Varljiva ćud sibirskog leda

Da posledice globalnog zagrevanja prete i Sibiru pokazalo se u Norilsku, koji se nalazi 300 km severno od Severnog polarnog kruga, kada se 29. maja u reke izlila 21.000 tona dizel-goriva zbog toga što se zbog topljenja večitog leda raspukao rezervoar u termoelektrani koja pripada firmi ćerci moćne kompanije Nornikel.

Razliveno gorivo se slilo u potok Bezimenij i reke Daldikan i Ambarna, i krenulo ka jezeru Pjasino. Pet centimetara debeo sloj razlivenog goriva, koje vetar promenljivog pravca tera čas na jednu, čas na drugu obalu, spasioci pokušavaju da ograđuju plovcima sa plivajućim zavesama i ispumpaju u privremene rezervoare. S tog raskvašenog terena bez puteva sakupljena mešavina nafte, vode i blata moći će da se odveze na tzv. utilizaciju tek kad stegne mraz.

Šef pres-službe Federalne agencije za ribarstvo Dmitrij Klokov rekao je za „Komersant“ da je znatna količina dizel-goriva ipak otišla ispod tih plovaka na reci Ambarni ka jezeru Pjasino, iz koga izvire reka Pjasina koja se uliva u Karsko more. Eksperti kažu da u arktičkim uslovima biološko razlaganje naftnih produkata može trajati mnogo godina, jer mikroorganizmi na niskim temperaturama mnogo sporije razgrađuju naftu, što znači da će posledice katastrofe biti dugoročne.

Trebaće nekoliko godina da se sanira zagađeno područje, pošto se najotrovnije komponente dizel-goriva (benzol, toluol, etilbenzol i ksilol) lako rastvaraju u vodi i ne mogu da se sakupe plovcima, smatra rukovodilac programa za ekološku odgovornost biznisa Svetske fondacije za prirodu u Rusiji Aleksej Knjižnikov. Prva merenja su pokazivala da je nivo zagađenosti vode 200 puta viši od ekoloških normi.

foto: ap

NAFTNE MRLJE

„Komersant“ tu havariju poredi s katastrofom tankera Exxon Valdez 1989. na Aljasci tokom koje je u more isteklo oko 36.000 tona nafte. Ekološke katastrofe koje izaziva izlivanje nafte nisu retke: 14. marta 1910. u okrugu Kern u Kaliforniji više od 1,2 miliona tona nafte izlivalo se čitavih 18 meseci; u Ferganskoj dolini u Uzbekistanu 2. marta 1992. u toku dva meseca izlilo se 285.000 tona, što se smatra najkrupnijim izlivanjem na suvozemnoj teritoriji Azije.

I u Rusiji takvi događaji nisu nepoznati. U julu i avgustu 1994. blizu grada Usinska (Republika Komi) zbog loše antikorozivne zaštite naftovoda kompanije Kominjeft izlilo se između 81.000 i 94.000 tona nafte, posle čega je taj rejon sve do 2004. tretiran kao zona ekološke katastrofe. U zapadnom Sibiru se godišnje dogodi oko 35.000 kvarova i nesreća na naftovodima i gasovodima. Oko 21 odsto svih zabeleženih nesreća povezano je sa gubitkom stabilnosti temelja zbog topljenja večitog leda.

Verovatni uzrok i havarije u Norilsku je otapanje večitog leda. Prema podacima Nornikela, pukli su dno rezervoara i betonska ploča na kojoj je ležao. Rezervoar, koji na fotografijama izgleda prilično zarđalo, izgrađen je pre četiri decenije, a navodno je pregledan 2018, mada je nejasno da li je bilo monitoringa stanja fundamenta na kome leži. Na Arktiku, gde topljenje večitog leda nije nepoznat fenomen, stanje fundamenata se stalno proverava, piše „Komersant“, citirajući direktora Instituta za ekologiju petrogradske Više ekonomske škole Borisa Morgunova.

KAD PUTIN PITA ZA ZDRAVLJE

Kada je guverner Krasnojarskog kraja Aleksandar Us u video-komunikaciji sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom izlaganje završio rutinskom rečenicom „Izveštaj završen!“, Putin ga je opomenuo: „Šta to znači ‘Izveštaj završen’? Šta sad da se radi, gubernatore?!“ Potom je direktoru Norilsko-tajmirske energetske kompanije („ćerke“ Nornikela) Sergeju Lipinu postavio pitanje: „Zar mi treba da o vanrednim situacijama saznamo sa društvenih mreža, šta li? Da li je kod vas sve u redu sa zdravljem?“

Ministarstvo za vanredne situacije Rusije tvrdi da je informaciju o vanrednoj situaciji dobilo preko Jedinstvene dežurne dispečerske službe tek 31. maja. Gubernator takođe tvrdi da je o stanju na termoelektrani saznao sa društvenih mreža, jer su ljudi fotografisali površine reka crvene od nafte i kačili ih uz komentare u kojima se pominje biblijska scena krvavog Nila tokom izgona Jevreja iz Egipta.

