Teorije zavere

TV programi su poslednjih nedelja ponovo nalik na ciklus špijunskih trilera koji golicaju maštu gledalaca, stvarajući blagu jezu nalik na blage simptome vakcinacije. Upravo sada, ta vakcinacija, a lično sam se u to uverio, funkcioniše bez problema, predstavlja retko polje racionalnog rasuđivanja i redak slučaj gde možemo nešto sami da učinimo u borbi sa pandemijom. Ostatak medijskog prostora je zona u kojoj često prestaje logika i počinje manipulisanje informacijama, to je zona u kojoj je sve moguće – zona teorija zavere!

Verovatno najupečatljiviji primer je slučaj policijske službenice visokog ranga, Dijane Hrkalović. Njen identitet i karijera su inspiracija za špijunski triler, ali i ozbiljnu istragu bezbednosnih službi. Dijana je, kako saznah, koleginica psiholog, studirala i doktorirala sa super prosekom, radila i obučavala se u BIA, ostvarila sa SNS vrtoglavu političku karijeru i dospela do položaja državne sekretarke u MUP-u. Mediji pišu da je ova naša superpolicajka prisluškivala novinare, sprovodila mere prema kolegama, dovode je u vezu sa organizovanim kriminalom, prisluškivanjem Vučića; odbila je poligraf, četiri meseca bila u Izraelu, nekoliko puta menjala adrese boravka skrivajući se od mafije, promenila ime u Nika Rina (kao u ukrštenim rečima), da bi konačno ponovo postala Dijana Hrkalović. Vaaau! Gotov film, gde je kamera, gde je rasveta za sestru sa asfalta!

Ne mogu da vam spojlujem kraj, jer ga niko ne zna, ali teorije se samo gomilaju.

Kad smo kod kriminala, tu se u Srbiji teorije zavere pišu krvavim slovima, sad stvarno zvučim kao novinski naslov. Nedavno je takav mit nastao ubistvom oca i sina. Slučaj Uskoković i sin, Zoran i Zoran, a trag navodno vodi do ubistva Arkana u čiju likvidaciju je stariji Uskoković bio uključen. U Srbiji se potvrdilo da postoji transgeneracijski organizovani kriminal, krvna osveta po crnogorskom modelu, što je viši nivo surovosti. Priča o našem podzemlju tako je nedavno stigla do Japana, gde se u anima seriji Jormungand pojavljuje lik Dragana Nikolajevića Baldre, vođe paravojske „Balkanski zmajevi“, zaduženog za etnička čišćenja, koji je u mladosti bio internacionalni kriminalac, ali nikada nije osuđen, jer mu je otac bio general. Pogađate, inspiracija su lik i delo Željka Ražnatovića Arkana.

Korona je takođe fantastičan izvor teorija zavere. Neverovatno je da posle više od godinu dana od početka pandemije još uvek, uprkos vakcinaciji, redovno slušamo alternativne teorije iz oblasti medicine. Možda se ovo moglo razumeti kada se medicinska struka tek susrela sa novim virusom i njegovim globalnim posledicama, ali danas je situacija potpuno drugačija. Zašto i kako dr Nestorović i kompanija danas mogu da tvrde kako korona ne postoji, kako testovi ne rade i maske nas ne štite. Munjevito se pojavila nova emisija na Televiziji Happy, „Teorije zavere“, gde sam čuo sve ove tvrdnje. Čuo sam i za međunarodnu zaveru ANTIFE, ali i da ljudima od korone u Švajcarskoj ispadaju zubi!!? Izvor je jedan zubar koji leči burazera jednog od sagovornika. Pokušao sam da shvatim logiku ispadanja zuba, pojava bi se mogla objasniti grčenjem vilice i škrgutanja zubima zbog pojačanog i produženog stresa, ova pojava se naziva bruksizam. Lek su folije, noćne proteze i relaksaciona terapija.

Shvatio sam na ovom banalnom primeru koliko je teško, a verovatno i uzaludno, pokušati da se racionalno bavite svakom pojedinačnom teorijom zavere, gde su pomešani delići stvarnih činjenica sa elementima fantastike.

Na kraju, teoriju zavere dobili smo u oblasti savremenih komunikacija. U rat Telekoma i SBB-a sada se uključuje mobilni operater Telenor. Decenijama postoje prvo dva, a zatim tri operatera mobilne telefonije i konkurencija je funkcionisala uglavnom po zakonima tržišta. Ko nudi bolju i jeftiniju uslugu, bolje i jeftinije telefone, a jednom godišnje meri se koja mreža daje brži ili bolji signal. Manje-više fer borba, bez niskih udaraca.

Problem nastaje (nisam vidovit, ali sam to predvideo upravo na ovom mestu), kada mobilni operateri budu uključili u svoju ponudu kontent domaćih provajdera. To je dovelo do saradnje Telenora i Telekoma, što bi opet moglo da se prihvati ako je u pitanju poslovno-tehnička saradnja. Primer je bio aranžman Telekoma i VIP-a, koji je podrazumevao iznajmljivanje Telekomove infrastrukture. Međutim, Memorandum o saradnji, koji je očigledno prerano procureo u javnost, predviđa saradnju radi potiskivanja i uklanjanja SBB-a sa tržišta Srbije, jer Telenor neće distribuirati programe SBB-a.

Opet je, po drugi put u istoriji Srbije, objavljen jedan memorandum – prošli put je posle objavljivanja došlo do raspada Jugoslavije i ratnih sukoba – ovaj memorandum govori da se danas u Srbiji političke borbe vode kroz medije.

Da bi ova teorija zavere bila potpuna, u priču se uključuje BIA koja traga za misterioznom krticom, koja je javnosti otkrila Memorandum 2. Činjenica da se ovom temom bavi BIA, a ne Komisija za zaštitu konkurencije, možda najbolje pokazuje da nema te afere u Srbiji koju ne možete u medijima da rešite trilerom teorije zavere. Stvarno zahvalan žanr.