Jastreb američkog unilateralizma

U ranim jutarnjim satima 30. aprila 2019. godine, u danu kada je u Venecueli desničarska opozicija uz pomoć nekolicine odmetnutih pripadnika vojske pokušala da izvrši državni udar i svrgne venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura sa vlasti, jedna osoba je u Beloj kući u Vašingtonu pomno pratila i nadgledala dramatične događaje. Tog jutra i Tviter se „usijao“ od poruka i retvitova na engleskom i španskom jeziku koje je Džon Bolton, savetnik američkog predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost, na svakih pola sata neumorno objavljivao. Po pitanju aktuelnih dešavanja u Venecueli, Džon Bolton je bio taj koji je koordinisao postupke američke vlade i poruke za javnost i stoga se smatra arhitektom najnovije američke strategije prema Karakasu. Od svih zvaničnika američke administracije on je najgorljivije pružao podršku venecuelanskoj opoziciji u njenim nastojanjima da putem Operacije sloboda – kako je nazvana akcija kojom je pokušano svrgavanje Madura – po svaku cenu dođe na vlast.

VAŠE VREME JE ISTEKLO

Savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD nije se ustručavao da u krajnje nediplomatskom maniru otvoreno preti socijalističkom predsedniku ove južnoameričke zemlje i njegovim ministrima zaduženim za bezbednost. Nazivajući Nikolasa Madura „uzurpatorom“ i „nelegitimnim predsednikom“, Bolton je u jednom od svojih tvitova, direktno se obraćajući Madurovim najbližim saradnicima, doslovce napisao: „Vaše vreme je isteklo. Ovo je vaša zadnja šansa. Prihvatite amnestiju privremenog predsednika Gvaida, zaštitite Ustav i uklonite Madura i mi ćemo vas izbrisati sa naše liste sankcija. Ostanete li sa Madurom, potonućete zajedno sa tim brodom.“

Kada se narednih dana čitava prašina oko državnog udara slegla, vođa opozicije i samoproglašeni privremeni predsednik Huan Gvaido priznao je da pokušaj prevrata nije bio uspešan, a na pitanje „Vašington posta“ šta bi uradio da ga je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton pozvao sa ponudom za američku vojnu intervenciju, Gvaido je izjavio da bi on bio spreman da odobri takav predlog Sjedinjenih Američkih Država.

Postavlja se pitanje ko je čovek koji u ovom trenutku obavlja jednu od najvažnijih funkcija iz domena američke bezbednosti i koji je tokom karijere služio u svakoj republikanskoj administraciji još od 1981. godine, kada je Ronald Regan bio stanar Bele kuće.

Ambasador Džon Bolton treći je po redu savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa i na toj poziciji zamenio je generala Herberta Rejmonda Mekmastera. Tokom svog višedecenijskog rada u birokratskim strukturama Vašingtona stekao je reputaciju beskompromisnog „nacionalističkog jastreba“, kako navodi američki magazin „Politiko“. „Manje se zna da je Bolton na ove pozicije došao pažljivo, promišljeno i dosledno, kao militantni libertarijanski mislilac koji je strastveno verovao da su Sjedinjene Države isuviše dugo predavale svoj suverenitet zarad multilateralnih ugovora i međunarodnih organizacija svih vrsta, uključujući i Ujedinjene nacije“.

Iza naizgled simpatičnog, staromodno obučenog brke sa velikim naočarima, a koji umnogome podseća na lik Neda Flendersa, preljubaznog i dosadnog komšije Homera Simpsona, krije se potpuna suprotnost karaktera i profesionalnog bekgraunda. Tokom čitave svoje karijere Džon Bolton uporno se zalagao za američki unilateralizam, smatrajući da Amerika ne treba da bude na bilo koji način ograničavana međunarodnim organizacijama i multilateralnim konvencijama. Snažno je promovisao izuzeće Amerike iz svih ključnih međunarodnih sporazuma, uključujući tu i Kjoto Protokol za sprečavanje globalnog zagrevanja, zatim Otavsku konvenciju o minama, kao i nuklearni sporazum svetskih sila sa Iranom, za koji je izjavio da predstavlja američki „diplomatski Vaterlo“.

Bolton je veliki protivnik i Međunarodnog krivičnog suda (MKS) za koji kaže da je „nelegitiman“ i „za nas već mrtav“. On je čak zapretio da će Amerika sankcionisati sudije i tužioce tog suda sa sedištem u Hagu i zabraniti im ulazak u SAD ukoliko budu sudski gonili Amerikance, Izrael ili druge saveznike Vašingtona.