U termoelektrani su pak tvrdili da je informaciju o isticanju goriva dispečer saopštio 29. maja u 12.55, da su u 12.57 to potvrdili eksperti, te da je u 13.10, dakle 15 minuta posle događaja, operativna informacija predana Jedinstvenoj dežurnoj dispečerskoj službi za vanredne situacije Norilska.

Putin je zatražio intervenciju organa za sprovođenje zakona, a nekoliko sati nakon toga dogodilo se prvo hapšenje nadležnog rukovodioca termoelektrane. Javni tužilac je otvorio istragu zbog zagađenja vode i tla i narušavanja pravila zaštite prirodne sredine.

Prema „Novoj gazeti“, incident u Norilsku, gradu od 180.000 stanovnika, još jednom je pokazao da vertikala vlasti ne može da se nosi s krupnim tehničkim katastrofama jer su kukavički zvaničnici, čija se efikasnost meri stepenom lojalnosti, odavno prestali da izveštavaju Moskvu o stvarnom toku događaja.

Indikativna je analiza odnosa moći u Norilsku: prva osoba zadužena za sve je direktor fabrike; šef lokalne uprave, bez obzira kako se on zvao – prvi sekretar gradskog odbora, predsednik gradskog izvršnog odbora, gradonačelnik – samo je zamenik direktora fabrike za unutrašnje poslove. A guverner je zapravo dragi gost.

PLATIĆE POTANJIN

Direktor i suvlasnik 35 odsto Nornikela Vladimir Olegovič Potanjin izjavio je da će njegova kompanija iz svojih sredstava platiti sanaciju ekološke štete. Putin je Potanjinu, koga lično poznaje, saopštio da je to svakako bezuslovno pravilo, te da bi platio daleko manje da je na vreme zamenjen rezervoar. Potanjin, koga kremljolozi nazivaju oligarhom, a Amerikanci ga stavljaju na listu ljudi bliskih Putinu, prema Forbsu je težak 19 milijardi dolara.

Šefica ruske ekološke inspekcije Rosprirodnadzor Svetlana Radijonova je iznela procenu da šteta može iznositi na desetine, a možda i na stotine milijardi rubalja, piše „Komersant“ (prema kursu od 9. juna, odnos dolara i rublje iznosio je 1 : 68,4955). Potanjin je izjavio da na kaznu ne misli, koliko odrežu platiće, a da misli da će to biti deset milijarda rubalja. Kao direktor on smatra da je to veliki novac, ali kao čovek razmišlja o ekološkoj rehabilitaciji okoline i pašnjaka za stada jelena autohtonih naroda. Kaže i da se radi na tome da se obezbedi grejanje stanovnika Norilska u kome je živo sećanje na smrzavanje nakon dve havarije.

Prva se desila na gasovodu Mesojaha–Norilsk u februaru 1979, kada je zbog niske temperature od minus 53 stepena Celzijusa pukla gasovodna cev, a razarajući talas za kratko vreme se proširio kroz 40 kilometara gasovoda, tako da je nedelju dana gas mogao da bude dostavljan samo kroz takozvane kondenzacione instalacije. U Norilsku, gde period mrazeva traje oko 280 dana u godini, od toga 130 dana sa mećavama, ljudi su tih dana zaptivali prozore i vrata pokrivačima, spavali u kaputima i razmišljali o evakuaciji dece iz ledenog grada. Svetla su se gasila u polarnoj noći. Aerodrom je bio zatvoren. Jedan IL-76 je stajao na alternativnom aerodromu i nije mogao ništa da uradi. Nije mogla da pomogne ni vojska. Angažovanje dobrovoljaca, posebno varilaca, na izgradnji privremene linije smatra se velikim podvigom.

Drugi put je Norilsk preživljavao agoniju 1994. godine. Tada je postrojenje za proizvodnju u elektrani eksplodiralo, opet tokom veoma hladne mećave. Nakon tog incidenta napravili su veliko skladište dizel-goriva čiji kapacitet može da obezbedi toplotu i svetlost tri nedelje, čak i ako obe linije gasovoda eksplodiraju, prekinu se sve linije dalekovoda i budu zatvorena oba aerodroma.

ZATOČENICI GULAGA

Grad Norilsk je nastao paralelno sa izgradnjom metalurškog kombinata započetom 1935. Uposleni su zatvorenici gulaga koji su po reci Jeniseju iz Krasnojarska dovođeni u Norillag, nazvan i Norilstroj. Zatočenici Norillaga su deset do dvanaest sati dnevno trista dana u godini (u ratno doba 350), osim kada temperatura padne ispod minus 40 stepeni, gradili rudarsko-metalurški kompleks i norilsku termoelektranu. Učestvovali su i u geološkim istraživanjima povezanim sa radioaktivnim sirovinama na Tajmirskom poluostrvu. Što kao zatočenik, što kao slobodnjak, u tome je učestvovao i istraživač Sibira Nikolaj Nikolajevič Urvancev. U Norilsku mu je podignut spomenik kao osnivaču grada, sačuvana je i brvnara u kojoj je proveo prvu zimu 1921. tokom koje je istraživao okolinu budućeg Norilska i sastavio zemljopisnu kartu.

