Preditor je naziv filmske škole koju su osnovali reditelj Milutin Petrović i montažerka Nataša Pavlović nastao od engleskih reči producer, editor, writer, director (producent, montažer, pisac, reditelj). Devet polaznika (preditora, kako sami sebe zovu) ove škole je snimilo rimejk filma Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT Dušana Makavejeva na pedesetu godišnjicu od premijere. Iako je sam Makavejev 1968. snimio Nevinost bez zaštite prema istoimenom filmu „najjačeg čoveka na svetu“ Dragoljuba Aleksića, napravljenog u okupiranom Beogradu 1942, taj film bi veoma uslovno mogao da se klasifikuje kao rimejk. Tako će devet autora: Danijela Čeranić, Zorica Svetličić, Gorana Cvetković, Đorđe Cvijović, Petar Mitrović, Sava Reljin, Aleksa Borković, Jelena Antonić i Mila Krsmanović na premijeri svog filma u Domu omladine, 26. januara, u 20 sati, ući u filmsku istoriju kao reditelji prvog srpskog rimejka.
SLUČAJ: „Ljubavni slučaj… je bio Milutinova ideja“, kaže za „Vreme“ jedan od autora Petar Mitrović, i dodaje: „Taj film je dosta zgodan, jer nema mnogo igranog materijala. Mi smo, bukvalno, krenuli bez ičega. Stalno je neko nešto jurio, jedni su nabavljali opremu, drugi lokacije, Sava je radio na scenariju.“
„Svako je doprinosio filmu, to je devetoro ljudi, devet glava“, nadovezuje se Zorica Svetličić.
Da ih je sve Milutin Petrović „bacio u vodu da bi naučili da plivaju“ potvrđuje i Sava Reljin: „On je hteo da se mi organizujemo i da stvarno snimimo film tokom leta. Da ne smišljamo mi neki svoj scenario pa da se to između nas devetoro raspadne. Trebala nam je početna tačka na koju možemo da se oslonimo. Ceo film je nastavak priče iz Preditora – uzmi kameru u ruke i snimaj. Ovo je pokazna vežba kako je moguće da se skupi grupa ljudi, gotovo bez predznanja, i da snimi film. A, šta smo mi konkretno uspeli s našim filmom samo je još jedan plus preko toga.“ Za razliku od drugih filmskih škola gde postoje čitave katedre za jedno filmsko zanimanje, u Preditoru insistiraju na tome da svako mora da nauči ponešto i da svako bude osposobljen i da snima, montira, piše ili režira. Otuda i ova kovanica za naziv škole. „Sve kroz šta smo prošli, ceo taj radni proces bio je najbitniji“, kaže Đorđe Cvijović, i nastavlja: „Nisam ni znao šta će od svega ispasti, nisam očekivao ovoliku pažnju, ali učešće na ovom projektu je veoma dragoceno. U toku snimanja ja sebi nisam postavljao pitanje da li će film da se dopadne publici. Meni je bio bitan svaki dan – od kamere, glumaca, kadrova, svetla, neočekivanih situacija. Samo sam o tome razmišljao.“ Milutin Petrović tvrdi da je dugometražni film jedna ogromna energija, „slično kao brak, na primer, i za sve njih je to jedno veliko iskustvo koje je ponekad bilo neprijatno i bolno. Ali, na kraju ostaje ono da ‘nema boljeg posla od šou-biznisa’. Ja sam pokrenuo stvar i pripomagao kad je zafalio snimatelj, mikroman, kurir… A kako su svi moji učenici, bio sam neka vrsta trenera, autoriteta.“ Svi učenici potvrđuju da im je rad na filmu poslužio da se osposobe da prave samostalne projekte. „A, ja imam i ozbiljne ambicije u tome“, kaže Petar Mitrović. „Jedino što mi nismo radili na filmu bila je montaža“, dodaje Zorana Svetličić: „To je rad jedne osobe – Nataše Pavlović. Bio je to veoma mukotrpan rad koji je trajao preko dva meseca.“ Na konstataciju da najstariji reditelj rimejka ima 48, a najmlađi samo 17 godina, Petrović jednostavno kaže: „Da, preditori su veoma različitih godina i bekgraunda, ali u tome i jeste šarm ‘preditorskog’ pristupa filmu.“
