Donald Tramp je u više navrata prizivao 6. januar kao dan obračuna, pozivao "prave patriote" da se "bore snažnije" protiv "loših ljudi", pokažu svoju snagu na Kapitol hilu i "zaustave izbornu krađu". I njegovi najbliži saradnici su pozivali na "borbu", a pripadnici ultradesničarskih, nacionalističkih i militantnih pokreta su na društvenim mrežama mobilisali istomišljenike da se odupru sprezi "satanističkih pedofila, vlasnika velikih korporacija i demokrata". Okupili su se u Vašingtonu na skupu "Spasite Ameriku" i krenuli u pohod na Kongres. Amerika je i dalje u šoku
Na samom kraju svog mandata Donald Tramp se potrudio da ostvari najcrnje slutnje pojedinih, inače na rečima odmerenih američkih intelektualaca, koji su ga od samog početka nazivali „nacionalnom katastrofom“, „klovnom“, „ludim“, „sirovim“ ili „zlim“. Nikako se ne mireći sa porazom na predsedničkim izborima, postao je prvi predsednik u istoriji Sjedinjenih Američkih Država koji se po drugi put suočava sa impičmentom, ovog puta zbog optužbi za „podsticanje na pobunu“.
Njegov poziv pristalicama koje su se okupile u parku kod Bele kuće da se „bore kao đavoli“, „spreče izbornu krađu“ i potvrdu predsedničkog mandata Džozefa Bajdena, što je bio povod za nasilan upad u Kongres i gubitak pet ljudskih života, doveo je do toga da i stanovnici uvek užurbanog Njujorka, koji su više nego bilo ko drugi navikli da ne obraćajući pažnju na ludorije drugih, na trenutak u neverici zastanu. U podzemnim prolazima sa kafom iz Starbaksa u rukama, sa mešavinom neverice, tuge i ogorčenja, gledali su na ekranima rulju kako divlja u zgradi koja je za njih simbol američke demokratije.
Većina njih verovatno ne zna da to nije prvi napad na parlament, ali uprkos ranijim pokušajima paljenja zgrade, bacanja dinamita, pucanja na kongresmene ili podmetanja bombi, do sada još niko nije sa rogovima na glavi urlikao u holu, jurio policajce po hodnicima, davio pripadnike obezbeđenja, izvrtao fioke iz stolova poslanika, rovario po njihovim pismima, skakao sa galerije u skupštinsku salu, vukao govornicu po podu ili držao noge na stolu predsedavajuće Predstavničkog doma.
foto: tanjug ap photo / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«
RUŠENJE TABUA
Izložen oštroj osudi domaće i međunarodne javnosti tog otvorenog napada na demokratski poredak u Americi, predsednik Tramp je u svom prvom javnom obraćanju nakon nasilnog upada njegovih pristalica u Kongres rekao da je njegov govor, koji su mnogi protumačili kao poziv na nasilje, zapravo bio „sasvim adekvatan“. Ovoga puta je pozivao da se „izbegne nasilje“, s obzirom da je Federalni istražni biro (FBI) upozorio na mogućnost održavanja protesta naoružanih učesnika širom SAD uoči Bajdenove inauguracije.
Možda su stanovnici Balkana pomalo oguglali na prizore paljenja državnih institucija i krvave glave u parlamentu, ali potezanje oružja, pucnjava, hapšenja, iznošenje pokrivenih tela i zavijanje sirena hitne pomoći nisu nešto što se do sada moglo videti na Kapitol hilu. Tužno je ako je tako, ali izgleda da ljudski životi nemaju istu cenu u svim delovima sveta. Ne vredi ni u Americi svačiji život jednako, tako da se zaprepašćenje na licima Njujorčana dok su posmatrali scene anarhije na Kapitol hilu može razumeti, tim pre što su ovakvi napadi na pripadnike snaga reda koji ne dolaze iz kriminalnog miljea veoma retki, budući da je ovdašnja policija iznimno stroga.
