Bekstvo iz zdravog razuma

Za sve su krivi autori dokumentarca Vidimo se u čitulji koji je ove godine napunio 20 godina od emitovanja, Vojislav Tufekdžić i Aleksandar Knežević. Oni su našli Kristijana Golubovića pre dvadeset i kusur godina i stavili ga prvi pred kamere i čini se da on od tada nikada nije silazio sa srpskih TV stanica i napuštao stranice srpske štampe.

I tada, kao i danas kada je „najveća zvezda“ TV rijaliti programa Farma koji emituje TV Pink, videlo se da voli kamere i da voli da priča, što nije glavna karakteristika ljudi za koje se veruje da su kriminalci, razbojnici i uopšte osuđeni za teška krivična dela.

Tako se „čuveni Kristijan“, čovek koji je svaki svoj korak u životu, osim krivičnih dela, opisao u raznim TV prilozima i novinskim intervjuima, obreo u novom svetu, u novoj ulozi, u novom filmu kako je to nekad govorio Boris Tadić.

Robijašku uniformu je nakratko zamenio civilnim odelom, ali je i dalje ostao zatvoren, sada dobrovoljno i za visoku dnevnicu, a nastavio je da radi isto: da zabavlja svetinu i da se sam zabavlja kada mu je to već omogućeno. Kako meseci provedeni na Farmi budu odmicali a približavao se trenutak kada će morati da ode na „služenje kazne“, možda njegova popularnost toliko naraste da ljudi SMS porukama zatraže i njegovo oslobađanje.

S obzirom na to da je producent rijalitija Željko Mitrović, nesalomivi kralj televizije na Balkanu i uticajan čovek, razni ishodi su mogući.

S druge strane, nisu izostale ni reakcije javnosti koja je delom zgrožena ali većim delom gleda ovaj program u kome se Kristijan „nosi“ sa raznim starletama i postaje predmet njihovih seksualnih želja („Pijana Jelena Krunić na Farmi vukla Kristijana za testise“, „Stanija: Da nije oženjen, Kristijan bi bio moj izbor“). Ako se nešto propusti u programu uživo, sutradan možete najbolje delove da čitate u tabloidima i po pravilu je glavni junak opet Kristijan, koji gotovo da krasi svakoga dana naslovnu stranu nekog od njih.

Tako se dogodilo da čovek čije su rečenice izgovorene u filmu Vidimo se čitulji ušle u sleng („Hiljade sklekova i trbušnjaka“, „Bežao sam u zdrav razum“, „Tvrdim, nepobediv sam“) bude prepoznat kao originalni mislilac čija se razmišljanja i javno izrečeni sudovi citiraju u novinama kao mudrosti a la Paulo Koeljo.

IZ ZATVORA U RIJALITI: Pre nego što se pojavio u non-stop televizijskom programu sa raznim drugim čudnim likovima, čuvenog Kristijana smo ostavili u zimu 2010. godine uhapšenog ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu gde ga je policija pokupila zajedno sa pajtašima sa kojima je organizovao trgovinu drogom. I tada je to bila udarna vest, hapšenje je bilo emitovano na televizijama, jer Kristijan nije bilo ko, bar za srpske medije.

Od trenutka kada je poslednji put bio uhapšen sa grupom ortaka iz Sandžaka, Kristijana nije bilo u značajnoj meri i mediji se po pravilu nisu ni bavili postupkom koji se vodio protiv njega. On je već toliko puta bio optuživan i osuđivan da izgleda da je veći deo života proveo u zatvoru i da to nije nikakva vest.

„Vreme“ mu je već jednom posvetilo ovu rubriku u broju od 9. decembra 2009. godine, kada je predstavljen i opisan njegov dotadašnji život sa većinom avantura, začinjen sočnim izjavama koje je godinama prosipao po beogradskim medijima.

I tada je bilo povod njegovo pojačano prisustvo u medijima, gde je predstavljan kao rekonvalescent, kao neko ko možda ima neki kriminalni dosije, ali da to nije najvažnije nego je mnogo interesantnije i za javnost bitno to što voli da crta, da se bavi sportom i da propagira zdrave životne stavove.

Namera televizijskih produkcija da osvedočenog i potvrđenog kriminalca neprestano dovode pred kamere i daju mu prostor koji nemaju možda drugi učesnici javnog života u Srbiji, kao da je dodatno poslužila da se bukvalno sve relativizuje i obesmisli.

Sada kada Kristijan hara u Farmi, izgleda da je ovaj postupak magova televizijske produkcije na vrhuncu jer je „stvar“ dovedena skoro do apsurda: na Farmi je okupljena raznolika ekipa iz različitih društvenih slojeva – najviše ih je sa estrade i sa realne društvene margine – predvođena čovekom koji čeka da ode na odsluženje zakonske kazne od 14 godina zbog organizovane trgovine i prodaje narkotika.