RIMEJK: Ovaj novi Ljubavni slučaj… se veoma verno drži originalnog scenarija Dušana Makavejeva i Branka Vučićevića, koji je preminuo pre godinu dana. Uz pomoć supervizora scenarija Ane Rodić, preditori su uspeli da naprave jednako provokativan, aktuelan i razbašuren film smeštajući radnju u današnji Beograd sa svim njegovim nedoumicama i problemima isto onako kako je Makavejev to uradio baveći se društvom i svojim okruženjem od pre 50 godina. Da je Makavejev lično pravio rimejk svog filma, verovatno bi izgledao veoma slično. Današnji junaci Ljubavnog slučaja… provociraju svojom seksualnošću (kao i onda), ali se oni upuštaju i u homoseksualne veze. „Danas je veoma teško isprovocirati. Šta je danas tabu? Golotinja nije“, kaže Zorica Svetličić, i dodaje: „Mi smo našli neke svoje modele. Pitanje je kada se danas poigravaš sa seksualnošću i homoseksualnošću da li ti podilaziš, da li si mejnstrim ili si avangarda? To je vrlo tanka linija. Ti tu samo barataš isključivo svojim osećajem, i sa svojim ličnim poimanjem slobode i provokacije. Mi smo u ovom filmu našli najmanji zajednički imenilac svih nas, šta mi danas smatramo da su teme koje mogu biti angažovane i provokativne. To je danas jako teško naći, a preduslov za to je da te stvarno niko ne finansira. Mi smo imali privilegiju da nas je bilo baš briga šta ćemo da kažemo, jer nikome ne polažemo račune.“ U novoj verziji Ljubavnog slučaja… svoja mesta su našli i savremeni problemi Beograda i Srbije: rušenje u Savamali, Parada ponosa, izbeglice, spasovdanska litija, gradonačelnik i premeštanje spomenika Dimitriju Tucoviću (još jedan mali omaž Makavejevu i njegovom filmu Gorila se kupa u podne, gde se uklanja spomenik Lenjinu). Tu je i čuvena crna mačka na goloj stražnjici harizmatične Ljume Petrov, koja je igrala ulogu koja je svojevremeno proslavila Evu Ras. „Onaj glavni“ se u modernoj verziji filma nazire koliko i „tadašnji glavni“ u originalnom filmu. „Mi smo pokrenuli teme koje su aktuelne. Pojavile su se i kritike da je ovo povratak Crnog talasa. U stvari, Crni talas je bio nekako nametnut, jer oni su morali da rade u sličnim uslovima kao i mi, da se snalaze kako znaju i umeju“, kaže Petar Mitrović. S druge strane Gorana Cvetković tvrdi da su tu „izletele i poneke podsvesne stvari, a to će već neko staviti u određeni kontekst. Mi smo radili po osećaju.“ Milutin Petrović kaže da je ovaj Makov film pesma, njegov bend bi je svirao: „Genijalna je, a može lako da se odsvira. Ljubavni slučaj… je zahtevan što se tehničkog aspekta ‘svirke’ tiče, stvar je više u stavu i hrabrosti, a to je upravo ono što ja želim od svakog benda.“
MAK: Otkad se rodila ideja o rimejku Ljubavni slučaj… je imao podršku Dušana Makavejeva i Eve Ras. Pored dozvole za besplatno korišćenje autorskih prava, njih dvoje su posetili ekipu tokom snimanja. „Što se njihovih privatnih reakcija tiče, što bi klinci rekli, bili su megakul“, kaže Petrović, i dodaje: „Komplikovano je takvim veličinama kada vreme u kome su stvarali ‘prohuji s vihorom’. Uvek dođe nova civilizacija i šta će ostati kao tumačenje tvog rada je kao neka kocka. Treba biti veoma hrabar pa gledati kako te jedni zaboravljaju, a drugi razvlače po raznim doktoratima. Ja baš imam ogromno poštovanje prema Makavejevu i nadam se da ovo što smo učinili doprinosi vrednovanju njegove zaostavštine koja je u korpusu onoga po čemu je srpski film važan za evropski i svetski film.“ Dušan Makavejev za „Vreme“ kaže da je rimejk Ljubavnog slučaja… njemu dirljiva posveta koju je doživeo kao zadivljujuće vickast i politički oštrouman film. „Zgodno je bilo videti novu pitu od višanja, i novu crnu mačku na beloj guzi, i nove seksologe, i nove kriminologe, ali najviše me je obradovalo montažno urezivanje borbe protiv pacova u protest inicijative Ne davimo Beograd. I onaj idiotski moleban… Zlatne montažerske makaze mentora Nataše Pavlović. Dođe mi da se upišem u tu školu“, zaključuje Mak.