Kada stignete u Ameriku, za preporučiti je da zaboravite sve one lokalne navike o objašnjavanju, smeškanju, šarmiranju, raspravljanju, ubeđivanju ili svađanju sa domaćim, katkad raspojasanim policajcima koji svoj posao shvataju na ličan način, pa se i ponašaju u skladu sa svojim karakterom. Ako vas u Americi policajac zaustavi u saobraćaju ili na ulici, jedino što vam valja činiti jeste da odgovarate na postavljena pitanja i ponavljate „da, gospodine“ dok slušate ono što vam se govori. Ni po koju cenu se ne izlazi iz kola i ne otvara prozor dok vam se ne kaže da to učinite, jer zbog takvih stvari ruka policajca lako kreće prema dršci pištolja. Ruku na srce, sa policijom nikada nećete imati posla bez nekog razloga. Ako vas policija zaustavi, gotovo je sigurno da radite nešto nedozvoljeno, tako da običnim građanima ne pada na pamet da napadaju ili dave policajce, štaviše može se reći da su dobro prošli ako njih do sada nije davila policija.
foto: tanjug ap photo / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«
PRIPREMA „DANA OBRAČUNA“
Stoga će, kada s njima razgovarate o sukobima u Kongresu, čak i oni koji su glasali za Trampa reći da je to „tragično“, ali će odmah potom dodati da su mnogi od onih koji su se tog dana okupili kod Bele kuće tek naknadno saznali šta se dogodilo, i da su za čitav haos „odgovorni ubačeni članovi Antife i drugih levičarskih grupa kako bi kompromitovali konzervativce“. Oni koji imaju suprotna politička ubeđenja obično vam kažu da je dovoljno da uporedite pasivnost snaga reda prilikom upada u Kongres sa policijskim nasiljem, suzavcem, hapšenjima i ispaljenim gumenim mecima tokom protesta „Životi crnaca su važni“ koji su organizovani u tom istom gradu nakon ubistva Džordža Flojda. Za njih je sve što se dogodilo dodatna potvrda rasizma, kojim je prožeto američko društvo.
Dosadašnja istraga FBI-ja i policije Vašingtona o nasilju na Kapitol hilu potvrdila je ono što su obe strane već dobro znale: upad se nije dogodio niti spontano, niti slučajno. Neki od onih koji su uhapšeni, poput lokalnog republikanskog poslanika iz Zapadne Virdžinije, danima pre toga su najavljivali ono što su potom svi mogli da vide na Fejsbuk lajvu. Jedan od njih je ponavljao: „Ušli smo, ušli smo, Derik Evans je na Kapitolu.“
I ostali koji su saslušani potvrdili su da su pristalice Donalda Trampa, a onaj koji se za tu priliku ukrasio rogovima i krznom, stanoviti Džejkob Entoni Čensli iz Arizone, rekao je agentima FBI-ja da se samo odazvao predsedničkom pozivu na okupljanje patriota. Čensli, poznatiji kao Džejk Andželi koji sebe naziva „šamanom Kjuanona (QAnon)“, kazao je tokom saslušanja da je to „bilo patriotsko ponašanje, nešto što bi učinili i njihovi očevi“. Sam Tramp je povremeno retvitovao postove Kjuanona, a njegove pripadnike nazivao „ljudima koji vole svoju zemlju“.