„Više ljudi gleda Kristijana dok spava nego što gledaju sve vaše vesti“, rekao je na konferenciji o novim medijima i tehnologijama vlasnik TV Pinka Željko Mitrović, ponosan na činjenicu da je njegova ideja sa Kristijanom na Farmi dovela do enormnog povećanja gledanosti njegove TV stanice.

Mitrović je „stvar“ ogolio do kraja: samo ono što donosi gledanost može da bude emitovano, a opravdanje je „da to ljudi vole“ i to mnogo više od sterilnih informativnih sadržaja.

Tako je ovaj kreator TV treša na Balkanu uspeo da malo povrati „slavu“ svojoj stanici koja je uprkos pomoći vlasti i marketinških agencija počela da gubi dah pred naletom još primitivnijih sadržaja koje je, na primer, emitovao TV Hepi, još jedna stanica „sa nacionalnom frekvencijom“. TV Hepi je godinama mučio muku sa rejtingom i program bazirao na emisijama koje je vodio Milomir Marić, sve dok nisu krenuli sa neprestanim emitovanjem rijalitija Parovi, koji im je pomogao da po gledanosti postanu jedna od najgledanijih TV stanica u Srbiji.

A kada imate veliki rejting, onda agencije za prodaju medijskog reklamnog prostora novac oglašivača usmeravaju ka vama, što neke druge TV stanice mogu da razumeju kao direktan gubitak i otimanje onoga što valjda njima po nepisanom pravilu pripada.

Iz tog konteksta se verovatno rodila ideja da pravosnažno osuđeni kriminalac bude pozvan da učestvuje u višemesečnom televizijskom formatu zajedno sa brojnim „starletama“ čiji je posao, kako je rekla jedna od njih, da mobilnim telefonom slikaju svoje dupe ili sise i da te slike kače na društvene mreže.

ULOGA NAJVEĆEG ESTRADNOG KRIMINALCA: Javnost se malo „zatalasala“ kada je letos saopšteno da će Kristijan biti učesnik rijalitija jer, boga mu, on valjda treba da ide u zatvor, ali dobio je dozvolu jer još nije upućen na izdržavanje kazne. Kristijan se pravdao izjavivši da mu se omogući učešće u rijalitiju jer mora da zaradi neki novac i ostavi ženi i detetu da od nečega žive dok on bude bio u zatvoru.

I sad, kako se opredeliti prema ovakvom konceptu koji će možda imati svoje finale kada budemo imali kamere u zatvoru u kome Kristijan bude služio svoju kaznu i kada budemo mogli non-stop da ga gledamo „šta radi“ i da imamo priliku da slušamo njegove video-poruke i razmišljanja?

Na internetu je bila pokrenuta inicijativa, peticija za ukidanje rijaliti programa kojom je za kratko vreme prikupljeno na desetine hiljada potpisa, ali osim simboličkog taj čin nije imao nikakvo drugo značenje. Peticije, pokazalo se, koje ne proizvode konkretne akcije u domenu politike samo su gubljenje vremena, ali su pokazale da postoji odijum prema ovakvim programima. Takođe, debata je pokazala, ako se o tome može govoriti kada je reč o društvenim mrežama, da veliki broj ljudi veruje da rijalitije ne treba ukidati i TV stanice kažnjavati jer bi takav odnos društva pokazao koliko smo zapravo licemerni.

Na drugoj strani, rejtinzi pokazuju da „narod gleda“ ove programe, da uspeva da se identifikuje sa „junacima“ koji su zapravo u nekoj vrsti zatvora i simbolički možda najtačnije opisuju ono osećanje koje ima većina građana Srbije: sedi se oko nekog stola, vode se neki obični razgovori, neko se svađa, neko se grli, obavljaju se neki bezvezni zadaci da bi se u dramaturgiju uneli neki klasični elementi, noću negde bude seksa, ali nije pravilo.

Društvo čine pevačice, pevači, manekeni, starlete, kriminalci – sve to izgleda kao ekipa sa nekog beogradskog splava ili bilo kog kafića iz bilo kog grada u Srbiji, dakle, nešto s čim ljudi mogu lakše da se poistovete. Junaci tih programa govore drugačije od onih iz serija koje se proizvode poslednjih godina na srpskim televizijama: oni su prizemniji, govore u slengu, hrana i seks su njihove omiljene teme, a sve se radi da bi se zaradila neka crkavica ili da bi se neko koga nije bilo neko vreme u javnosti vratio u orbitu, što može da mu donese u budućnosti neku tezgicu, neki poslić…

Najcrnje od svega je što sam Kristijan u takvom okruženju nije neko ko se ističe po prostaštvu, primitivizmu ili nasilju. Čini se da ni on sam ne zna šta ga je snašlo, ali, pošto sledi svoj instinkt, prija mu svaka medijska pažnja koja je od njega zapravo napravila prvog i najvećeg estradnog kriminalca. Za razliku od ostalih, njegova budućnost je poprilično izvesna i to je ono što ga razlikuje od drugih „farmera“ i može da pobudi saosećanje i kod „saboraca“ i kod gledališta.

