I Tramp sit i demokrate na broju

Posle niza neuspešnih pokušaja u protekle dve godine da izartikulišu narastujući negativni sentiment birača prema Trampu, ishod izbora od prošlog utorka bio je za demokrate i pravo olakšanje. Takav osećaj bio je prisutan još samo kod istraživača javnog mnenja – kiks sa prognozama iz 2016. ovog puta nije im se ponovio. Čak su i hrabro odolevali neutemeljenom optimizmu demokrata da bi i Senat mogli da preotmu od republikanaca.

U trenutku pisanja ovog teksta još nije bio poznat kompletan spisak zakonodavaca koji će od 3. januara 2019. sedeti u 116. sazivu Kongresa. Prebrojavanje glasova bilo je u toku na Floridi (za senatsko ali i guvernersko mesto) i u deset trka za Predstavnički dom. Republikanci bi, naročito nakon „plej-ofa“ u Misisipiju krajem novembra, na kraju mogli da imaju većinu od 53 senatora (dva više nego pre izbora), što će reći da će u opozicionim redovima demokrata biti 47 senatora.

Nakon što budu prebrojani glasovi u trkama za Predstavnički dom, demokrate bi u najboljem slučaju mogle da imaju 235 poslanika (40 više nego u prošlom mandatu), u domu koji broji 435 članova.

GLAS PROTIV TRAMPA: Izbori na polovini predsedničkog mandata po pravilu predstavljaju izjašnjavanje i o šefu države i o predsednikovoj stranci koja upravlja zakonodavnim procesom. U proseku ta stranka gubi oko 30 mesta u Predstavničkom domu, i u tom smislu Tramp i njegovi republikanci mogu da kažu da njihov poraz uopšte ne odskače od istorijskog proseka.

Mesecima unazad demokrate i njima bliski mediji trubili su o „plavom talasu“ – o masivnoj pobedi na izborima za Kongres, ali i u trkama za guvernerske funkcije i mesta u legislativama saveznih država, lokalnim većima itd. Takav optimizam temeljio se na velikom entuzijazmu pristalica „plavih“ u kampanji, po velikom broju prijavljenih volontera, uključivanju u trku za javnu funkciju velikog broja kandidata i kandidatkinja bez iskustva, te po enormnoj količini donacija, u prvom redu onih u malim iznosima.

Svima njima zajednički je bio odijum prema Donaldu Trampu i upravo je on taj koji je generisao lavovski deo tog entuzijazma. Na dan izbora čak 38 odsto glasača, među njima ubedljivo najviše demokrata, reklo je da je njihov glas bio „glas protiv Trampa“.

U celoj kalkulaciji oko veličine izborne pobede demokrata, rejting predsednika pokazao se, međutim, kao precenjeni faktor, jer je Trampov rejting uoči izbora bio niži od Obaminog 2010. godine kada su demokrate izgubile čak 63 mesta u Predstavničkom domu.

Interesantno je da se identičan procenat biračkog tela izjasnio i o Obami 2010. i o Trampu 2018. – 45 odsto je predsedniku dalo pozitivnu ocenu, 54 odsto negativnu. Čak i uz daleko veću izlaznost nego pre osam godina, republikanci mogu da računaju na gubitak od najviše 40 mesta. A s druge strane, verovatno za dva mesta jaču većinu u Senatu.

ŽENE ZA DEMOKRATE: Republikancima izbor Breta Kavana nije samo doneo peti konzervativni glas u devetočlanom Vrhovnom sudu, već je sve ono što je pratilo taj izbor – naročito ona višečasovna svedočenja pred senatskim panelom – u značajnoj meri mobilisalo njihovo biračko telo tokom oktobra. Čak 90 posto republikanaca potvrdilo je u izlaznim anketama da podržavaju izbor sudije Kavana, ali je i 80 posto reklo da seksualno uznemiravanje ne smatra ozbiljnim problemom u SAD.

Posledica ne samo takve predizborne atmosfere već i one koja karakteriše Ameriku u poslednje dve godine – od, dakle, izbora Donalda Trampa – jeste da su žene, koje čine natpolovičnu većinu birača, na ovim izborima izrazito favorizovale demokratske kandidate, i to za šest procentnih poena više nego pre dve godine. Zahvaljujući toj podršci, republikanci su, kako se procenjuje, izgubili svoju dominaciju u predgrađima velikih gradova, gde živi 51 posto biračkog tela. Dobro situirano stanovništvo u idiličnim okolinama Hjustona, Dalasa, Čikaga, Filadelfije, pa čak i Kanzas Sitija, izabralo je ovaj put kandidate demokrata – neki prvi put posle nekoliko decenija – i time ih značajno pogurali do većine u Predstavničkom domu.