Početkom 1951. Norillag je držao 72.490 zatvorenika, Poljaka, baltičkih zatvorenika, banderovaca, vlasovaca, „političkih“. Kada je počelo da se priča o amnestiji, u leto 1953. je izbio takozvani Norilski ustanak (100 mrtvih i 200 ranjenih). Norillag je zatvoren naredbom Ministarstva unutrašnjih poslova SSSR od 22. avgusta 1956.

Po rečima zamenika šefa odeljenja Ministarstva za vanredne situacije u Krasnojarskom kraju Valerija Tereškova, oko 60 odsto zdanja u Norilsku izgrađeno je na večitom ledu, pa su se zbog topljenja tla izazvanog globalnim otopljavanjem ili toplotom iz kanalizacije ili samih domova kuće urušavale i s vremenom skoro ceo deo „starog“ grada postao nepogodan za stanovanje. To je dovelo do preispitivanja načina gradnje u uslovima večnog leda, pa je na drugoj obali jezera Dolgoje izgrađen novi grad.

Kandidat tehničkih nauka Sergej Okunjev za glasilo sibirskog odeljenja Ruske akademije nauka „Novosti sibirske nauke“ navodi ilustrativan primer zanemarivanja permafrosta – napušteno gradilište železnice Salehard – Igarka. Zbog loše postavljenog fundamenta tlo je propalo, klizišta proradila i železnički nasip je „lebdeo“, nije bilo šanse da pruga bude u upotrebi.

Tu prugu je gradilo oko 300.000 zatočenika gulaga 501. i 503. glavne uprave lagerske izgradnje železnica NKVD SSSR. Nakon Staljinove smrti radovi na toj pruzi su obustavljeni, a kasnije i saobraćaj na delovima koji su pušteni u pogon. Sada napuštena trasa te Transpolarne magistrale sa zarđalim lokomotivama u tundri, iskrivljene šine i truli pragovi na razrovanoj trasi svedoče o grandioznom promašaju. Nazivaju je „Mrtvi put“ (Мертвая дорога).

VEČNI LED

Direktor Instituta kriosfere Ruske akademije nauka i doktor geološko-mineraloških nauka Vladimir Meljnikov tvrdi da se danas novi objekti na severnim teritorijama grade na osnovu znanja kojima se bavi čitava naučna oblast inženjerske geokriologije. On smatra da napustiti gradnju na večitom ledu znači ne koristiti 65 odsto glavnih resursa. U Rusiji ukupna površina područja večnog leda obuhvata 10,7 miliona kvadratnih kilometara, što predstavlja oko 63 odsto njene teritorije. U toj zoni koncentrisano je više od 80 odsto otkrivenih naftnih rezervi, oko 70 odsto prirodnog gasa, ogromna ležišta uglja i treseta, izgrađena je infrastruktura energetskih postrojenja.

Na večnom ledu izgrađeno je na desetina gradova, a postavljeno je više od pet hiljada kilometara železnica. U regionu permafrosta grade se veliki objekti: luka Sabet i postrojenja za proizvodnju tečnog gasa na poluostrvu Jamal, rudnik dijamanata ALROSA i hidroelektrana Viliuj-3 u Jakutiji, preduzeće za vađenje i preradu urana Hijagda u Burjatiji…

Globalno otopljavanje povećava cenu prodora u Sibir. Ruski godišnji gubici zbog odmrzavanja večnog leda kreću se od 50 milijardi do 150 milijardi rubalja. U septembru 2019. analitičar Džulijan Li (Blumberg) tvrdio je da temelji u regionima permafrosta Rusije više ne mogu da izdrže isto opterećenje kao osamdesetih godina prošlog veka, da se njihova nosivost smanjila za više od 20 odsto od 1980. do 2010.

Između 1990. i 1999. broj zgrada koje su pretrpele razne vrste oštećenja zbog neravnomernog uranjanja temelja porastao je u odnosu na prethodnu deceniju za 42 odsto u Norilsku, 61 odsto u Jakutsku, gradu od oko 300.000 ljudi u kome tlo na kome stoje kuće i fabrike, putevi, železnica i cevovodi propada nekoliko centimetara svake godine.

Istraživač na Geografskom institutu Univerziteta u Lajpcigu Matijas Ulrih, koji proučava degradaciju (odmrzavanje) permafrosta, kaže da su u Jakutsku u naučnim krugovima nesumnjivo svesni problema degeneracije večnoga leda, brzine ovog procesa i njegovih posledica. Svesni su toga i na lokalnom nivou u Jakutiji, ali su u evropskom delu Rusije u Moskvi i Sankt Peterburgu ti problemi potcenjeni. U oktobru prošle godine zamenik šefa Ministarstva za istočni razvoj Aleksandar Krutikov je studiju o večnom ledu nazvao jednim od „najnepravednije zaboravljenih zadataka“.