Svojevremeno je i za Ujedinjene nacije govorio da su „jedna od najneefikasnijih organizacija“ i da one faktički „ne postoje“, već da postoji jedna „međunarodna zajednica“ koja može biti vođena samo od strane jedine prave sile na svetu – SAD.

KOSOVSKI ČVOR

Kada je Džon Bolton izabran na dužnost „prvog bezbednjaka“ u Beloj kući, deo ovdašnje javnosti, a posebno tabloidni mediji u Srbiji, euforično su isticali njegove nekadašnje navodno „prosrpske“ stavove o Kosovu i Metohiji, a koji su se znatno razlikovali od uobičajenih fraza koje su po tom pitanju već decenijama stizale iz različitih američkih administracija. Na sličan način kao što je i Donald Tramp u jednom delu srpskog javnog mnjenja dočekivan kao neko ko će konačno ispraviti nepravdu i stati na stranu Srbije kada je u pitanju višedecenijski konflikt oko statusa južne srpske pokrajine, tako se i od Boltona očekivalo nešto slično – da će ostati pri stavovima koje je u avgustu 2008. godine, a nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, izneo u intervjuu za „Glas Amerike“: „Najbolje je nastaviti pregovore o statusu Kosova, jer je to jedini način da se održe mir i stabilnost u regionu“, rekao je Bolton, i dodao da ne preporučuje državama u regionu da priznaju Kosovo, „jer je u pitanju zaštita suštinskog koncepta da ljudi različitog etničkog porekla žive zajedno u okviru granica heterogenih zemalja“. (…) „Kosovski presedan bi mogao da bude problem za zemlje bivše Jugoslavije i Evrope koje su multietničke“, rekao je tada Bolton, izrazivši očekivanje da je „skoro sasvim sigurno da će doći do podele Kosova“.

Iako je sadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost u tom razgovoru od pre jedanaest godina ukazao da je naklonost Zapada da prizna kosovsku nezavisnost „daleko više otežala pravično rešenje mnogih važnih pitanja, jer su kosovski Albanci konstantno imali na umu da će ishod biti njima naklonjen i da će ostvariti cilj, što se i dogodilo“, deceniju kasnije Bolton je očito prihvatio realnost na terenu. Ne pominjući više bilo kakve statusne pregovore, on je počeo da se zalaže za postizanje sveobuhvatnog sporazuma između Srbije i Kosova koji bi uvažio interese obe strane, ne isključujući pritom ni mogućnost da se u tom procesu izvrše i teritorijalne korekcije.

„Sada je pravo vreme da Kosovo i Srbija postignu sporazum. SAD su spremne da pomognu i jednima i drugima kako bi se dostigao istorijski cilj“, napisao je Džon Bolton na svom Tviter nalogu krajem prošle godine, a nakon sastanka u Beloj kući sa predsednikom privremenih institucija u Prištini Hašimom Tačijem.

SVI SU NEPRIJATELJI

Na sličan način na koji tretira međunarodne organizacije i ophodi se prema multilateralnim sporazumima koje su SAD potpisale sa ostatkom sveta, Džon Bolton sa istom upornošću izražava kritičke, pa i neprijateljske stavove prema svim rivalima SAD u globalnoj areni. Podržao je Trampove protekcionističke carine protiv Kine i slične trgovinske ratove protiv ekonomskih konkurenata Amerike. Glasno kritikuje politiku „jedne Kine“ i zalaže se za nastavak vojne i ekonomske podrške Tajvanu. U oktobru 2018, tokom posete Gruziji, rekao je „da bi bilo korisno“ da Rusija ode s Krima i iz Donbasa u istočnoj Ukrajini i da bude manje nametljiva u regionu Bliskog istoka.

Bolton se zalaže i za još jače suprotstavljanje SAD političkom i privrednom uticaju Kine i Rusije u Africi, optužujući ih da ne poštuju vladavinu prava i služe se koruptivnom poslovnom praksom.

A kada je u pitanju Latinska Amerika, čvrsti je pobornik Monroove doktrine koja ima za cilj strateško sprečavanje bilo kakvog stranog mešanja u južno „dvorište“ SAD. Na sličan način kao što je bivši predsednik SAD Džordž Buš mlađi proglasio Severnu Koreju „osovinom zla“ zajedno sa Iranom i Irakom, tako je nedavno i Džon Bolton Kubu, Venecuelu i Nikaragvu proglasio „trojkom tiranije“.

