Nakon gotovo trideset godina od raspada komunističkih režima i ujedinjenja Evrope zasnovanog na demokratiji, proces evropskih integracija, pa i sâm mir, ponovo su ugroženi. Mnoge sadašnje tenzije i ratovi podsećaju na sukobe za koje se očekivalo da će biti razrešeni mirovnim sporazumima potpisanim nakon 1918. godine. Sve što je tada ostalo nerešeno sada je na šokantan način postalo aktuelno
Da li se svet još jednom našao na prekretnici? Da li ponovo kao mesečari posmatramo, a ne vidimo, kako poredak u koji smo verovali kopni pred naletom ideja i pokreta za koje smo mislili da su potkopani negde u istoriji? Kada kažemo „poredak“, u ovom slučaju mislimo na zapadne, funkcionalne, liberalne demokratije zasnovane na vladavini prava.
Neki istoričari i mislioci opšte prakse svet u kome živimo, uz lako razumljive ograde, porede sa stanjem u kome se svet nalazio posle Prvog svetskog rata. Njegove posledice su dovele do Drugog svetskog rata a na ruševinama posle pobede nad nacizmom i fašizmom izgrađeni su temelji na kojima se dobar deo sveta zasnivao preko 44 godine, do pada Berlinskog zida. Tada se činilo da su ideje zapadne demokratije konačno pobedile i u Srednjoj Evropi i na istoku kontinenta. Evropska unija se proširila na istok, NATO je dobio nove članice, Rusija je bila na kolenima.
Danas ta pobeda ne izgleda više tako ubedljiva: Velika Britanija izlazi iz EU; u Poljskoj ili Mađarskoj dominira nacionalni populizam koji dovodi u pitanje evropsko zajedništvo i doskora neupitne demokratske standarde; u Italiji, trećoj ekonomiji EU, vladu će obrazovati dve dijametralno suprotne populističke, demagoške partije koje povezuje zajednički animozitet prema EU; u nemački savezni parlament je ušla ekstremno desna Alternativa za Nemačku obojena neonacističkim tonovima; u Beloj kući je zaseo Donald Tramp, čiji je gotovo svaki tvit i potez pretnja po demokratiju i mir u svetu, koji u pitanje dovodi poverenje i zajedništvo sa evropskim partnerima; bez Rusije više ne mogu da se rešavaju globalno važna pitanja kao što su rat u Siriji, kriza nastala posle izlaska SAD iz atomskog sporazuma sa Iranom i u Ukrajini, sa Vladimirom Putinom Rusija je ponovo postala globalni igrač; Kina pretenduje da postane najjača ekonomija sveta; Erdoganova Turska se sa svakim danom sve više udaljava od Zapada i pretenduje da iz regionalne preraste u svetsku silu; previranja na Bliskom istoku sve su užarenija; Severna Koreja ne odustaje od izgradnje nuklearne bombe, ili je već poseduje…
NEGATIVAN TREND: Tradicionalne političke partije koje su decenijama posle rata bile nosioci nacionalne i globalne politike i koliko-toliko garant političke uračunljivosti i mira, sve više gube na značaju, nepoverenje glasača u postojeći sistem je sve izraženije, izbore dobijaju političari i pokreti koji od sebe prave marketinški brend, a ne programi: Donald Tramp u Americi, Emanuel Makron u Francuskoj, Pokret pet zvezdica u Italiji, Sebastijan Kurc u Austriji, koji je doduše redefinisao tradicionalno Narodnu partiju i sebi kao šefu partije dao do sada neviđena ovlašćenja.
Dok je decenijama trend na Zapadu bio razvoj i jačanje demokratije i socijalnog elementa tržišne ekonomije, prisustvujemo trendu potkresivanja demokratije, sloboda, ljudskih prava, širenju ksenofobije i raznih drugih fobija i rezanju socijalnih davanja.
Kada se svemu tome doda umirena, a nikako prevaziđena finansijska kriza, na pitanje sa početka teksta da li se svet opet jednom našao na prekretnici, možemo da odgovorimo: da. Kao da je čitav jedan istorijski ciklus došao do svog vrhunca, posle čega neminovno sledi novi, drugačiji ciklus sa neizvesnim ishodom.
Zbog neizvesnosti od posledica opisanih trendova zaista uslovno možemo da uporedimo današnjicu sa situacijom kakva je bila po završetku Prvog svetskog rata. Tada je svet skliznuo u drugi globalni obračun.
