvi put da poseti preko 25 miliona turista.
„Dobar dan se po jutru poznaje“, kažu i Grci, pa je tako 2015. godina bila dobra od prvog dana, kada je putnički saobraćaj na atinskom aerodromu uvećan za čitavih 26,5 odsto. Već u prvih sedam meseci 2015. godine došlo je do porasta od 6,5 odsto turista. Manjih stagnacija i otkazivanja aranžmana je bilo u vreme privremenog zatvaranja banaka, kad je nametnuta kontrola kapitala za grčke građane (ali ne i za nosioce stranih bankovnih kartica), ali je posle 12. jula i potpisivanja novog kompromisnog sporazuma turistički promet bukvalno procvetao. Premašena su i najoptimističkija predviđanja, jer su stranci masovno počeli da pristižu i na taj način su „glasali za Grčku uprkos krizi“, kako kaže Andreas Andreadis, predsednik Udruženja grčkih turističkih preduzeća. „Ovo je godina apsolutnih rekorda za Grčku“, izjavila je i portparolka nemačkog TUI-ja Ketrin Libel.
STUB PRIVREDE: Turizam je zapravo grčka teška industrija. Ubrizgava u ekonomiju godišnje oko 15 milijardi evra svežeg novca i njegov ukupan uticaj (direktan i indirektan) na formiranje grčkog BDP-a dostiže 45 milijardi evra, ili 25 odsto BDP-a. Oko milion Grka radi u turizmu. Na nekim od najpoznatijih grčkih ostrva, kao što su Mikonos, Santorini ili Rodos, stanovnici uživaju veoma visok životni standard, dok reč kriza ne postoji u njihovom svakodnevnom rečniku. U mnogim regionima turizam pomaže poljoprivredu, jer turisti u potrazi za kvalitetnom hranom kupuju domaće proizvode, kao što su feta made in Greece, maslinovo nerafinisano ulje ili grčki jogurt, ali jednim delom nastavljaju da ih kupuju i kada stignu kući (grčka pavlaka je, tako, naročito popularna u Americi poslednjih godina).
Glavni kupci grčkih turističkih proizvoda su Britanci i Nemci, kojih tradicionalno svake godine ima 2,5 miliona, a za njima na prilično velikom odstojanju dolaze Italijani. Za Austrijance je Grčka već dvadesetak godina turistička destinacija broj jedan. Poslednjih nekoliko godina otvorila su se nova tržišta za grčki turizam, tako da u zemlju stiže sve više turista iz Turske, Rusije i sa Balkana (najbrojniji su Srbi i Bugari), a sve više dolaze istočni Evropljani, Izraelci i Kinezi.
Regija koja prima najveći broj posetilaca je svakako Centralna Makedonija sa Solunom, Halkidikijem, Katerinijem, Olimpom, Pelom, Verginom i Svetom Gorom kao glavnim destinacijama koje posećuje oko šest miliona turista godišnje. Rusi su doskora smatrani za najbolju klijentelu kada je reč o potrošnji, ali nakon „pika“ koji su dosegli 2013. godine, kada je Grčku posetilo 1,3 miliona ruskih turista, njihov broj je pao za 50 odsto, uglavnom zbog „ukrajinske krize“ i slabljenja rublje. Nasuprot tome, broj američkih i britanskih turista raste, pošto su, kako je izjavila portparolka najveće britanske turističke organizacije (ABTA), „cene pale kao posledica krize, a funta je jaka u odnosu na evro“.
ZA SVAKOG PONEŠTO: Nije teško da se shvati zašto Grčka uprkos krizi u turizmu beleži rast od prosečno 9,6 odsto godišnje, daleko veći od drugih mediteranskih zemalja: Grčka se nalazi na raskrsnici tri kontinenta sa ukupno 14.800 kilometara obale (ima najdužu obalu u Evropi), sa oko 3000 ostrva (od kojih su samo 227 naseljena), sa neverovatnim geografskim, prirodnim i kulturnim raznolikostima i sa prosečno 290 sunčanih dana godišnje, visokim letnjim temperaturama vazduha i mora.
Grčka je zapravo svet u malom, sa najraznolikijim ostrvima čiji pejzaži variraju od afričkih pustinja do alpskih planina u kombinaciji sa morem. Ali isto toliko koliko turiste privlače živopisna grčka ostrva sa belim kućama koje kao da vise sa stena, privlači ih i raznolika grčka kuhinja koja objedinjuje balkansku, mediteransku i istočnjačku. Naravno, i za one koji traže nešto više od hrane, plivanja i sunčanja, postoji i veoma buran noćni život, a za ljubitelje antičkih spomenika i vizantijskih manastira Grčka je neiscrpna riznica prepuna neistraženih blaga i pitoresknih sela sa neprekinutom i živom istorijom i tradicijom.
Kada se svemu tome doda veliki pad cena od 2010, ali i politička nestabilnost koja muči tradicionalne grčke konkurente na Mediteranu, kao što su Tunis, Egipat, a u poslednje vreme Turska, lako je objasniti uzlet grčkog turizma.
Čini se čak da je i negativna propaganda jednog dela nemačke štampe na račun Grčke išla u korist grčkom turizmu, jer je veliki broj Nemaca hteo baš zato izbliza da upozna Grčku i te „lude Grke koji glasaju za levicu i prkose čitavom svetu“.
Uprkos stotinama imigranata, uglavnom iz Sirije, koji svakodnevno stižu na ostrva Istočnog Egeja, Grčka se ipak tretira kao bezbedna destinacija. Bez obzira na dugogodišnju krizu, njena infrastruktura funkcioniše, postoji sloboda i velika tolerancija prema „drugačijem i različitom“ (Grčku, na primer, smatraju za najprijateljskiju zemlju u regionu prema gej populaciji, a čuveni Mikonos je njihova „meka“), a mlađe generacije Grka uče po dva strana jezika u školama tako da je komunikacija bitno olakšana u odnosu na sedamdesete i osamdesete.
Presudan faktor za ovoliku navalu turista je ipak kombinacija cene i kvaliteta, jer kako kaže jedan predstavnik britanske ABTA: „Grčka danas pruža neverovatnu vrednost za male pare.“ Ili, kako to kaže grčki nobelovac Odisej Elitis: „Ako raščlaniš Grčku na elemente, dobićeš maslinu, vinovu lozu i brod. Što znači da sa ta tri elementa možeš opet i da je sastaviš.“