Invaziju SAD na Irak i svrgavanje Sadama Huseina i dalje smatra dobrim odlukama, a pobornik je i preventivnog vojnog udara kojim je nedavno pretio ne samo Severnoj Koreji, za koju je rekao da predstavlja „neposrednu pretnju“, već i Iranu i Siriji. Bolton je bio i glasan zagovornik kontroverznog preseljenja američke ambasade u Izraelu u Jerusalim.

Veruje se da je Islamska Republika Iran poseban „trn u oku“ militantnom američkom savetniku za nacionalnu bezbednost koji se gotovo opsesivno zalaže za potpuno „pacifikovanje“ konzervativnih šiitskih vlasti u Teheranu. Početkom ove sedmice, u svojevrsnoj demonstraciji sile, SAD su rasporedile dodatne bombardere i nosač aviona na Bliski istok, što se tumači kao jasna poruka upozorenja Iranu.

I kao da nije dovoljno to što kritikuje i preti američkim stranim rivalima, Džon Bolton je pre nekoliko godina u autorskom tekstu za britanski „Gardijan“ napisao da predsednik SAD Barak Obama predstavlja veću pretnju po američku nacionalnu bezbednost od Vikiliksa, jer je njegova administracija „pokazala nespremnost da afirmiše i brani američke interese od širokog spektra pretnji“.

PREDAJA NIJE OPCIJA

Džon Bolton rođen je 1948. u radničkoj porodici, kao prvo dete vatrogasca iz Baltimora i majke-domaćice. S vremenom se izdigao iz svoje sredine, diplomirao je prava na prestižnom univerzitetu Jejl. Rano se posvetio političkoj karijeri i bio je deo američke administracije još u vreme Ronalda Regana. Visoke funkcije obavljao je i tokom predsednikovanja starijeg i mlađeg Buša. Bio je u pravnom timu republikanaca koji je poslat da broji glasove na Floridi, a koji su odlučili pobednika na izborima za predsednika SAD 2000. godine.

Nekoliko godina je radio kao komentator američke televizije Foks njuz, a bio je angažovan i na različitim pozicijama u nekoliko neokonzervativnih instituta i advokatskih kancelarija. „Njujorker“ navodi da je Bolton, nakon višedecenijskog rada u javnim službama, uspeo da se prilično obogati i u privatnom sektoru. „Prema finansijskom izveštaju koji je podneo pre nego što se pridružio Trampovoj administraciji, on je zaradio najmanje dva miliona dolara u 2017. godini, uključujući tu i nekih šest stotina hiljada od Foksa“, navodi se u analizi ovog magazina.

Od 2001. do 2005. Bolton je bio pomoćnik državnog sekretara za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost i upravo njega optužuju da je manipulisao podacima o navodnom postojanju iračkog oružja za masovno uništenje. Uz potpredsednika SAD Dika Čejnija, Donalda Ramsfelda i Pola Volfovica, smatra se pokretačkom silom koja je realizovala ideju o invaziji na Irak 2003. godine. On danas tvrdi da nije bio odgovoran za američku politiku prema toj zemlji i da ga je tadašnji državni sekretar Kolin Paul „izgurao iz priče o Iraku“, dodajući pritom i da je to bila „verovatno najljubaznija stvar koju je on uradio za mene“.

Od avgusta 2005. do decembra 2006. bio je američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama, a zbog njegovih stavova o toj organizaciji britanski „Ekonomist“ je pisao da je Bolton „najkontroverzniji“ ambasador kojeg su SAD ikada poslale u UN. U intervjuu za američki magazin „Atlantik“ Džon Bolton je ovako sažeo svoju misiju: „Najveća nada za slobodu čovečanstva u istoriji jesu Sjedinjene Države, pa je zaštita američkog nacionalnog interesa najbolja strategija za svet.“

Kada nije na dužnosti u Vašingtonu, Bolton živi sa suprugom Grečen Smit u Merilendu, imaju ćerku koja je takođe diplomirala na Jejlu. Autor je brojnih knjiga i članaka o spoljnoj politici i nacionalnoj bezbednosti SAD, a u vreme Baraka Obame posvetio se pisanju svojih memoara indikativnog naslova „Predaja nije opcija“.