NOVO DOBA NA POMOLU: Konferencija koju je pod nazivom „1918–2018. Mir, demokratija i ljudska prava – šta smo naučili?“ u sredu 23. maja 2018. u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu organizovala Fondacija „Fridrih Ebert“ uzela je stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata kao povod da ukaže na stanje u kome se danas svet nalazi. Konferenciju je otvorila direktorka kancelarije FES-a u Beogradu Ursula Koh-Laugvic, uvodna izlaganja su imali nekadašnji poslanik Bundestaga Markus Mekel i književnik Ivan Ivanji, a u diskusiji su učestvovali profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić, naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu Predrag J. Marković, urednica nedeljnika „Vreme“ Jovana Gligorijević i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Đorđe Pavićević. Moderator je bio urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm.
Panelisti su pošli od toga da se, kada je pre skoro sto godina, 11. novembra 1918. godine, okončan Prvi svetski rat na Zapadnom frontu, činilo da je novo doba na pomolu – doba u znaku mira, demokratije i ljudskih prava, doba nacionalnog samoopredeljenja i međunarodnog razumevanja. Sifražetski pokret započeo je svoj trijumfalni pohod. Liga naroda osnovana je sa ciljem sprovođenja međunarodnog prava. Za mnoge narode izvan Evrope obećanje samoopredeljenja donelo je nadu u okončanje kolonijalizma. Ali, nažalost, sve strane koje su učestvovale u tom ratu, i pobednici i poraženi, nove i stare nacionalne države, odbacile su tu šansu za ostvarenje trajnog mira u Evropi i svetu.
Nakon Drugog svetskog rata, transatlantski savez pomogao je Zapadnoj Evropi da u miru ostvari stabilan razvoj. Evropske integracije bile su projekat mira i blagostanja, izgrađen na poukama izvučenim iz ratnih strahota iz bliske prošlosti. Danas, međutim, nakon gotovo trideset godina od raspada diktatorskih komunističkih režima i ujedinjenja Evrope zasnovanog na demokratiji, proces evropskih integracija, pa i sâm mir, ponovo su ugroženi. Jedna od teza kaže da mnoge sadašnje tenzije i ratovi podsećaju na sukobe za koje se očekivalo da će biti razrešeni mirovnim sporazumima potpisanim nakon 1918. godine. Sve što je tada ostalo nerešeno, sada je na šokantan način postalo aktuelno.
TREĆA ŠANSA: Markus Mekel je jedan od potpisnika „Manifesta 1918–2018“ koji završava rečima: „Da li će nam uspeti da prisećanju na kraj Prvog svetskog rata pridodamo – obnovljenu – evropsku perspektivu? Jer, tu se ne radi samo o sećanju na žrtve i jedan užasan rat i njegove posledice. Trebalo bi odati počast značenju mira za Evropu i čitav svet, idejama univerzalnog međunarodnog prava i demokratskoj vladavini prava. Prvi pokušaj da se tim vrednostima posle 1918. godine dâ neka forma je propao. Osnivanjem Ujedinjenih nacija i proglašenjem Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima posle 1945. je započeo drugi pokušaj. U Evropi je to, međutim, u početku zaživelo samo u njenom zapadnom delu. Po okončanju hladnog rata činilo se da se te fundamentalne vrednosti konačno nameću. No, danas su one očito skoro svuda izložene pritiscima. Stogodišnjica rata okončanog 1918. i stremljenja da se uspostavi opšti mirovni poredak jeste pogodan trenutak da se preko svih granica založimo za ljudska prava i slobodu mišljenja, za pravnu državu i međunarodno pravo.“
Ivan Ivanji, koji je na sopstvenoj koži iskusio Drugi svetski rat kao posledicu Prvog svetskog rata, izrazio je bojazan da nismo mnogo naučili za proteklih sto godina i dodao: „Maksim Gorki je pisao da reći čovek, to zvuči gordo. Meni više ne zvuči tako.“ Objasnio je da on ne razlikuje smrt deteta ugušenog u gasnoj komori u Aušvicu i smrt deteta koje se udavilo u Egejskom moru bežeći iz neke nesrećne zemlje u Evropu. Detaljan izveštaj sa konferencije biće predstavljen u narednom broju „Vremena“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