Uostalom, i sam Tramp je u više navrata prizivao 6. januar kao dan obračuna. Njegovi najbliži saradnici pozivali su na borbu, a pripadnici ultradesničarskih, nacionalističkih ili militantnih pokreta poput Zaustavite krađu (Stop the seal), pomenutog Kjuanona ili Ponosnih dečaka (Proud Boys) vodili su na društvenim mrežama široku akciju mobilizacije istomišljenika i raznoraznih teoretičara zavera koji veruju u tlapnje o sprezi satanističkih pedofila, vlasnika velikih korporacija i demokrata, da bi se svi zajedno okupili u Vašingtonu na skupu „Spasite Ameriku“. To su upravo oni koje je Tramp potom pozvao da se „bore snažnije“ protiv „loših ljudi“, pokažu svoju snagu na Kapitolu i „zaustave krađu“.
foto: tanjug ap photo / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«S VEROM U TRAMPA: Optuženi za domaći terorizam
PRETNJA PO USTAV
Dok su nakon nasilja i osporavanja izbornih rezultata Tviter, Fejsbuk, Instagram, Snepčet i Spotifaj ukidali naloge Donalda Trampa i njegovog tima, a Gugl, Amazon i Epl skidali aplikaciju „Parler“ koja je postala konzervativna alternativna društvena mreža, republikanski glasači su pokušavali da sačuvaju vedrinu duha razmenjujući fotografiju goluba pismonoše sa natpisom: Trampovim pristalicama zabranjeno je posedovanje ptica da ne bi međusobno komunicirali.
Uprkos tome, njima ovih dana nije do šale. Republikanci su upravo izgubili oba poslanička mesta u Džordžiji, i time ostali bez većine u Senatu. Tako posle ravno deset godina demokrate prvi put imaju svog predsednika i, uz glas novoizabrane potpredsednice Kamale Haris, većinu u oba doma Kongresa, što Bajdenu daje odrešene ruke da mirno sprovede sve ono što je obećavao da će uraditi, bilo da je reč o pridruženju Pariskom klimatskom sporazumu, regulisanju pitanja imigranata ili reformi zdravstvene zaštite. Naravno, republikancima je i za izborni poraz u svom tvrdom uporištu ponovo krivo glasanje poštom, mada su svi dosadašnji prigovori o nelegalnosti na glasanjima odbačeni na sudovima.
foto: tanjug ap photo / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«
Upravo su te uporne, ničim dokumentovane tvrdnje o pokradenim izborima i podsticanje pristalica da marširaju do Kapitola uz poruke „nikada neće priznati poraz“, „nikada neće odustati“ i da je „vreme za veliku hrabrost“, poslužili demokratama kao povod da zatraže od potpredsednika SAD Majkla Pensa da aktivira 25. amandman koji predviđa prenošenje predsedničkih ovlašćenja na potpredsednika ukoliko on iz fizičkih ili mentalnih razloga nije u stanju da obavlja svoj posao. Bez obzira na to što je Tramp pod pritiskom svojih advokata kasnije rekao da su oni koji su upali u Kongres „sramota“, da oni „ne predstavljaju Ameriku“ i da on „prihvata mirnu tranziciju vlasti, bez obzira na to što se ne slaže sa rezultatom izbora“, demokrate insistiraju na tome da je on „podsticao na pobunu“, dok predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi ponavlja da aktuelni predsednik predstavlja pretnju po Ustav, zemlju i građane Amerike svakim novim danom koliko ostaje na vlasti.
Taj predlog nema podršku republikanaca, tako da je demokratama preostalo jedino da pokrenu novu inicijativu za glasanje o Trampovom opozivu. Njihova većina u Predstavničkog domu je nesporna, ali do impičmenta stoji nepremostiva barijera Senata u kome republikanci i dalje imaju većinu i razmišljaju na Amerikancima svojstveno pragmatičan način da je do kraja Trampovog mandata i ovako, i onako preostalo svega nekoliko dana. No, taj pragmatizam je došao u koliziju sa osnovnim vrednostima američkog društva, kakva je i ona da neko ko to ne zaslužuje, ne sme ni jedan jedini dan da obavlja posao koji mu je poveren – bilo da je reč o ljudima zaduženim da, uprkos novom razbuktavanju pandemije, za nekoliko dolara skupljaju odbačene čaše iz Starbaksa u zatvorenim prolazima gde se tiskaju hiljade ljudi ili pak o predsedniku Amerike.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!