Slaveći na praznom Crvenom trgu 75. godišnjicu pobede nad nacističkom Nemačkom, Rusija se 9. maja suočavala sa epidemijom, padom cene nafte, rastućom rusofobijom i revizijom istorije
Fejsbuk je zbog greške u algoritmu privremeno bio obrisao kultnu fotografiju na kojoj se vidi sovjetski vojnik koji podiže sovjetsku zastavu nad Rajhstagom 1. maja 1945. i poslao sledeće obaveštenje: „Vaša publikacija narušava naše društvene norme u odnosu na opasne ljude i organizacije“, izveštava TASS. Neki Rusi možda i veruju da je u pitanju greška, ali izgleda da više njih na taj slučaj gleda kao na odraz duha vremena revizije istorije. To sumorno osećanje je bilo vidljivo dok je Moskva u karantinu 9. maja obeležavala 75. Dan pobede, za šta Rusi imaju „27 miliona razloga“, kako kaže jedan naslov.
Bilo je vidljivo ogorčenje zbog mešavine rusofobije među „zapadnim partnerima“ i nipodaštavanja sovjetskog doprinosa pobedi nad fašizmom. Poslednji povod je bio tvit američkog predsednika Donalda Trampa poslat iz Bele kuće 8. maja: „Na današnji dan 1945. godine Amerika i Velika Britanija su izvojevale pobedu nad nacistima.“ Ruski MIP je zbog toga izrazio žaljenje i čuđenje što takva poruka protivreči onome što je rečeno u razgovoru Trampa i Vladimira Putina povodom godišnjice susreta ruskih i američkih vojnika na Elbi 25. aprila 1945. godine.
REVIZIJA ISTORIJE
U Rusiji, u kojoj je objavljeno mnogo istorijskih knjiga o Otečestvenoj vojni (o podvizima, ali o greškama proizašlim iz tzv. kulta ličnosti), shvatili su da to na Zapadu malo ko uopšte gleda, delimično i zbog nepoznavanja ruskog jezika. Masovni mediji možda zato sada daju prostor novinarima i istraživačima koji na engleskom jeziku kritički govore ili pišu o reviziji istorije.
TASS je, na primer, citirao profesora istorije na Američkom univerzitetu u Vašingtonu Petera Kuznika, koji je sproveo anonimnu anketu među svojim studentima i od ispitanika tražio da navedu gubitke SAD i SSSR tokom Drugog svetskog rata. „Prosečan odgovor koji sam dobio bio je 90 hiljada Amerikanaca (nije loše, uprkos činjenici da nedostaje 300 hiljada žrtava) i 100 hiljada sovjetskih građana (pogrešili su ‘samo’ za 27 miliona). Ovo je zaista šokantno! Amerikanci ne znaju da je 27 miliona sovjetskih građana poginulo u ratu, oni uopšte ne znaju što to znači“, rekao je Kuznik u intervjuu za TASS.
Raša tudej na sajtu na engleskom jeziku objavila je autorski tekst istraživača u londonskom Institutu za globalnu politiku Džordža Šamjulija, koji konstatuje da se zaboravlja činjenica kako se Sovjetski Savez borio protiv 200 nemačkih divizija tokom većeg dela rata, dok su se Sjedinjene Države i Velika Britanija borile s desetak. On podseća da je do leta 1944. godine (kada je izvršeno na Zapadu glorifikovano iskrcavanje u Normandiji) Crvena armija bila nanela razorne poraze nemačkim oružanim snagama u bitkama kod Staljingrada, Kurska, Harkova, Belgoroda, Smolenska i mnogim drugim, uključujući probijanje opsade Lenjingrada. Britanski novinar i bloger Nil Klark na sajtu Raša tudej na engleskom jeziku u tom tekstu naglašava da je ukupni broj britanskih žrtava civilnih i vojnih od oko 450.000 ravan tek polovini žrtava samo tokom blokade Lenjingrada.