On je jedan zatvor zamenio za drugi, koji je dobrovoljni i donosi neke pare, pa bi se moglo reći da mu je ambijent poznat, ali, po njegovim reakcijama i komentarima (ona ga uhvatila za jaja, on je instinktivno udario u glavu uz komentar „Na šta to liči?“), teško mu je da se privikne jer je i za njega, koji je toliko godina proveo po raznim zatvorima, ekosistem rijalitija nešto gde je teško opstati.

Reakcija na njega je dvojaka i proističe iz onoga što su drugi učesnici rijalitija mogli na televiziji da saznaju o njemu: za većinu žena on je dominantan muškarac kakvog bi svaka prava žena poželela, a za ostale je sve samo ne kriminalac sa debelim dosijeom. Nekako više vuče na „životnog učitelja“, na onoga ko bi mogao da ti dâ prave smernice kako da se krećeš kroz život na najbolji mogući način. Možda je zbog toga Željko Mitrović izjavio da Kristijan obavlja važnu društvenu funkciju svojim nastupom na Farmi. On je i u prošlosti imao takve ideje kada je javno pozivao omladinu da se ne bave kriminalom već da ako imaju viška energije to upotrebe za neki sport ili da dođu kod njega i istuku ga: „Onda možete da govorite da ste tukli Kristijana“, govorio je Golubović ranije.

UVREDA ZA INTELIGENCIJU: Pojava rijalitija dovela je i do novog žanra u štampi a to su izveštaji i izjave iz tog programa, pa sada svi Kristijanovi fanovi mogu iz dana u dan, ako preskoče „lajv“, da čitaju glavne stvari u tabloidima koji događaje u TV programu tretiraju kao realne a izjave učesnika kao relevantne. Ovaj format je omogućio da svako izjavi šta god želi i da za to ne snosi apsolutno nikakvu posledicu, što takođe liči na „život“, ali ne i na uređen medijski prostor. Ne čudi što je Kristijan pred ulazak na Farmu rekao da su ga zvali mnogi političari i molili da ih ne pominje jer on zna sve o njihovim ljubavnim i seksualnim avanturama. Saznali smo takođe i da je čuvena glumica Branka Katić njegova kuma.

Kakav god bude ishod na Farmi, Kristijan bi morao u jednom trenutku da se vrati u zatvor, ali, imajući u vidu njegovu dosadašnju karijeru i biografiju, to možda neće biti kraj njegovim medijskim inkarnacijama. Pravo je čudo da se do sada niko nije dohvatio da snimi film po njegovom životu jer sama činjenica da je jedini preživeo, da je stara kuka, može da znači dve stvari: ili on nikada nije bio više od simpatičnog gradskog razbojnika ili je takva slika namerno stvorena da bi se prikrio njegov strašni kriminalni dosije.

U brojnim izjavama posle poslednjeg hapšenja, kao i na sudu, Kristijan je negirao da je ikad bio uključen u poslove sa drogom i da on, naprotiv, čitav život propagira zdrave životne navike i poštovanje crkve. Na kraju, rekao je da je sve morao da prizna kako bi rođenu majku izvukao sa robije jer je i ona bila privedena sa njim i njegovim pajtašima.

On je u završnoj reči na suđenju rekao da mu je sve smestila policija jer nikada nije hteo da radi sa njima i zamolio je sud da bude milostiv jer priprema izložbu i ima ponudu da bude kondicioni trener ženskog košarkaškog kluba Šumadija.

Da li će se to ikada dogoditi ne treba dovoditi u pitanje, jer se Golubović zaista pokazao kao neuništiv i sklon raznim akcijama. Energije i snage mu bar nikada nije nedostajalo a naučio je i da bude strpljiv: „Meni je najmanji problem apstinencija. Imam toliko godina robije iza sebe, gde je normalno bilo da po tri, četiri godine nemam odnos sa ženom. Pa se nisam poremetio, postao homoseksualac, ostao sam skroz normalan. Čuo sam da ulazi Stanija, ali kada bih bio s njom, svrstali bi me onda u one običnjake. Rekli bi kako sam ušao u rijaliti da upoznam neku silikonušu i starletu i da se zaljubim u nju. To bi mi onda uvredilo inteligenciju“, rekao je za tabloid „Alo“ pre ulaska na Farmu.