Republikanci su računali na preotimanje senatskih mesta od demokrata u nekoliko država u kojima Tramp, za razliku od nacionalnog proseka, uživa popularnost veću od 50 odsto i u kojima je 2016. ostvario ubedljivu pobedu. S druge strane, demokrate su uspele da preotmu, dobrim delom zahvaljujući glasovima Latinoamerikanaca, senatsko mesto u Nevadi, i ono u Arizoni, ali, što je za njih daleko značajnije, povratili su uticaj u Mičigenu, Pensilvaniji i Vinskonsinu, državama koje su glasale za Trampa 2016. godine i tako odlučile te izbore.

Trampovi republikanci i ovaj put su dobro odigrali u sebi tradicionalno naklonjenim ruralnim i konzervativnim sredinama, s kandidatima koji nisu krili bliskost sa predsednikovim vizijama. Ističući kao najvažniji problem s kojima se SAD suočava ilegalnu imigraciju, među takvim biračima Trampova žestoka, po nekima i rasistička, kampanja protiv ilegalne imigracije u finišu kampanje naišla je na plodno tle.

U osvit početka kampanje za naredne predsedničke izbore, republikance brine činjenica da se ta stranka u očima birača sad još očitije identifikuje sa Trampom. Čak i u kongresnim izbornim jedinicama sa relativno umerenim, netrampovskim kandidatima, nekadašnji republikanci glasali su ovaj put za demokrate zanemarujući pritom dobre ekonomske pokazatelje u Trampovoj eri – kako su sami naveli, imali su problem da glasaju za kandidata stranke na čijem je čelu predsednik SAD.

U ZNAKU ŽENA: Sa četvrtinom žena u nadolazećem sazivu, Kongres još ni blizu ne odslikava strukturu biračkog tela, ali se tek nakon minulih izbora može govoriti o njegovom diverzitetu, kao obeležju koje dosad nije imao.

U kontrastu s foto-robotom republikanskog biračkog tela – stariji, konzervativni beli muškarac bez diplome koledža, koji ne smatra važnim izbor na javnu funkciju pripadnika etničke manjine i veći broj žena na tim funkcijama, u Kongresu se glasovima demokratskih birača nije samo našao nikad veći broj žena te predstavnika dosad nereprezentovanih manjinskih grupa, već i zastupnici politika koje se u SAD smatraju prilično prokazanim.

Univerzalna zdravstvena zaštita, taj večiti tabu u Americi, povećanje minimalne satnice, pa i ukidanje agencije za imigraciju, teme su na kojima su pojedini kandidati, podržani Bernijem Sandersom, ostvarili pobede. Iako poraženi u trkama za senat (Beto O’Rurk u Teksasu) i guvernerske fotelje (Džordžija i Florida), kandidati demokrata sa takvom platformom ostvarili su neočekivano dobre rezultate, što bi moglo biti sasvim dovoljno da osokoli nekoliko izglednih pretendenata na predsedničku nominaciju, među njima i samog Sandersa.

U budućem Kongresu usvajanje zakona neće biti moguće bez međustranačke saradnje. Ono što u obema strankama najpre sledi jeste izbor vođstva i po tim rezultatima znaće se koliko za tako nešto postoji podrška; koliko ko u svojim redovima ima „opozicije“.

Demokrate januar iduće godine dočekuju podeljeni između zakonodavne produktivnosti i nametanja teme za koju su dobili podršku na izborima (zdravstvena zaštita, u prvom redu) i potrebe da Trampu i njegovoj administraciji što je moguće više skrešu krila, što takođe odslikava volju njihovih birača. Na najave demokrata da će otvoriti gomilu kongresnih istraga protiv Trampa, predsednik najavljuje odmazdu Senata i čeprkanje po temama koje ne bi prijale rivalima. Sve bi to moglo da dovede Kongres u blokadu prilikom usvajanja budžeta, od čega strahuju umereni predstavnici obeju strana. Jer, neefikasan Kongres samo bi dodatno raspalio prezir glasača prema Vašingtonu i političkim elitama, a to može samo da ide u prilog Donaldu Trampu.