Nezadovoljstvo u ruskoj javnosti zbog ignorisanja i devalviranja sovjetskog doprinosa pobedi nad fašizmom pojačano je nakon što su povodom godišnjice potpisivanja pakta Ribentrop–Molotov 1939. godine, najpre u Poljskoj, a onda i drugde, iznete teze o krivici SSSR-a za Drugi svetski rat, što se održava i u jednoj rezoluciji Evropskog parlamenta od 19. septembra 2019. godine. U predvečerje praznika, 7. maja, američki državni sekretar Majk Pompeo je dosuo so na ruske rane u slično intoniranoj izjavi zajedno sa ministrima spoljnih poslova Mađarske, Poljske, Češke, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Letonije, Litvanije i Estonije, koju ruski mediji opisuju kao bizarnu, s obzirom da nije imala nikakve veze sa oslobađanjem Evrope od nacizma.
Rusi su, naime, poslednjih meseci objavili mnogo dokumenata o završnim operacijama u Drugom svetskom ratu. Preganjaju se s Poljacima zbog 1939, ali i „zapadnim partnerima“ često prebacuju zbog toga što tolerišu pojave rehabilitacije nacističkih kolaboracionista u Ukrajini i u baltičkim zemljama, i to što se u zemljama za čije oslobađanje su njihovi preci ginuli sada ruše spomenici. Poslednji slučaj je uklanjanje spomenika generalu Konjevu u Pragu.
foto: ap photo / alexei druzhininODAVANJE POČASTI: Vladimir Putin…
TUŽNI PRAZNIK
U takvom kontekstu ruski mediji su izražavali tugu zbog toga što na Crvenom trgu toga dana nisu bila jedina dva prava ruska prijatelja – vojska i mornarica. „Nikada još nisam video takav Crveni trg. Niko to nije video. Takvog ga nije bilo i, nadam se, neće ni biti. Padala je kiša, a govorilo se da će rasterati oblake“, piše specijalni izveštač petrogradskog „Komersanta“ Andrej Kolesnikov pod naslovom „Leti, leti preko neba puk umorni“.
Kada je sat na Spaskoj kuli Kremlja otkucao deset sati, TV kamera je prikazivala odozgo sa kule kako je Vladimir Putin sam položio bukete crvenih karanfila na Grobnicu neznanog vojnika u tišini koja odjekuje jače od onog klasičnog: „Pažnja! Govori i pokazuje Moskva…“
Na sajtu Ruske služba Bi-Bi-Sija pišu da je Aleksandrovski sâd dezinfikovan noć pre te svečanosti na kojoj se Putin pojavio nakon 39 dana odsustva iz javnosti. Kremljolozi su o tom odsustvu po običaju dalekosežno spekulisali, mada je u međuvremenu povremeno objavljivana Putinova video-komunikacija sa gubernatorima, koji su se svaki prema lokalnim prilikama nosili sa epidemijom.
foto: ap photo / dmitri lovetsky…i potomci sovjetskih vojnika
KOMUNARKA
On je 29. marta obišao kovid bolnicu u infektološkom centru Komunarka obučen u zaštitno odelo bleštavo zlatne boje, navodno samo zato što mu je jedino u toj boji odgovarala veličina. Kako je u programu Rosija 1 objasnio pres sekretar Kremlja Dmitrij Peskov (koji je kasnije zaražen virusom korona): „Putin ne bi bio Putin da nije rešio da tamo ode. U Komunarku je ušao sam, bez obezbeđenja. To je kao kada je leteo na vojnom jurišnom avionu…“ Putin se tom prilikom pozdravio sa glavnim lekarom bolnice Komunarka Denisom Procenkom, koji nije bio unapred obavešten o predsednikovom dolasku. Procenko je tom prilikom upozorio da se Rusija može suočiti sa italijanskim scenarijem i da je u Moskvi krenuo visoki nivo širenja zaraze. Kasnije je objavljeno da je Procenko i sam bio inficiran. Od kovida-19 se 30. aprila razboleo i novi ruski premijer Mihail Mišustin.
