foto: fonet
Ovogodišnja Parada ponosa protekla je mirno, uz, naravno, angažovanje ogromnog broja policajaca. Prvi put u Beogradu održan je i Trans* ponos, još jedna parada, istog dana kad i ova "obična". Strasti su uzavrele tek nakon održanih parada, ovog puta zbog – ideologija. Parada ponosa, naime, deklarisala se kao levičarska
Blagi bože, ko bi rekao da je moguće. U Beogradu je drugu godinu zaredom održana Parada ponosa, ponovo bez većih incidenata. Čak se ni obezbeđenje Andreja Vučića i pripadnici Žandarmerije nisu potukli. Konačno možemo na miru da se bavimo LGBT pravima, a ne time koliko je glava, izloga i žardinjera polupano ili je moglo da bude polupano da vlasti nisu u zadnji čas uskočile i zabranile Paradu iz bezbednosnih razloga.
No, i dalje je umesno postaviti pitanje, isto kao i prošle godine: kud se dedoše huligani? Šta se desilo sa onima koji su skandirali „pedere u blendere“, „ubij, zakolji da peder ne postoji“, „krv će se Beogradom liti, gej parade neće biti“, i slično? Da li je moguće da su svi oni „preumili“, ili je
posredi nešto drugo? Možda je istina ono što reče pre neki dan neimenovani mudrac sa Tvitera: „Pre će Orbović (predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, prim. nov.) da organizuje generalni štrajk sindikata protiv cene rada, nego što će vođe navijača da se zamere Vučiću.“
PROČITALI USTAV: Vlast i mediji u Srbiji tog 20. septembra širili su ljubav i toleranciju na sve strane, kao da su svi stvarno pročitali Ustav Srbije u kom stoji da Srbija podstiče duh tolerancije. Studio B prenosio je celog dana obe parade (Paradu ponosa i Trans* ponos), reporteri učesnike nazivali „ljudima koji brane svoje pravo na ljubav“, potpredsednica Vlade Srbije Kori Udovički čestitala organizatorima jer je parada bila „uspešna, kako i dolikuje modernoj državi“… Malo se izblamirala reporterka Studija B konstatacijom da među okupljenima ima i heteroseksualnih, ali čovek se uči dok je živ. Glavno smo, izgleda, pregurali: u Srbiji je moguće da se dve godine uzastopno održi Parada ponosa, a da nikom ne bude razbijena glava. Sad, što su uzrok toj razbijenoj glavi isti ovi koji se sad kunu u ljudska prava i slobodnu ljubav, šta da se radi.
Sistem, država, zakoni i većina LGBT organizacija u Srbiji ozbiljno zanemaruju trans* populaciju (asterisk stoji zbog toga što pojam obuhvata transrodne, transseksualne, transvestite, kros-dresere i čitav dalji spektar rodnih identiteta). Na primer, ogroman deo javnosti misli da se većina trans* osoba u Srbiji bavi prostitucijom. Od njih nekoliko stotina, svega 35 se bavi ovim poslom, ali eto stigme za celu populaciju. Ove godine, Gej-strejt alijansa odbila je da dodeli nagradu „Duga“ transrodnoj majorki u penziji Heleni Vuković. Najvažnije, iako Fond za obavezno zdravstveno osiguranje pokriva veći deo troškova za proces promene pola, osobe koje promene pol imaju ogroman problem sa dobijanjem novih dokumenata, naročito kada je reč o matičnom broj, jer JMBG sadrži i oznaku za pol. Zbog svega toga, organizacije (malobrojne) koje štite prava trans* osoba rešile su da se ograde od Parade ponosa i održe sopstveni skup u Pionirskom parku (Parada ponosa krenula je od zgrade Vlade Srbije na raskrsnici Nemanjine i Kneza Miloša). Mediji su ovo protumačili kao sukob unutar LGBT zajednice. Greška. Problem je u nevidljivosti i guranju trans* populacije na marginu. Odvojeni skup, istog dana, čini se kao mudar strateški potez koji povećava vidljivost ovih ljudi i skretanje pažnje na njihova prava.
BANDA CRVENA: Stvar koja se već dugo može zameriti mnogim LGBT organizacijama jeste: nijedna od njih nikada nije pokazala svoj politički stav. Ne prema ovoj ili onoj stranci, već politički stav prema svetu: da li su liberalno nastrojeni, ljube li kapitalizam ili pak više naginju ulevo. Ove godine, na Paradi ponosa, među ostalima, okupljenima se obratila Marija Perković iz organizacije „Žene u crnom“, koja je svoj govor sastavila od crtica iz govora Klare Cetkin pred Rajhstagom 1932. godine. Osim toga, program Parade ponosa 2015. uključio je odavanje pošte žrtvama fašizma i izražavanje solidarnosti sa izbeglicama sa Bliskog istoka koje se nalaze u parku kod Beogradske autobuske stanice. Klara Cetkin, antifašizam, solidarnost! Neoliberalna kuka i motika digla se odmah, valjda još za vreme šetnje tokom Parade ponosa, te su se putem pametnih telefona na društvenim mrežama zaklinjali u slobodno tržište da sledeće godine neće doći na Paradu. Pljuštao je i standardni repertoar uvreda na račun „Žena u crnom“. Odgovorio im je Adam Puškar iz Parade ponosa: „Te ‘babuskare’ su za razliku od drugih uvek stajale na strani LGBT zajednice i davale sav svoj prostor da se zajednica pojavi u javnosti, nisu kalkulisale da li će dobiti ili izgubiti glasače, nisu merile da li je politički korektno ili podobno da se podrži zajednica.“
Ah, da, javili su se i oni koji sve ovo nazivaju Vučićevom paradom.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