Putin je proglasio april plaćenim neradnim mesecom, a na neodređeno vreme je odloženo i glasanje o novom Ustavu Ruske Federacije. Na predlog veterana, zbog epidemije je odložena parada na Crvenom trgu za neko bolje vreme, koje se valjda neće podudariti sa onim 17. julom 1945. kada su prali ulice u Moskvi kojima je ka velikoj neizvesnosti sproveden konvoj nemačkih zarobljenika.
Manifestacija Besmrtni puk je 9. maja bila karantinska i kamerna: TV stanice su emitivale pesmu Dan pobede uz snimke ljudi koji je pevaju sa prozora držeći fotografije svojih predaka veterana Velike otečestvene vojne, kakve su za Dan pobede ranije nosili ulicama. Uveče je Moskva bila osvetljena raskošnim vatrometom.
TOK EPIDEMIJE
U Rusiji su zbog virusa korona provođene mere koje liče na ono što je preduzimano drugde u svetu: Od 1. februara do 1. aprila, prema podacima Rosturizma, iz 43 zemlje vraćeno je kući oko 160.000 turista. Saobraćaj sa Kinom je obustavljen 28. januara, potom sa Nemačkom, Španijom, Italijom i Francuskom, kao i s drugim zemljama.
Zabranjeni su javni skupovi, sportska takmičenja, zatvorene moskovske škole, ustanove i 55 parkova, zatvorene radnje koje obavljaju lične usluge. Od 30. marta uveden je režim samoizolacije u kući za sve stanovnike Moskve, bez obzira na starosno doba, uz dozvole za izlazak samo zbog neophodnih potreba.
U Jakutiji je zabranjena prodaja alkohola zbog porasta prestupništva u pijanstvu, a ograničena u Krasnodarskom, Zabajkalskom i Permskom kraju, u Baškiriji i u Lenjingraskoj oblasti.
Pred Uskrs, patrijarh moskovski i čitave Rusije Kiril pozvao je vernike da se uzdrže od obilaska hramova. Na pravoslavni Uskrs 19. aprila mnogi su morali se zadovolje praćenjem liturgije preko televizije i kućnom molitvom.
EPICENTAR MOSKVA
Rusija je 12. maja sa 232.000 slučajeva izbila na treće mesto iza SAD i Španije, ali je po broju smrtnih slučajeva na milion stanovnika kotirana znatno niže. U Rusiji je stopa smrtnosti od virusa korona u aprilu zvanično iznosila 0,9 odsto i bila najniža među državama sa više od 40 hiljada zabeleženih slučajeva, ali „Novaja gazeta“ nalazi da je broj smrtnih slučajeva od kovida-19 u Rusiji veći od onog koji je zvanično objavljen. Prema podacima moskovskog gradskog registra, prošlog meseca u Moskvi je zabeleženo 11.846 smrtnih slučajeva. To je za 1855 više (za 19 odsto više) od prosečnog broja umrlih.
Prema zvaničnim statistikama, u Moskvi je tokom aprila 658 ljudi postalo žrtva kovida-19. To je 2,8 puta manje od pomenutog „viška“ smrtnih slučajeva. U drugim zemljama ovi podaci se ne razlikuju toliko: na primer, u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj broj žrtava kovida-19 manji je od broja dodatnih smrti za oko jedan i po put, a u Španiji i Francuskoj – za 1,3 puta.
„Jasno je da u aprilu ima više dodatnih smrti od zabeleženih smrtnih slučajeva od virusa korona. Uzroci mogu biti direktni – to su oni ljudi čiji test nije pokazao pozitivan rezultat, a onda su umrli. Sa druge strane, to mogu biti indirektne žrtve, jer je sada sva medicina mobilisana za borbu protiv epidemije, a mnogim ljudima će možda biti teško da dobiju lekarsku pomoć za druge bolesti ili dočekaju hitnu pomoć“, kaže docent na Ruskoj akademiji za nacionalnu ekonomiju i javnu upravu Tatjana Mihajlova.
Direktor istraživanja u kompaniji Data Insight Boris Ovčinikov pretpostavlja da je broj umrlih mogao da se poveća i zbog karantinskog režima koji deluje u oba smera: smanjuje broj nesreća na radu i nesreća na ulici, smanjuje rizik da se stariji ljudi zaraze virusom korona ili nekom drugom infekcijom, dok se smrtnost može povećati i zbog nasilja u porodici, samoubistava i tako dalje.
Otprilike isti broj smrtnih slučajeva kao ovog aprila zabeležen je, inače, u Moskvi tokom izbijanja gripa u decembru 2016. kada je umrlo 12.080 ljudi, a takođe i u januaru 2019 – 12.037 umrlih. U proteklih 15 godina smrtnost je naglo porasla samo jednom – u leto 2010. godine kada je grad pogodila nenormalna vrućina tokom koje su izbijali šumski požari: u avgustu te godine ukupan broj smrtnih slučajeva premašio je 15 hiljada ljudi.
ODLAZAK U DAČE
Jedno od objašnjenja zašto je Moskva postala epicentar širenja zaraze oslanja se na podatke Rosstata, koji pokazuju da se između 1999. i 2018. godine u rusku prestonicu preselilo oko tri miliona ljudi, što je u proseku četiri puta više selidbi nego u drugim regionima.
Transportni sistemi u Rusiji su centralizovani. Prema podacima servisa tutu.ru za april 2019. godine, skoro tri četvrtine (74 odsto) čitavog putničkog toka odnosi se na putovanja u Moskvu i Petrograd. To je omogućilo da se virus brzo prenosi preko transportnih sistema. Ako je u Italiji u Lombardiji koncentrisano 37 odsto svih registrovanih slučajeva, u Rusiji na Moskvu otpada oko 60 odsto.
Docent Instituta za demografiju pri Višoj ekonomskoj školi u Moskvi Nikita Mkrtčjan pretpostavlja da su se iz Moskve tokom epidemije kući vraćali oni koji su na nekoliko dana otišli u prestonicu, a takođe i oni koji u tom 12,5 milionskom gradu rade ili studiraju, a koji su zbog režima neradnih dana i obustave većeg broja industrija izgubili posao. Pošto nisu mogli da nađu novi, bili su primorani da se vrate u rodni kraj da bi lakše preživeli karantin. Zajedno s njima putovao je i virus.
Prema podacima ruskog operatera mobilne telefonije MTS, više od 15 odsto pretplatnika mreže napustilo je Moskvu, od čega je 79 odsto otišlo u letnje dače u Moskovskoj oblasti, a 21 odsto u druge regione. „Vlasnici dača takođe su igrali direktnu ulogu u širenju virusa na lokalno stanovništvo“, kaže Tatjana Mihajlova.
Osim u zavičaj, Rusi su najčešće iz Moskve odlazili tamo gde je toplo – u Simferopol, Krasnodar i Soči, a takođe, i u susedne centre – Tulu, Rjazan, Jaroslavlj. Tokom pogoršanja epidemiološke situacije Ruska državna železnica je obustavila 50 odsto međugradskih vozova. Aeroflot je smanjio putovanja prema desetinama ruskih gradova, a Pobeda je ukinula letove do kraja maja.
Bez obzira na karantin u Moskvi, epidemija se za dva meseca proširila po celoj Rusiji, pri čemu su u samo šest regiona zavedene oštre restriktivne mere. To su Karelija, Čečenija, Altajski i Krasnodarski kraj, Krim i Sevastopolj, objavljuje „Peterburška politika“.
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin izneo je procenu na osnovu seroloških istraživanja da je u Moskvi obolelo 300.000 ljudi (oko 2-2,5 odsto žitelja), što je tri puta više nego što pokazuju zvanični podaci o broju registrovanih. To nije dovoljno da se uspostavi kolektivni imunitet, ali ni da se brzo iskoreni virus.
Od 12. maja u Rusiji su, ipak, počeli da ublažavaju restriktivne mere i da se okreću oživljavanju ekonomije. Ne treba zaboraviti da su mere protiv epidemije u Rusiji preduzete u vreme kada ona inače troši rezerve zbog pada cene nafte Brent na ispod 30 dolara za barel.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!